„Ne odustaj“- razgovor sa Harlanom Kobenom
Za Harlana Kobena znaju milioni čitalaca širom sveta. Prvi roman je objavio kada mu je bilo 26 godina, i nakon dva samostalna trilera „Play Dead“ iz 1990. i „Miracle Care“ iz 1991. godine, počeo je sa pisanjem popularnog serijala o Majronu Bolitaru. Roman nezavisan od tog serijala, „Ne reci nikom“, objavljen 2001. godine, bio je izuzetno popularan. 2006. filmski režiser Gijom Kane, snimio je po njemu francuski triler „Ne le dis a personne“. Film je postao najuspešniji strani film u Americi te godine, osvojio je nagradu „Limijer“ (francuski pandan Zlatnom globusu) i imao devet nominacija za nagradu „Cesar“ (francuski Oskar) od kojih je osvojio četiri.
Harlan Koben je napisao još mnogo romana koji su celina za sebe. Knjige mu se redovno pojavljuju na Njujork tajmsovoj listi bestselera, a u svetu se prodaju u desetinama miliona primeraka. Prvi je pisac koji je dobio nagrade Edgar, Šejmus i Entoni.
„Ne odustaj“ je ispričan iz ugla Napoleona (Nepa) Dime, koji ne može da prežali smrt svog brata Lea. Lea i njegovu devojku je u mladosti ubio voz, u isto vreme kada je, Maura, raskinula sa Nepom i nestala bez objašnjenja. 15 godina Nep traga za njom i pravim razlogom bratovljeve smrti.
Kao što se često dešava u Kobenovim romanima, naizgled nasumični događaji počinju da se prepliću otkrivajući zlikovački plan – zlokobniji nego što je Nep mogao i da zamisli.
U napomeni autora na početku romana, pričate o legendi koja je kružila vašim rodnim gradom i inspirisala vaš roman. Recite nam nešto o njoj.
Kada sam bio dete, iza osnovne škole je bilo jedno pošumljeno područje u koje su mnogi ljudi išli, a tinejdžeri u njoj nalazili i više od zabave. Bile su tu ograde od bodljikave žice i oznake ZABRANJEN PRISTUP. Kružila je glasina da se tu nalazila baza sa nuklearnim projektilima. Nisam zaista verovao u to, ali kada sam postao stariji, saznao sam da je to zapravo bila istina. Na kraju su bazu zatvorili, a ja sam priču o njoj iskoristio kao osnovu za zaplet romana „Ne odustaj“.
Premda se Nep Dima ne može okarakterisati kao antijunak, ipak poseduje izvesne osobine koje ga izdvajaju od mnogih drugih vaših protagonista. Da li biste rekli nešto o tome?
Većina mojih junaka su prilično srećni, društveni ljudi, koji pokušavaju da ostvare Američki san. Obično su oženjeni i imaju nekoliko dece. Nep je mračniji lik. Nisam želeo da bude suviše mračan ili antijunak, ali svakako je usamljenik. Neprilagođen je u društvu, proganjaju ga duhovi iz prošlosti, kojih pokušava da se oslobodi.
A nije mu strano ni da uradi ponešto nezakonito, zar ne?
(Smeh). Ne, nije.
Čitao sam mnogo vaših knjiga i ne mogu da se setim da ste ijednu napisali u prvom licu, u prostom sadašnjem vremenu, što je slučaj sa „Ne odustaj“. Recite nam nešto o upotrebi različitih perspektiva koje koristite u vašim pričama.
Pisao sam u prvom licu, trećem licu… šta god je potrebno da se priča ispriča na najbolji način. Ima nečeg u korišćenju prvog lica i prostog sadašnjeg vremena zbog čega deluje kao da Nep govori ovu priču duhu – duhu svog brata Lea. Jednostavno je funkcionisalo. Delovalo je neverovatno prirodno. Svi su odreagovali oduševljeno na takav pripovedački postupak. To je jednostavno bio način kojim se Nep izrazio preko mene. Pustio sam ga da on ispriča svoju priču, i delovalo je kao da je njegov mrtvi brat čita. Takođe mislim da prosto sadašnje vreme daje pripovedanju osećaj neposrednosti.
Mnogi od vaših romana su ocenjeni kao „porodični trileri“. Šta ovaj podžanr čini tako privlačnim?
Porodični elementi omogućavaju čitaočevo poistovećivanje sa pričom i likovima. Ljudi kažu: „Piši o onome što znaš“. Ne slažem se u potpunosti sa time, ali predgrađa i porodične situacije su nešto što dobro poznajem. To možda ima neke veze sa težnjom ka Američkom snu – željom da se ima kuća, dva automobila, dva deteta – i idiličnim životom. Imam donekle romantičnu a opet i iskrivljenu predstavu o tome.
Prošlost ima značajnu ulogu u romanu „Ne odustaj“. Zapravo, ključna je za priču. Da li biste rekli nešto o prošlosti likova iz vaših romana?
