Da li vas pisanje potkrepljuje ili umara?

Ni jedno ni drugo. Odvodi me negde daleko – u potpunosti me izmešta iz onoga što mi se dešava u životu i mesta na kome se nalazim.

Koje vam je omiljeno mesto za pisanje?

Kafe jer kada postignem željeni broj napisanih reči, častim sebe sendvičem.

Koji pisci su vam prijatelji?

Ima ih dosta!  Srećemo se na književnim događajima i to je uvek zabavno. Osim jedne stvari – moj sin obožava Rika Riodana i želi njegov autogram. Morala sam da mu priznam da ga ne poznajem jer je Amerikanac i sada imam novi cilj: da se sprijateljim sa Rikom Riodanom.

Šta biste poručili mlađoj verziji sebe?

Isto što bih svakome rekla: ne plaši se, piši ono što želiš i obavi sve na vreme.

Šta ste uradili sa prvim honorarom?

Kupila sam kartu za put oko sveta. Istog momenta! Poletela sam sledećega dana, otišla u Los Anđeles, posetila brata na Novom Zelandu. Bilo je neverovatno.

Šta ste promenili tokom uređivanja poslednje knjige?

Promenila sam kraj, ali vam neću reći kakav je bio!

Kako birate imena za svoje likove?

Oh, biranje imena je jako teško. Kada potpisujem knjige, uvek obraćam pažnju na imena i tražim nova.

Da ne pišete, čime biste se bavili?

U mom zamišljenom svetu, crtala bih stripove. A u stvarnosti bih bila veoma, veoma loš pozorišni administrator.

Da li čitate kritike vaših romana i kako ih prihvatate?

Nikada ih ne čitam jer nisam dovoljno emotivno otporna i ništa ne mogu da promenim kod knjige koja je već objavljena.

Da li u romanima skrivate detalje koje će samo poneki čitalac uspeti da pronađe?

Uvek! Dok se serija „Doktor Hu“ nije vratila, sve vreme sam ubacivala reference na nju. Sada imam nekoliko likova koji se pojavljuju u svakoj knjizi i morate da budete veoma pažljiv čitalac da biste ih primetili.

Koja vam je omiljena knjiga iz detinjstva?

Volela sam „Male žene“. Takođe i „Čarlija i fabriku čokolade“, a verovatno mi je omiljena bila „Putovanje namernika zore“ iz serijala „Letopisi Narnije“.

Preuzeto sa: spabreaks.com
Prevod: Dragan Matković