Književnica priča o načinu rada, uzorima, reagovanju na zlo, osećanjima, nadi, iluziji, sujeti, braku, druženju, ljubavi, lepoti, zdravlju, potrebi da javno govori i o seksu...

Ivana Kuzmanović (46) je pisac tiražnih knjiga, a njena osnovna tema je ljubav. Ne, ni ona još nije uspela da otkrije kosmičku formulu ljubavi, ali zna da se svako rađa s mogućnošću da voli, kao i da ljubav zavisi od nivoa svesti zaljubljenih. I zato budite strpljivi. Ivanina dela tek stižu.

Napisala je pet knjiga u čije tekstove je utkala svoja životna iskustva: „Lemurova ljubav”, „Manje od tri”, „Amor Portenjo”, „Od kada sam se zavolela volim” i sad „U ime ljubavi”.

Ivanina životna iskustva se mere „tonama”. Posle srednje škole otišla je u Njujork, povučena stihom pesme Frenka Sinatre: „Ko uspe tamo može uspeti bilogde”. Bila je konobarica, učiteljica joge, manekenka... Potom je u Beogradu započela muzičku karijeru i to kao članica grupe „Aska”. Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Beogradu, a pevačku karijeru je okončala 2004, kao član dua „Latino”. Osnivač je sve posećenijih susreta „po meri srca”, razgovora o ljubavi, a radi i kao savetnik za lični razvoj.

Živi u Beogradu. U braku s Narcisom ima tromesečnog sina Filipa.

Kad ste se zaljubili u pisanu reč?

Ne znam da li sam se zaljubila. Jednostavno je teklo, a ja sam sledila tok. Kao devojčica sam pobeđivala na školskim i republičkim konkursima, moja prva nagrada bila je „Zmajeva”, a pesme su objavljivane u istoimenim novinama.

Čemu težite u pisanju?

Moj osnovni motiv je prenošenje poruka i iskustava za koje verujem da mogu da budu od koristi čitaocima. Radnja se spontano svije oko suštine.

Da li se nečega odričete u ime pisanja?

Ne. Pisanje mi ide lako, jer postalo je najadekvatniji način mog izražavanja i ispoljavanja, a energiju koju trošim daleko je manja od one koja mi se pisanjem vraća.

Ko vam je uzor u književnosti?

Sabato, Šlink, Tomas Man, Hese su moji omiljeni pisci.

Kako ste sticali ugled?

Ne trudeći se da ga steknem. Verujem da su iskrenost, empatija i neskrivene emocije nešto što povezuje i zbližava ljude.

Za kojim vrednostima tragate?

Uvek želim ljubav, istinu, spokoj, svesnost, bliskost, razmenu... Kao i nesputano bivanje u „sad” i „ovde”

Koja je lepeza vaših osećanja?

Pišem o onome što doživim. Ta osećanja se ne razlikuju od onih koja ima svaki čovek. Samo se ne plašim i ne stidim da o njima glasno govorim. U pitanju su strahovi, sumnje, radosti, strasti, patnja i naravno – ljubav sa velikim „lj”.

Čime se ponosite?

Sposobnošću da se menjam, da učim, rastem, da ne odustajem, verujem, volim, i budem sve više autentična.

Šta želite da zaboravite?

Baš ništa. Jer, bojim se da bih to morala ponovo da proživim. Svako iskustvo nečemu služi, ali mi smo razmaženi, pa bismo da odbacimo neprijatna. A iz njih, zapravo, najviše učimo.

Kako sebe doživljavate?

Svakog dana sam ista, ali i drugačija. Ponekad se ne prepoznajem. Povremeno sam sebi dosadna. Ali, uvek se volim i prihvatam. Svakoga dana sve više.

Čemu sebe učite?

Prepuštanju i prihvatanju. Bez toga ničega nema.

Koliko poštujete nadu i iluziju?

Nadu sam zamenila verom. Od iluzije se ne može pobeći, jer u njoj živimo. Ali, glasam za svesnost.

Kako reagujete na zlo?

Možda će zvučati čudno, ali nisam čest svedok zla. Ne čitam novine, ne gledam TV, a uživo srećem divne osobe. Mudri ljudi kažu da je na zlo najbolje reagovati ignorisanjem, ukoliko nismo u mogućnosti da delamo. A i kada smo u mogućnosti, ko smo mi da sudimo?

A kako se branite od sujete?

Protiv tuđe ne mogu ništa, a i sa svojom godinama muku mučim. Najvažnije da mi je pred očima. Kad je vidim – manje mi škodi.

Šta vam je najvažnije u braku?

I u braku i van njega – ljubav. „Čini iz ljubavi i čini što ti je volja” rekao je Toma Akvinski.

A šta u druženju?

Ništa manje nego u braku. Nemam više vremena ni potrebe za polovičnim odnosima. Od kako sam zavolela sebe i izgubila strah od samoće, odnosi su mi mnogo iskreniji. Ili jesu ili nisu.

Kako čuvate ličnu slobodu?

Čovek je slobodan ili neslobodan samo u odnosu na samog sebe. Najveći zatvor je onaj koji sami sebi napravimo. Ali, udesili smo ga tako da često zaboravimo da smo u njemu. A sloboda je ljubav, znanje, vera, svest… Na tome radim – svakodnevno.

Koje su vaše želje i potrebe?

Zdrav i spokojan život moje porodice.

Koji odnosi vas razgaljuju?

Svi u kojima ima bliskosti. Ona se među ljudima rodi istog trena kada otvore svoja srca i dopuste da ih spoji ono što je jedino istinito u nama – ljubav.

A koji rastužuju?

Oni koje nesporazumi i ćutanja, potpomognuti krutim stavovima i slabostima, mogu – nepovratno da razdvoje.

Čemu ne možete da odolite?

Osmehu i suzama sina Filipa. I sladoledu, ali ima već nekoliko dana kako ipak uspevam.

Da li otvoreno govorite o seksu?

Da, kao i o svemu drugom. Samo, niko me ništa o tome ne pita (smeh). Bilo bi divno kada bi se o tome govorilo u školama. Ali, u školama se ni o ljubavi ne govori na pravi način.

Kako čuvate lepotu?

Hvala! Ma, danas svako može da bude fizički lep, ali to ništa ne vredi ako nam duša nije puna duginih boja.

Šta je za vas uspeh?

Prihvatanje životnih situacija. Spokojno, sa svešću da će proći bilo da su prijatne ili ne. Započinjanje novog dana s osmehom i radošću.

Kako negujete zdravlje?

Ishranom, sportom, meditacijom, akupunkturom, masažom, pozitivnim mislima.

Koje mesto je raj na zemlji?

Ostrvo Tasos, van sezone. More je toplo i čisto. Miris četinara se lepi za nozdrve. Noću se čuju samo zrikavci i ptice. Plaže su puste, a na nebu milijarde zvezda koje čekaju da ih neko pronađe...

Autor: Slavko Trošelj
Izvor: Politika