To je efekat ledenog brega. O svom junaku znam gomilu stvari koje ne otkrivam. Ono što predstavlja teškoću prilikom pisanja jeste da ne otkrijem odjednom suviše iz njegove prošlosti. Dajem je na kaščicu, onoliko koliko je neophodno. Pisci početnici ponekad napišu zanimljive prve pasuse a onda na narednim stranicama počnu da otkrivaju previše. Tempo romana je uništen. Što manje to bolje. Smatram da mnogo toga može biti ispričano kroz dijalog – opisati kako lik priča, reaguje ili se oseća, umesto da potrošim stranice na opisivanje njegove ličnosti i prošlosti.
Da li postoji nešto u načinu na koji pristupate pisanju što bi moglo da iznenadi čitaoce?
Pa ne znam da li će ih iznenaditi, ali brže pišem kada sam pri kraju romana nego na njegovom početku. Poslednjih četrdeset stranica romana „Ne odustaj“ su napisane odjednom, i gotovo da ih nisam prepravljao. To je zato što sam od prvog dana pisanja znao kako će se knjiga završiti. Toliko se uzbudim kada sam pri kraju, da pišem mahnito.
Šta čitate dok pišete roman?
Na početku moje karijere, možda sam bio obazriviji. Sada čitam bilo šta jer je moj stil osobit, tako da ma šta da čitam to neće uticati na moj rad. Nisam od onih autora koji ne čitaju druge knjige dok sami pišu, jer, iskreno, ja pišem sve vreme. (Smeh)
Razumeo sam da će pretplatnici Netfliksa moći da gledaju par stvari koje ste vi napisali.
Da. Netfliks sprema nešto po imenu „Harlan Coben's The Five“. To je serija izvorno emitovana u Britaniji, a Netfliks je dovodi pred američku i kanadsku publiku.
Takođe, tu je i TV serija „Safe“, koja se upravo snima. U glavnoj ulozi je Majkl Hol, poznat iz serije „Dekster“ i Amanda Abington iz „Šerloka“.
Još jedna serija na Netfliksu je „No Second Chance“, iz šest epizoda, bazirana je na mom romanu.
Šta je sledeće za Harlana Kobena?
Pišem novu knjigu, ali nikada ne pričam na čemu trenutno radim. Čak iako umirem od želje da ljudima govorim o tome, suzdržavam se da bi onda jedino zadovoljstvo koje mi preostaje bilo pisanje same knjige. To je savet koji mogu da dam svima: Ne pričajte o knjizi dok je ne završite.
Čestitamo vam na romanu „Ne odustaj“, sjajno napisanoj, slojevitoj i snažnoj priči o pohlepi, ljubavi, odgovornosti, uzavrelim osećanjima i svakodnevnim istinama sa kojima se svaki čitalac može poistovetiti.
Autor: Mark Rubenstajn
Izvor: huffingtonpost.com
Prevod: Vladimir Martinović
Foto: Cswetonic (WikiCommons)
Harlan Koben je napisao još mnogo romana koji su celina za sebe. Knjige mu se redovno pojavljuju na Njujork tajmsovoj listi bestselera, a u svetu se prodaju u desetinama miliona primeraka. Prvi je pisac koji je dobio nagrade Edgar, Šejmus i Entoni.
„Ne odustaj“ je ispričan iz ugla Napoleona (Nepa) Dime, koji ne može da prežali smrt svog brata Lea. Lea i njegovu devojku je u mladosti ubio voz, u isto vreme kada je, Maura, raskinula sa Nepom i nestala bez objašnjenja. 15 godina Nep traga za njom i pravim razlogom bratovljeve smrti.
Kao što se često dešava u Kobenovim romanima, naizgled nasumični događaji počinju da se prepliću otkrivajući zlikovački plan – zlokobniji nego što je Nep mogao i da zamisli.
U napomeni autora na početku romana, pričate o legendi koja je kružila vašim rodnim gradom i inspirisala vaš roman. Recite nam nešto o njoj.
Kada sam bio dete, iza osnovne škole je bilo jedno pošumljeno područje u koje su mnogi ljudi išli, a tinejdžeri u njoj nalazili i više od zabave. Bile su tu ograde od bodljikave žice i oznake ZABRANJEN PRISTUP. Kružila je glasina da se tu nalazila baza sa nuklearnim projektilima. Nisam zaista verovao u to, ali kada sam postao stariji, saznao sam da je to zapravo bila istina. Na kraju su bazu zatvorili, a ja sam priču o njoj iskoristio kao osnovu za zaplet romana „Ne odustaj“.
Premda se Nep Dima ne može okarakterisati kao antijunak, ipak poseduje izvesne osobine koje ga izdvajaju od mnogih drugih vaših protagonista. Da li biste rekli nešto o tome?
Većina mojih junaka su prilično srećni, društveni ljudi, koji pokušavaju da ostvare Američki san. Obično su oženjeni i imaju nekoliko dece. Nep je mračniji lik. Nisam želeo da bude suviše mračan ili antijunak, ali svakako je usamljenik. Neprilagođen je u društvu, proganjaju ga duhovi iz prošlosti, kojih pokušava da se oslobodi.
