Jedan od najpopularnijih francuskih pisaca Mark Levi otkriva kako je došao na ideju za roman „Sedam godina za večnost“, priču o prevlasti dobra ili zla.

Zapisivali ste priče koje ste izmišljali za svog sina, a zatim ste odlučili da napišete roman za čoveka u koga će Vaš sin da izraste. Kako sada gledate na svoju prvu knjigu „A ako je to ipak istina“?

Najčudnije je što osećam kao da sam tu knjigu napisao juče. Prošle su godine, ali moj pristup pisanju ostaje isti. Uvek pišem bez ikakvog razmišljanja o objavljivanju. Ulazim u imaginarni svet, provodim vreme sa svojim junacima i to me čini srećnim. Nastavljam da pišem sinu Luiju koji je sada mladić, a naravno pišem i Žoržu i Klei, svojoj mlađoj deci, koji su još mali i možda će me čitati kasnije.

Osim tog prvog, koji Vaš roman još ima za Vas posebno značenje i zašto?

Kao što je slučaj i sa decom, nemoguće je izabrati, pa ću vam reći da je to onaj koji u tom trenutku pišem, ili koji ću tek napisati, onaj koji me plaši, animira i vodi niz staze pisanja.

Poslednja Vaša knjiga objavljena u Srbiji je roman „Sedam godina za večnost“. Po čemu je za Vas ta knjiga posebna? Kako ste došli na ideju za priču o prevlasti dobra ili zla, o ljubavi između đavolski neodoljivog i šarmantnog muškarca i žene sa snagom anđela?

Verujem da definicija dobra i zla, njihovo božansko ili đavolsko otelotvorenje, može biti način da izbegnemo suočavanje sa svojim sopstvenim naklonostima. Želeo sam da napišem ovu komediju koja govori o čovečanstvu, sa svom svojom magijom i manama, i koja pokazuje da kada se dobro i zlo pomešaju… na kraju nastane ljudsko biće. Mnogo sam se zabavljao provodeći vreme sa ovim junacima koji su potpune suprotnosti od onoga ko bi trebalo da budu, i koji se, kada otkriju šta znači voleti, nađu na nepoznatoj teritoriji i ne znaju šta da rade. Među njima postoji saučesništvo i humor koji su me zabavljali tokom pisanja.

Kako vidite svoj razvoj kao pisca?

Važno mi je da nikad ne pišem istu knjigu. Želim da se otisnem u svetove koje nisam istražio ranije. Preuzimanje rizika, izlazak iz zone komfora su najbolji način da evoluiram i napredujem u svom radu. Menjanje žanra me tera da priđem svakom novom romanu kao da mi je prvi, a to je u isto vreme i zastrašujuće i uzbudljivo.