Matje Menego: Ne prestaje se s gledanjem serije usred epizode
Pisac Matje Menego govori o svom romanu „Kad ženu obuzme gnev“.
U ovom romanu se bavite jednom veoma aktuelnom temom.
Da, volim da pišem o našem vremenu, ali mislim da sam do sada imao i mnogo sreće jer živimo u eri ozbiljnih društvenih previranja, čijih razmera još uvek nismo svesni.
Inspiracija je tu, svuda oko nas, a teme za razmatranje neće prestati da izviru samo zato što mi tako želimo ili zato što kod pojedinaca izazivaju neprijatnost.
U knjizi nas detaljno upoznajete sa postupkom koji se vodi pred porotnim sudom.
Tačno. Ali morate imati u vidu da je ovde reč o francuskom porotnom sudu. Većina ljudi u svetu zna kako funkcionišu suđenja sa porotom u Sjedinjenim Državama. Mogli su to da vide u „Dvanaest gnevnih ljudi“ i stotinama drugih filmova i televizijskih serija, u kojima grupa običnih građana u izolaciji donosi jednoglasnu odluku o krivici optuženog.
U Francuskoj je proces nešto drugačiji, a da biste saznali kako tačno izgleda, moraćete da pročitate „Kad ženu obuzme gnev“!
To je prilika da se uporede i suprotstave različite perspektive, nezavisno od ličnih stavova i osećanja.
Porota bi trebalo da donese odluku na osnovu toga „kakav utisak su na njihov razum ostavili dokazi izneti protiv optuženog i stavovi njegove odbrane“. Prema članu 353 Krivičnog zakona od porotnika se očekuje da ostavi po strani emocije i sluša svoj razum. Čitaoci će u knjizi videti koliko je to lako!
Današnje društvo je veoma polarizovano. Ekstremna gledišta se neprestano sukobljavaju, a miroljubiv dijalog je prava retkost.
U ovom romanu se bavite jednom veoma aktuelnom temom.
Da, volim da pišem o našem vremenu, ali mislim da sam do sada imao i mnogo sreće jer živimo u eri ozbiljnih društvenih previranja, čijih razmera još uvek nismo svesni.
Inspiracija je tu, svuda oko nas, a teme za razmatranje neće prestati da izviru samo zato što mi tako želimo ili zato što kod pojedinaca izazivaju neprijatnost.
U knjizi nas detaljno upoznajete sa postupkom koji se vodi pred porotnim sudom.
Tačno. Ali morate imati u vidu da je ovde reč o francuskom porotnom sudu. Većina ljudi u svetu zna kako funkcionišu suđenja sa porotom u Sjedinjenim Državama. Mogli su to da vide u „Dvanaest gnevnih ljudi“ i stotinama drugih filmova i televizijskih serija, u kojima grupa običnih građana u izolaciji donosi jednoglasnu odluku o krivici optuženog.
U Francuskoj je proces nešto drugačiji, a da biste saznali kako tačno izgleda, moraćete da pročitate „Kad ženu obuzme gnev“!
To je prilika da se uporede i suprotstave različite perspektive, nezavisno od ličnih stavova i osećanja.
Porota bi trebalo da donese odluku na osnovu toga „kakav utisak su na njihov razum ostavili dokazi izneti protiv optuženog i stavovi njegove odbrane“. Prema članu 353 Krivičnog zakona od porotnika se očekuje da ostavi po strani emocije i sluša svoj razum. Čitaoci će u knjizi videti koliko je to lako!
Današnje društvo je veoma polarizovano. Ekstremna gledišta se neprestano sukobljavaju, a miroljubiv dijalog je prava retkost.
Događaji u knjizi, iako fiktivni, veoma su realistično prikazani. Napetost je sve vreme prisutna, a na samom kraju...
Moja ambicija je uvek bila da od prve stranice vežem čitaočevu pažnju i da ga do kraja ne puštam. Ne prestaje se s gledanjem serije usred epizode! Želim da se moje knjige čitaju u jednom dahu. A što se završetka ovog romana tiče, otvoren je za različite interpretacije.
Gde je tu istina? Niko ne zna.
Imate li utisak da Vam je ovaj roman omogućio da uvedete nešto drugačiji vid naracije?
Moram priznati da sam često imao utisak da se borim za prevlast nad sopstvenom pričom: porotnici su govorili u svoje ime, kao da više nisam imao kontrolu nad njima. Pisanje ove knjige je za mene bilo neponovljivo iskustvo.
Izvor: gruznamur.com
Prevod: Jelena Tanasković
Foto: Jean-François Paga
Moja ambicija je uvek bila da od prve stranice vežem čitaočevu pažnju i da ga do kraja ne puštam. Ne prestaje se s gledanjem serije usred epizode! Želim da se moje knjige čitaju u jednom dahu. A što se završetka ovog romana tiče, otvoren je za različite interpretacije.
Gde je tu istina? Niko ne zna.
Imate li utisak da Vam je ovaj roman omogućio da uvedete nešto drugačiji vid naracije?
Moram priznati da sam često imao utisak da se borim za prevlast nad sopstvenom pričom: porotnici su govorili u svoje ime, kao da više nisam imao kontrolu nad njima. Pisanje ove knjige je za mene bilo neponovljivo iskustvo.
Izvor: gruznamur.com
Prevod: Jelena Tanasković
Foto: Jean-François Paga
Autor: Matje Menego
