Momčilo Petrović: Ono što svako treba da zna o našoj veri
Posle tri decenije jedna knjiga ponovo je dostupna javnosti. Ona sadrži sve ono što građanin Srbije, i da nije vernik, treba da zna o pravoslavnim obredima i hramovima.
Jedna izuzetna knjiga posle tri decenije opet je u knjižarama. Reč je o „Srpskom pravoslavlju“, jedinstvenom priručniku koji svet pravoslavnog hrišćanstva, od osnovnih postavki vere do detaljnog opisa hramova i obreda u njima, približava širokoj publici. Jedan od dvojice autora, uz univerzitetskog profesora dr Slobodana Reljića, novinar je Kurira Momčilo Petrović.
Otkud ideja da napišete ovu knjigu?
Godine 1989, kad je Reljićevo i moje „Srpsko pravoslavlje“ nastajalo, većina Srba bili su vernici-početnici. Nakon pola veka ateizma, ljudi su masovno pohrlili u hramove, krštavali se u zrelim godinama i počinjali da slave zaboravljene slave, molili se kako su znali i umeli... manjim delom iz mode, a više zbog stvarne potrebe. Duše su im tražile i nalazile Boga, ali na praktičnom nivou nisu znali ništa, niti su imali gde da nauče šta su temelji pravoslavne vere, kakav je smisao osnovnih obreda, kakvo je ustrojstvo Crkve i kakva je hijerarhija u njoj, šta je šta u hramu i kako se treba ponašati u njemu... Prvo izdanje „Srpskog pravoslavlja“ na ova i mnoga druga slična pitanja ponudilo je odgovore jasnim i svima razumljivim jezikom, donoseći u drugom svom delu sažetu istoriju Srpske pravoslavne crkve.
Od tada je prošlo trideset godina...
A mislite li vi da danas na ova pitanja odgovore zna više ljudi? Hajdemo ovako, koliko nas bar jednom ili dva puta godišnje ode u crkvu da se pomoli ili da zapali sveću? Mnogo! Na poslednjem popisu iz 2011. godine oko 85 odsto stanovništva Srbije svrstalo se među „pravoslavne vernike“. Ali pitajte nekog iz svog okruženja da li zna kako se zove „ono nešto“ u sredini hrama na čemu stoji ikona koju svi, po ulasku, celivaju. Ili, šta se nalazi iza oltarskih vrata i zašto niko osim sveštenika tamo ne ulazi, i kakav je simboličan značaj oltara... Ako znaju, „Srpsko pravoslavlje“ im neće biti zanimljivo.
Moraju li ljudi sve te tehničke pojedinosti da znaju?
Ne moraju, naravno! Ali to nisu „tehničke pojedinosti“ jer, ako se sagnete da celivate ikonu, treba da znate da ona nije samo „slika sveca“! Ima među onih 85 odsto vernika i onih koji će se pohvaliti da su kršteni, a neće umeti da vam objasne šta to uopšte znači. Valjda, ako ste pozvani na venčanje u crkvu, treba da znate zašto mladenci drže sveće i nose one krune na glavama. Makar na nivou informacije ako već ne možete ili ne želite da se udubljujete u suštinu...
Po čemu se ovo izdanje razlikuje od prvog?
Poglavlje o istoriji Srpske pravoslavne crkve dopunjeno je zbivanjima u protekle tri decenije, kao što je izmenjeno i ono o administrativnoj podeli episkopija SPC u svetu. Takođe, dodat je i spisak svih Srba koji su proglašeni za svece, ali je svakako najveća promena što je Laguna, kao izdavač, ovo izdanje opremila izuzetnim fotografijama u boji. Ima ih pedesetak, one prate sadržaj, pa kad, na primer, pročitate šta je „časna trpeza“ u hramu, uz to vidite i fotografiju.
Otuda, s ponosom, knjigu nazivamo pouzdanim vodičem...
Autor: Ljubomir Radanov
Izvor: Kurir
Otkud ideja da napišete ovu knjigu?
Godine 1989, kad je Reljićevo i moje „Srpsko pravoslavlje“ nastajalo, većina Srba bili su vernici-početnici. Nakon pola veka ateizma, ljudi su masovno pohrlili u hramove, krštavali se u zrelim godinama i počinjali da slave zaboravljene slave, molili se kako su znali i umeli... manjim delom iz mode, a više zbog stvarne potrebe. Duše su im tražile i nalazile Boga, ali na praktičnom nivou nisu znali ništa, niti su imali gde da nauče šta su temelji pravoslavne vere, kakav je smisao osnovnih obreda, kakvo je ustrojstvo Crkve i kakva je hijerarhija u njoj, šta je šta u hramu i kako se treba ponašati u njemu... Prvo izdanje „Srpskog pravoslavlja“ na ova i mnoga druga slična pitanja ponudilo je odgovore jasnim i svima razumljivim jezikom, donoseći u drugom svom delu sažetu istoriju Srpske pravoslavne crkve.
Od tada je prošlo trideset godina...
A mislite li vi da danas na ova pitanja odgovore zna više ljudi? Hajdemo ovako, koliko nas bar jednom ili dva puta godišnje ode u crkvu da se pomoli ili da zapali sveću? Mnogo! Na poslednjem popisu iz 2011. godine oko 85 odsto stanovništva Srbije svrstalo se među „pravoslavne vernike“. Ali pitajte nekog iz svog okruženja da li zna kako se zove „ono nešto“ u sredini hrama na čemu stoji ikona koju svi, po ulasku, celivaju. Ili, šta se nalazi iza oltarskih vrata i zašto niko osim sveštenika tamo ne ulazi, i kakav je simboličan značaj oltara... Ako znaju, „Srpsko pravoslavlje“ im neće biti zanimljivo.
Moraju li ljudi sve te tehničke pojedinosti da znaju?
Ne moraju, naravno! Ali to nisu „tehničke pojedinosti“ jer, ako se sagnete da celivate ikonu, treba da znate da ona nije samo „slika sveca“! Ima među onih 85 odsto vernika i onih koji će se pohvaliti da su kršteni, a neće umeti da vam objasne šta to uopšte znači. Valjda, ako ste pozvani na venčanje u crkvu, treba da znate zašto mladenci drže sveće i nose one krune na glavama. Makar na nivou informacije ako već ne možete ili ne želite da se udubljujete u suštinu...
Po čemu se ovo izdanje razlikuje od prvog?
Poglavlje o istoriji Srpske pravoslavne crkve dopunjeno je zbivanjima u protekle tri decenije, kao što je izmenjeno i ono o administrativnoj podeli episkopija SPC u svetu. Takođe, dodat je i spisak svih Srba koji su proglašeni za svece, ali je svakako najveća promena što je Laguna, kao izdavač, ovo izdanje opremila izuzetnim fotografijama u boji. Ima ih pedesetak, one prate sadržaj, pa kad, na primer, pročitate šta je „časna trpeza“ u hramu, uz to vidite i fotografiju.
Otuda, s ponosom, knjigu nazivamo pouzdanim vodičem...
Autor: Ljubomir Radanov
Izvor: Kurir
