Rekli ste da ste ideju za ovu knjigu dobili još kada ste bili dvadesetgodišnjak. Sada, dve decenije kasnije, vaš roman ugledaće svetlo dana. U tom periodu dosta toga se promenilo u svetu, a verujem da ste se i vi promenili otkako ste počeli da pišete ovaj roman. Kako je dvadesetogodišnje pisanje ove knjige uticalo na sam proces i njenu priču?

Ja sam, u stvari, tada napisao celu knjigu, koja nema sličnosti sa ovom danas. Mogu da kažem da onda nisam uopšte znao da pišem, ali sam znao šta je dobro, a ta knjiga uopšte nije valjala. To uopšte i nije bila knjiga. Takve stvari se često dešavaju autorima. Prvih šest godina, junakinja po imenu Megi bila je pripovedač, ali sam je na kraju izbacio iz romana. Bila mi je draga, ali sam shvatio da joj nije mesto u ovoj knjizi.

Stalno sam nešto dodavao i izbacivao, pokušavajući da sastavim savršenu sliku. Imam osećaj da bih ovu knjigu mogao da prepravljam i ispravljam do kraja života, ali sam u jednom trenutku morao da prestanem, jer sam uradio sve što sam mogao.

Megi je bila pripovedač, ali ste je na kraju izbacili? Kako ste odlučili da tu ulogu date Metjuu?

U ovoj knjizi sam isprobavao sve što mi je padalo na pamet. Mislim da je Metju najodgovorniji od sve braće. Odgovoran je za porodicu, pa je nekako logično da je na njemu da nam ispriča celu priču. Pored Kleja, i Metju je potpuno izgubljen. Ima pravo da bude ljut zbog svega, jer je sav teret pao na njega. On je pripovedač zato što zaslužuje da bude. Zaslužuje da bude taj koji vadi staru pisaću mašinu i piše Klejovu priču, što je, u njihovom svetu, privilegija.

Da li je uspeh „Kradljivice knjiga“ uticao na pisanje ovog romana?

I da i ne, nema konkretnog odgovora. Bio sam veoma iscrpljen kada sam završio „Kradljivicu knjiga“. Trebalo mi je dosta vremena da počnem sa pisanjem „Klejovog mosta“, a i kada sam krenuo da pišem, nisam bio sasvim spreman. A onda je „Kradljivica knjiga“ postajala sve popularnija.

Kada knjiga postigne uspeh koji niste očekivali, dese se neke lepe stvari. Dobiješ priliku da posetiš države u kojima nikad nisi bio i da radiš stvari o kojima nisi ni sanjao. Ali pored svih tih lepih stvari, moraju da se dese i neke negativne. Nailazićete na više negativnih komentara, na čitaoce kojima se vaše knjige ne dopadaju i na one koji će jedva dočekati da vam kažu nešto negativno. Na kraju napišete knjigu, zanemarite sve ostalo i pokušate da budete ono što jeste. Shvatite da je vaš posao da napišete knjigu najbolje što umete, a ljudi će, naravno, uvek imati različita mišljenja.

Iako mi ovaj roman mnogo znači, to je u isto vreme samo obična knjiga.

Ovo je prva knjiga za čiju ste audio verziju pozajmili svoj glas. Kako ste se pripremali za to?

Najteže mi je bilo to što sam morao da usporim, jer inače brzo čitam. Da sam čitao kao što inače umem, pročitao bih celu knjigu za tren oka. Zaista me je iznenadilo koliko mi je to delovalo neprirodno. Toliko sporo sam čitao, da mi je u jednom trenutku delovalo kao da slušam nekog drugog. Pošto sam autor knjige, znam gde je svaka tačka i zarez, pa nisam mnogo grešio prilikom čitanja. Bilo mi je veliko zadovoljstvo i zaista mi je drago što sam dobio priliku to da radim.

Da li je to što ste naglas čitali knjigu od početka do kraja promenilo to kako doživljavate priču?

Ja tako obično pravim izmene u knjizi. Čitanje naglas mi pomaže da se skoncentrišem na sve. Najveći problem mi je bio da li će me biti sramota što sam pisao neke stvari. Da sada naglas čitam „Kradljivicu knjiga“ sigurno bih našao dosta zamerki, što je pozitivna stvar, jer mi to pokazuje da sam napredovao kao pisac. Kada sam čitao „Klejov most“ nisam pomislio da sam pogrešio prilikom pisanja, ubacivanja metafora i ostalih jezičkih elemenata. Verujem da će mi se mišljenje promeniti za pet godina, ali znam da sam sada dao sve od sebe.

Kao što je to bio slučaj sa vašim prethodnim romanima i „Klejov most“ su u Sjedinjenim Američkim Državama stavili u kategoriju knjiga za čitaoce od 18 do 30 godina. Kako se osećate povodom toga? Druge zemlje su „Kradljivicu knjiga“ stavile u kategoriju knjiga za odrasle. Da li mislite da će tako biti i sa ovim romanom?

Koliko znam, samo je u Americi plasirana kao knjiga za čitaoce uzrasta od 18 do 30 godina. Kada je „Kradljivica knjiga“ izašla, nismo bili sigurni da li je pogodna za mlađe čitaoce. Kao pisac, ne razmišljam o kategorijama u koje knjige spadaju, već o knjigama koje bih voleo da čitam. Ljubav prema knjizi je bitnija od neke kategorije u koju spada. Međutim, ovoga puta je drugačije. Jeste da sam rekao da je ljubav prema knjizi važnija od kategorije, ali ovaj roman se razlikuje i zaista je potreban neki viši nivo zrelosti kako bi se shvatila njegova poruka. To ne znači da tinejdžeri ne mogu da je čitaju. Hoću da kažem da zaista volim ljude sa kojima već godinama radim, tako da nisam želeo da ih menjam, što bi se desilo da je moja knjiga plasirana u nekoj drugoj kategoriji ili žanru. Ova knjiga govori o lojalnosti, a ja volim svoj tim, zato sam želeo sa njima da radim na ovoj knjizi. To je jedini razlog zašto je „Klejov most“ završio u kategoriji knjiga za čitaoce od 18 do 30 godina.

Da li radite na nekom novom romanu?

Nisam još uvek siguran. Nekoliko delova iz ovog romana mogu da se razviju u posebne knjige. Ne znam da li ću napisati knjigu o jednom od likova iz „Klejovog mosta“.

Često me pitaju da li ću napisati nastavak za „Kradljivicu knjiga“. Neću, jer imam utisak da bi to pokvarilo prvu knjigu. Ali što se tiče ovog romana, još uvek nisam siguran. Imam dosta ideja. Ilijada i Odiseja se pominju u „Klejovom mostu“. Otišao sam u rat sa samim sobom dok sam je pisao, tako da će sledeća knjiga možda govoriti o povratku kući. Nisam siguran šta će biti, moram da vidim kako će se sve to razvijati u narednih nekoliko godina. Takođe, imam ideju i za jednu dokumentarističku knjigu. Trenutno sam zadovoljan svime što sam uradio, ali imam još dosta ideja za buduće projekte.

Autor: Sara Gročovski
Izvor: publishersweekly.com
Prevod: Lidija Janjić