Autorka Min Đin Li dobro zna šta je uspeh. Osvojila je nekoliko nagrada za svoje eseje i priče, a njen debitantski roman iz 2007. godine „Free Food for Millionaires“ bio je nacionalni bestseler. Njen novi roman „Pačinko“ sveobuhvatna je saga o porodici čija priča počinje početkom prošlog veka u Koreji. Splet okolnosti dovodi ovu porodicu u Japan pred sam Drugi svetski rat gde u izgnanstvu žive narednih nekoliko decenija „povezani dubokim korenjem dok se suočavaju sa pitanjima vere, porodice i identiteta“. Kritika je ovaj roman uvrstila među najbolje u 2017. godini.

Recite nam nešto o tome kako ste počeli da pišete. Po zanimanju ste advokat, zar ne?

Dve godine sam se bavila pravom i onda sam odustala kako bih mogla da se posvetim pisanju u potpunosti. U srednjoj školi mi je dijagnostifikovana bolest jetre, a u ranim tridesetim je to prešlo u cirozu koja je srećom potpuno izlečena terapijama. Pominjem to jer sam veći deo života provela kao bolesna osoba, a ne kao advokat ili autor. Bila sam veoma mlada kada mi je rečeno da stanje može fatalno da mi se pogorša, i preporučeno mi je da dobro razmislim o tome kako ću koristiti svoje vreme. Ukratko, zbog bolesti sam bila pred dilemom: da li treba da pišem ili se bavim pravom. Iako se više ne bavim advokaturom, pravnik u meni i dalje ume da se fokusira na najvažniji aspekt problema i rešava ih po prioritetu, dok kao pisac posmatram sve veoma pažljivo i zapisujem misli kako bih formirala narativ.

Recite nam nešto o pačinku i njegovom značaju ne samo za korejsku kulturu, već i posleratni Japan.

Pačinko je kockarska igra za odrasle koja je postala veoma popularna nakon Drugog svetskog rata. To je ujedno i multimilijarderska industrija koja u Japanu zarađuje duplo više na izvozu od automobilske. Jedan od jedanaest Japanaca igra pačinko redovno, međutim srednji sloj u Japanu na gleda na to sa odobravanjem. Iako su stanovnici Japana, Korejci su tokom 20. veka imali problem jer nijedna kompanija nije htela da ih zaposli. Zato su mnogi Japanci korejskog porekla morali da se snalaze, pa su vodili svoje poslove među kojima su bili i pačinko saloni. Gotovo svaka osoba sa kojom sam se iz te zajednice srela ili istraživala o njoj bila je na neki način povezana sa pačinko industrijom – u šta spadaju i proizvođači mašina i loptica. Sve u svemu, pačinko industrija je ponudila zaposlenje odbeglim siromašnim ljudima koje niko drugi nije hteo da zaposli.

Identitet igra veliku ulogu u ovom romanu i junaci se bore, menjaju ga, poriču ili, u nekim slučajevima, iznova definišu sopstvene identitete. Često ih identitet otruje. Na koji način ste se svesno bavili ovom temom i šta Vam je proces pisanja otkrio o sopstvenom?

Identitet igra centralnu ulogu u ovom romanu. Japanci korejskog porekla su ljudi koje većina tretira drugačije – pravno, društveno, kulturno. Tokom procesa pisanja naučila sam mnogo o tome kako je to biti različitog porekla u odnosu na većinu iz okruženja. Svi imamo različite aspekte identiteta, a mene je proces pisanja neprestano podsećao na sopstveno etničko nasleđe, kao i na moj američki identitet. Takođe, postala sam svesnija svog pola, seksualne orijentacije, bračnog statusa, roditeljstva, religije, obrazovanja i društveno-ekonomskog statusa.

Neki od likova u romanu prihvataju svoju sudbinu, dok se drugi, poput Sunđe, prilagođavaju novim okolnostima i imaju unutrašnju snagu i hrabrost da napreduju kroz život.

Tokom istraživanja sam primetila da ljudi obično reaguju na promenu na dva načina: ili fatalistički ili se oslanjaju na sebe. Većina ljudi zapravo koristi kombinaciju ova dva načina, ali uvek je jedan dominantniji. Veoma uspešni ljudi iz raznih kultura uspevaju da se dobro adaptiraju i snađu u različitim okolnostima, to sam otkrivala gde god da sam istraživala. Ali prilagođavanje zahteva veoma jaku mentalnu i duhovnu osnovu.

U romanu postoje scene koje direktno govore o neizvesnosti statusa ljudi rođenih u Japanu koji su korejskog porekla i stalnih pretnji da će biti deportovani u zemlju iz koje potiču njihovi preci. Ova tema je veoma relevantna danas, posebno nakon poslednjih izbora u SAD. A govori i o širem problemu kako vlade zemalja često zanemaruju i loše postupaju sa imigrantima.

Za Japance korejskog porekla ovi problemi su postojali zbog političkih odluka, i vlada je neprestano motrila na one koje je smatrala „drugima“, što je opasnost za manjine danas u mnogim kulturama i nacijama. U fizičkom pogledu Japanci korejskog porekla se ne razlikuju mnogo od svojih sunarodnika tako da je opsesija krvnom vezom zaista fascinantna i uznemirujuća. A stvari se nisu mnogo promenile. Danas ima preko 65 miliona izbeglica na svetu. Deluje da je većina ljudi zapravo uplašena i da biraju vođe koje žele da izopšte pridošlice. Mislim da bi svi koji sebe smatraju naprednima i osuđuju ili kategorički odbacuju one koji su protiv manjina trebalo da pažljivo slušaju o čemu je zaista reč u ovoj politici podele. To je važno da razumemo jer očigledno u svakom trenutku neko od nas može da postane taj „drugi“.