Mirjana Bobić Mojsilović – Druga strana priče
Posle romana „Azbuka mog života“, spisateljica Mirjana Bobić Mojsilović odlučila je da novu priču donese iz drugog ugla – muškog. Nabavite „Mušku azbuku“ i upoznajte se sa ostavljenima i onima koji ostavljaju, sa prevarenima i onima koji varaju.
Šta je obeležilo stvaranje ovog romana, da li vam je bilo lako da ga napišete, ili ste imali neka kolebanja, preispitivanja?
Nije bilo lako napisati ga – trebalo je staviti se u kožu muškarca od 52 godine, koji je razapet između neodgovornosti i odgovornosti, ozbiljnosti i neozbiljnosti, između vlastite površnosti i talenta da razume svet koji se menja, a ne osuditi ga. Muškarac koji ostavlja dobru, sjajnu ženu posle 25 godina braka kod mene nije negativan lik. I ništa nije onako kako na prvi pogled izgleda.
Kako ste uspeli da se potpuno prebacite na „muški“ način razmišljanja?
Bilo je teško, ali zanimljivo. Seks, smrt, samoća. Slabost. Dosada je ključna reč današnjice – iz dosade, i u klimi koja labavi sve bliske odnose, brak i porodica postaju zamenjivi, nebitni. Ali tako je samo naizgled. I muškarci se plaše, ali svoje strahove zatrpavaju zabavom, pićem ili bežanjem.
Kakav je suvremeni muškarac u „Muškoj azbuci“?
Nije loš, uopšte. Samo je zbunjen, usamljen, uplašen od onoga od čega i žene strepe – od starenja, od smrti, od toga da će pre vremena biti bačen na „groblje slonova“.
Možete li reći da ste s godinama naučili skoro sve o muško-ženskom odnosu, ili je to knjiga čije se stranice neprestano dopisuju?
Mislim da znam vrlo malo i da tek treba da učim. Ljudski odnosi se menjaju zajedno sa sistemom vrednosti – ponašamo se onako kako nam javljaju da treba da se ponašamo. Ipak, ispod svih tih taloga kulture, politike, uticaja medija, stoji malo ljudsko biće koje traži svetlašce u tami. Problem je što nam savremena kultura ispostavlja koncept samca kao vrhunac slobode, ali to je tako u suprotnosti s ljudskom prirodom.
U opisu stoji da je „Muška azbuka“ roman za ostavljene i one koji ostavljaju, za prevarene i one koji varaju. Šta podrazumevate pod prevarom – postoje li dozvoljene situacije, ili se baš ništa ne prašta? Da li biste vi oprostili prevaru?
Prevara je danas opšte mesto svih odnosa. Ona se reklamira kao vrhunska zabava. Seks se ispostavlja kao najvažnija stvar na svetu. Zato imamo epidemiju ostavljanja, razvoda, neodgovornosti... Rezultat je civilizacijska praznina. Mislim da ako postoji ljubav, onda prava ljubav prašta.
U kojoj meri u vašim knjigama ima istinitih događaja?
Sve o čemu pišem deo je mog saznanja – posmatram ljude oko sebe. Uvek je tu i trunčica ličnog iskustva. Likove gradite od onoga što znate, što je u vama. Sve o čemu pišem deo je mog saznanja – posmatram ljude oko sebe. Uvek je tu i trunčica ličnog iskustva. Likove gradite od onoga što znate, što je u vama. U svim mojim knjigama ima nečega od mojih povreda, ali i mojih radosti.
Razgovarala: Maja Šarić
Izvor: Lepota i zdravlje
Šta je obeležilo stvaranje ovog romana, da li vam je bilo lako da ga napišete, ili ste imali neka kolebanja, preispitivanja?
Nije bilo lako napisati ga – trebalo je staviti se u kožu muškarca od 52 godine, koji je razapet između neodgovornosti i odgovornosti, ozbiljnosti i neozbiljnosti, između vlastite površnosti i talenta da razume svet koji se menja, a ne osuditi ga. Muškarac koji ostavlja dobru, sjajnu ženu posle 25 godina braka kod mene nije negativan lik. I ništa nije onako kako na prvi pogled izgleda.
Kako ste uspeli da se potpuno prebacite na „muški“ način razmišljanja?
Bilo je teško, ali zanimljivo. Seks, smrt, samoća. Slabost. Dosada je ključna reč današnjice – iz dosade, i u klimi koja labavi sve bliske odnose, brak i porodica postaju zamenjivi, nebitni. Ali tako je samo naizgled. I muškarci se plaše, ali svoje strahove zatrpavaju zabavom, pićem ili bežanjem.
Kakav je suvremeni muškarac u „Muškoj azbuci“?
Nije loš, uopšte. Samo je zbunjen, usamljen, uplašen od onoga od čega i žene strepe – od starenja, od smrti, od toga da će pre vremena biti bačen na „groblje slonova“.
Možete li reći da ste s godinama naučili skoro sve o muško-ženskom odnosu, ili je to knjiga čije se stranice neprestano dopisuju?
Mislim da znam vrlo malo i da tek treba da učim. Ljudski odnosi se menjaju zajedno sa sistemom vrednosti – ponašamo se onako kako nam javljaju da treba da se ponašamo. Ipak, ispod svih tih taloga kulture, politike, uticaja medija, stoji malo ljudsko biće koje traži svetlašce u tami. Problem je što nam savremena kultura ispostavlja koncept samca kao vrhunac slobode, ali to je tako u suprotnosti s ljudskom prirodom.
U opisu stoji da je „Muška azbuka“ roman za ostavljene i one koji ostavljaju, za prevarene i one koji varaju. Šta podrazumevate pod prevarom – postoje li dozvoljene situacije, ili se baš ništa ne prašta? Da li biste vi oprostili prevaru?
Prevara je danas opšte mesto svih odnosa. Ona se reklamira kao vrhunska zabava. Seks se ispostavlja kao najvažnija stvar na svetu. Zato imamo epidemiju ostavljanja, razvoda, neodgovornosti... Rezultat je civilizacijska praznina. Mislim da ako postoji ljubav, onda prava ljubav prašta.
U kojoj meri u vašim knjigama ima istinitih događaja?
Sve o čemu pišem deo je mog saznanja – posmatram ljude oko sebe. Uvek je tu i trunčica ličnog iskustva. Likove gradite od onoga što znate, što je u vama. Sve o čemu pišem deo je mog saznanja – posmatram ljude oko sebe. Uvek je tu i trunčica ličnog iskustva. Likove gradite od onoga što znate, što je u vama. U svim mojim knjigama ima nečega od mojih povreda, ali i mojih radosti.
Razgovarala: Maja Šarić
Izvor: Lepota i zdravlje
