Nenad Gajić: Paganske rituale ogrnuli smo hrišćanskim ruhom
Književnik Nenad Gajić skrenuo je pažnju srpske literarne javnosti kada je pre dve godine objavio „Slovensku mitologiju“, prvi zbornik te vrste koji pojmove iz mitova i legendi slovenskih naroda okuplja na jednom mestu. Nedavno u izdanju „Lagune“ pojavila se nova Gajićeva knjiga a njegov prvi roman „Bajka nad bajkama“ koja ponovo čitaoce vodi kroz čarobni svet fantastike. U razgovoru za Pravdu Nenad Gajić govori o romanu „Bajka nad bajkama“, slovenskoj i svetskoj mitologiji i otkriva planove za predstavljanje srpske mitologije svetskoj baštini.
Otkuda odluka da se posle izuzetno uspešne monografije „Slovenska mitologija“ upustite u pisanje debi romana?
-Zapravo je obrnuto! Pre desetak godina pomislio sam kako bi bilo sjajno napisati roman baziran na slovenskim mitovima i epici, jer je to naše folklorno blago potpuno nepoznato svetu, pa i nama. Iz mojih sve opširnijih beleški za roman, posvećenih razrešenju kontradiktornih informacija i najzanimljivijih mitskih tema, postepeno je počela da se pomalja jedna sasvim druga knjiga, za koju sam, godinama, tek postepeno shvatao da može biti veoma važna… ostalo je legenda.
Kako biste u najkraćem predstavili „Bajku nad bajkama“ i da li naslov namerno ili slučajno asocira na biblijsku „Pesmu nad pesmama“?
-Naslov je sasvim odgovarajući jer na engleskom, na koji se sprema prevod odlomka na zahtev jedne od najvećih literarnih agencija na svetu, „Bajka nad bajkama“ zove se „Tejl of tejls“, što bukvalno označava pripovest sastavljenu od drugih pripovesti. To bi istovremeno bilo i najkraće predstavljanje: u pitanju je roman fantastične sadržine, koji spaja motive naših narodnih priča i epskih pesama u jednu pažljivo izvezenu celinu sa slovenskom mitskom pozadinom. Za „Pesmu nad pesmama“ takođe postoji mogućnost da je prvobitno bila zbirka ljubavnih ili svatovskih pesama, i odatle ovaj njen najpoznatiji naziv i ta sličnost u imenu; drugo značenje imena je da je to najbolja pesma ikad napisana.
Koliko slovenska i srpska mitologija i predanje predstavljaju plodno tle za književnike i uopšte uzev ljude radoznalog duha?
-Vrlo plodno, i pomalo se čudim što nema više literature koja ore i obrađuje tako plodnu zemlju. U svetskim okvirima je verovatno najpoznatije delo „Vukodav“ Marije Semjonove, koje zaista koristi opšteslovenske motive, ali u nedovoljnoj meri, rekao bih. I kod nas je u poslednjih nekoliko godina nekolicina mlađih pisaca (poput Stojiljkovića, Tešića, Jankovića…) obrađivala i koristila mitske teme. Ali mislim da ih niko ne obrađuje tako uporno, pedantno i posvećeno kao ja – ako biste isključili svet slovenske i srpske mitologije, slabo šta bi ostalo od moje dve knjige!
Otkuda odluka da se posle izuzetno uspešne monografije „Slovenska mitologija“ upustite u pisanje debi romana?
-Zapravo je obrnuto! Pre desetak godina pomislio sam kako bi bilo sjajno napisati roman baziran na slovenskim mitovima i epici, jer je to naše folklorno blago potpuno nepoznato svetu, pa i nama. Iz mojih sve opširnijih beleški za roman, posvećenih razrešenju kontradiktornih informacija i najzanimljivijih mitskih tema, postepeno je počela da se pomalja jedna sasvim druga knjiga, za koju sam, godinama, tek postepeno shvatao da može biti veoma važna… ostalo je legenda.
Kako biste u najkraćem predstavili „Bajku nad bajkama“ i da li naslov namerno ili slučajno asocira na biblijsku „Pesmu nad pesmama“?