A nije mu strano ni da uradi ponešto nezakonito, zar ne?
(Smeh). Ne, nije.
Čitao sam mnogo vaših knjiga i ne mogu da se setim da ste ijednu napisali u prvom licu, u prostom sadašnjem vremenu, što je slučaj sa „Ne odustaj“. Recite nam nešto o upotrebi različitih perspektiva koje koristite u vašim pričama.
Pisao sam u prvom licu, trećem licu… šta god je potrebno da se priča ispriča na najbolji način. Ima nečeg u korišćenju prvog lica i prostog sadašnjeg vremena zbog čega deluje kao da Nep govori ovu priču duhu – duhu svog brata Lea. Jednostavno je funkcionisalo. Delovalo je neverovatno prirodno. Svi su odreagovali oduševljeno na takav pripovedački postupak. To je jednostavno bio način kojim se Nep izrazio preko mene. Pustio sam ga da on ispriča svoju priču, i delovalo je kao da je njegov mrtvi brat čita. Takođe mislim da prosto sadašnje vreme daje pripovedanju osećaj neposrednosti.
Mnogi od vaših romana su ocenjeni kao „porodični trileri“. Šta ovaj podžanr čini tako privlačnim?
Porodični elementi omogućavaju čitaočevo poistovećivanje sa pričom i likovima. Ljudi kažu: „Piši o onome što znaš“. Ne slažem se u potpunosti sa time, ali predgrađa i porodične situacije su nešto što dobro poznajem. To možda ima neke veze sa težnjom ka Američkom snu – željom da se ima kuća, dva automobila, dva deteta – i idiličnim životom. Imam donekle romantičnu a opet i iskrivljenu predstavu o tome.
Prošlost ima značajnu ulogu u romanu „Ne odustaj“. Zapravo, ključna je za priču. Da li biste rekli nešto o prošlosti likova iz vaših romana?
To je efekat ledenog brega. O svom junaku znam gomilu stvari koje ne otkrivam. Ono što predstavlja teškoću prilikom pisanja jeste da ne otkrijem odjednom suviše iz njegove prošlosti. Dajem je na kaščicu, onoliko koliko je neophodno. Pisci početnici ponekad napišu zanimljive prve pasuse a onda na narednim stranicama počnu da otkrivaju previše. Tempo romana je uništen. Što manje to bolje. Smatram da mnogo toga može biti ispričano kroz dijalog – opisati kako lik priča, reaguje ili se oseća, umesto da potrošim stranice na opisivanje njegove ličnosti i prošlosti.
Da li postoji nešto u načinu na koji pristupate pisanju što bi moglo da iznenadi čitaoce?
Pa ne znam da li će ih iznenaditi, ali brže pišem kada sam pri kraju romana nego na njegovom početku. Poslednjih četrdeset stranica romana „Ne odustaj“ su napisane odjednom, i gotovo da ih nisam prepravljao. To je zato što sam od prvog dana pisanja znao kako će se knjiga završiti. Toliko se uzbudim kada sam pri kraju, da pišem mahnito.
Šta čitate dok pišete roman?
Na početku moje karijere, možda sam bio obazriviji. Sada čitam bilo šta jer je moj stil osobit, tako da ma šta da čitam to neće uticati na moj rad. Nisam od onih autora koji ne čitaju druge knjige dok sami pišu, jer, iskreno, ja pišem sve vreme. (Smeh)
Razumeo sam da će pretplatnici Netfliksa moći da gledaju par stvari koje ste vi napisali.
Da. Netfliks sprema nešto po imenu „Harlan Coben's The Five“. To je serija izvorno emitovana u Britaniji, a Netfliks je dovodi pred američku i kanadsku publiku.
Takođe, tu je i TV serija „Safe“, koja se upravo snima. U glavnoj ulozi je Majkl Hol, poznat iz serije „Dekster“ i Amanda Abington iz „Šerloka“.
Još jedna serija na Netfliksu je „No Second Chance“, iz šest epizoda, bazirana je na mom romanu.
Šta je sledeće za Harlana Kobena?
Pišem novu knjigu, ali nikada ne pričam na čemu trenutno radim. Čak iako umirem od želje da ljudima govorim o tome, suzdržavam se da bi onda jedino zadovoljstvo koje mi preostaje bilo pisanje same knjige. To je savet koji mogu da dam svima: Ne pričajte o knjizi dok je ne završite.
Čestitamo vam na romanu „Ne odustaj“, sjajno napisanoj, slojevitoj i snažnoj priči o pohlepi, ljubavi, odgovornosti, uzavrelim osećanjima i svakodnevnim istinama sa kojima se svaki čitalac može poistovetiti.
Autor: Mark Rubenstajn
Izvor: huffingtonpost.com
Prevod: Vladimir Martinović
Foto: Cswetonic (WikiCommons)
Autor: Harlan Koben
