Reč je o romanu koji predviđa apokaliptični Beograd budućnosti kao svojevrsnu Vavilonsku kulu po kojoj tumaraju milioni emigranata svih rasa i vera i u kome red sprovodi nekoliko milicija i vojnih jedinica Poretka. Grad je podeljen na kvartove među kojima nema prave komunikacije, Evropa je rasparčana u kantone. Tim novim srednjovekovljem upravlja centralizovana svetska vlada.

Mnogi novi Petrovićev roman nazivaju „srpski Blejdraner“.

Petrović za Tanjug kaže: „S vremena na vreme imam stvaralačku potrebu da se okrenem futurizmu ili distopiji kao pogledu na budućnost. U tom smislu, 'Black Light' sam u podnaslovu imenovao kao 'libreto za fantastičnu operu' i to je moj treći romaneskni hod ka fantastici, nakon romana 'Arhipelag' i romana 'Bakarni bubnjevi'. Naša književna scena ima više nego dovoljno istorijskih romana, ili paraistorijskih. I sam sam doprineo više puta tom pravcu, poslednji put pre tri godine romanom 'Kuća od soli'. Pisci sve više vole istorijske teme da bi nešto rekli o sadašnjem trenutku, da bi postavili paralelu između prošlosti i sadašnjosti, poentirali kako iz istorije nismo izvukli praktično nikakva iskustva“, kaže Petrović i dodaje da je isti slučaj sa fantastikom i distopijom.

„Vektor je isti ali je pravac obrnut. 'Black Light' je roman koji želi da nam kaže da nikako nećemo društveno evoluirati dok zaista ne dogodi, da je Novi svetski poredak carstvo osuđeno na skorašnju propast isto onoliko koliko je to bio Stari Rim. U tom smislu, i ovaj roman je paraistorijski isto onoliko koliko je futuristički“, kaže Petrović.

Prema njegovim rečima pravi razlog zbog kojeg je počeo da piše „Black Light“ u suštini strah za budućnost.

„To što smo kao Evropljani u potpunosti prihvatili (ne)vrednosti liberal-kapitalizma i transnacionalni diskurs dovešće do strašnog raspleta. Voleli mi to ili ne. Uostalom, vidite kako se svuda u 'uređenom svetu' razvijaju fašizam, šovinizam, rasizam, antisemitizam... Sve je to odgovor na tiraniju političke korektnosti. Zato se poglavlja 'Black Lighta' zovu Jezik, Suverenitet, Integritet, Revolucija“, kazao je Petrović.

Kako kaže, u središtu priče romana je veteran pobunjeničkog „Oslobodilačkog fronta“ koji se nakon neslavno ugušene svetske revolucije protiv korporativizma i globalizacije, po kazni je vraćen u svoj rodni, sada apokaliptični Beograd, razdvojen od svoje porodice i nekadašnjeg života.

„On, Lasica, stručnjak za ultraljubičastu svetlost kome je zabranjen dalji naučni rad, bivši čovek koji deli sudbinu ostalih poraženih pobunjenika. Jedna žena će na misteriozan način izgubiti život na raskrsnici Bulevara Despota Stefana, Drinčićeve, Gundulićevog venca i Carigradske. Šestoro ljudi, komšija i poznanika, među njima i Lasica, stanovnici kvarta, biće svedoci njene smrti. Svako od njih tvrdiće da je video nešto sasvim drugačije. U potrazi za pravom istinom o tom incidentu, glavni junak ovog romana će započeti svoju privatnu istragu. Lasica i ne sanja u kakve će ga nove političke, geostrateške i kriminalne vode odvesti potraga za istinom“, kaže Petrović.

Za njega nema dileme da je „Black Light“ izuzetno filmično štivo i da od njega može nastati holivudski blokbaster.

„Recimo da je to estetika kojoj pripada ovaj roman. Uostalom, ja sam dramaturg po obrazovanju i po praksi ,tako da svoju literaturu zaista i vidim u opipljivim slikama. Jedva čekam da se po 'Black Lightu' jednog dana snimi TV serija“, kazao je Petrović.

Na sajmu knjiga Miomir Petrović ima dva prevoda njegovih romana na ruski jezik.

„Reč je o mojim romanima 'Samomučitelj' i 'Persijsko ogledalo' koje je objavio izdavač Aleteja iz Sankt Peterburga u prevodu Vladimira Sokolova, u ediciji Biblioteca Serbica. Reč je o ogromnom, dobro organizovanom i tradicionalno prefinjenom tržištu. Ostaje nam da vidimo šta donosi sutra“,  kazao je Petrović.

Izvor: Tanjug