-Naslov je sasvim odgovarajući jer na engleskom, na koji se sprema prevod odlomka na zahtev jedne od najvećih literarnih agencija na svetu, „Bajka nad bajkama“ zove se „Tejl of tejls“, što bukvalno označava pripovest sastavljenu od drugih pripovesti. To bi istovremeno bilo i najkraće predstavljanje: u pitanju je roman fantastične sadržine, koji spaja motive naših narodnih priča i epskih pesama u jednu pažljivo izvezenu celinu sa slovenskom mitskom pozadinom. Za „Pesmu nad pesmama“ takođe postoji mogućnost da je prvobitno bila zbirka ljubavnih ili svatovskih pesama, i odatle ovaj njen najpoznatiji naziv i ta sličnost u imenu; drugo značenje imena je da je to najbolja pesma ikad napisana.
Koliko slovenska i srpska mitologija i predanje predstavljaju plodno tle za književnike i uopšte uzev ljude radoznalog duha?
-Vrlo plodno, i pomalo se čudim što nema više literature koja ore i obrađuje tako plodnu zemlju. U svetskim okvirima je verovatno najpoznatije delo „Vukodav“ Marije Semjonove, koje zaista koristi opšteslovenske motive, ali u nedovoljnoj meri, rekao bih. I kod nas je u poslednjih nekoliko godina nekolicina mlađih pisaca (poput Stojiljkovića, Tešića, Jankovića…) obrađivala i koristila mitske teme. Ali mislim da ih niko ne obrađuje tako uporno, pedantno i posvećeno kao ja – ako biste isključili svet slovenske i srpske mitologije, slabo šta bi ostalo od moje dve knjige!
Dok ste prikupljali građu za „Slovensku mitologiju“ šta vas je najviše iznenadilo i zaokupiralo pažnju vezano za slovenske mitove i legende?
-Neverovatna činjenica da u Srbiji, više nego bilo gde drugde na slovenskim prostorima, još uvek čuvamo i redovno sprovodimo ogroman broj paganskih rituala, sada bezbedno zaogrnutih hrišćanskim ruhom. Oni su prisutni u svim najvažnijim prilikama, poput rođenja, venčanja i sahrana, i pravoslavna crkva ih je prihvatila silom prilika, jer je narod odbijao da ih zaboravi. Dogodilo se to verovatno zbog specifičnih istorijskih okolnosti, usled relativno kasnog primanja hrišćanstva i čuvenih „pet vekova“ tokom kojih ono, u korist islama, nije stimulisano. Ovo je sve dovelo do upliva starovernih motiva u pravoslavlje. Ono što me je iznenadilo tokom istraživanja jeste to da crkveni službenici sasvim dobro znaju koji su motivi paganski – reći će kada ih pitate.
Koliko mladi danas u Srbiji znaju o prošlosti svog naroda, posebno onoj dalekoj kao što su predanja, mitovi i legende?
-Pre par godina bih rekao jako malo, a danas, nadam se, bar malo više, zahvaljujući uspehu moje knjige koja se obraćala svima, ne zahtevajući nikakvo predznanje. Jer, u „Slovenskoj mitologiji“ krećem od bazičnih stvari poput toga ko su uopšte Sloveni, a prolazim i kroz privlačne teme poput drevnih magijskih radnji i opisa (sa sve slikama!) mitskih bića naše prošlosti. Ovo je knjigu načinilo interesantnom najširem sloju, i time prenelo ponešto od trajnih vrednosti i na mlade.
Kao što je poznato reč „vampir“ je srpskog porekla ali mi kao da ne umemo da to iskoristimo i „brendiramo“ na zapadu. Kakvo je vaše mišljenje o tome?
-Više ne mislim, već uveliko radim na ispravljanju te nepravde! „Bajka nad bajkama: Senka u tami“ kao prvog ozbiljnog protivnika čudnoj družini, sastavljenoj i od nekoliko prepoznatljivih epskih junaka, uvodi baš jednog vrlo drevnog vampira, i njegovu pojavu koristim da razvejem neke od zabluda o ovim mitskim bićima, poput najčuvenije da ugriz vampira prenosi kletvu – ovoga u slovenskoj mitologiji nema ni u tragovima, i nastalo je zabunom i mešanjem sa vukodlakom. Prevod Bajke na Engleski biće tek moj prvi korak ka predstavljanju naše mitske kulture svetu.
Epska fantastika svuda u svetu već nekoliko godina doživljava pravu renesansu ali u Srbiji se i dalje vezuje samo za Tolkina dok su ostali pisci ovog žanra nekako u zapećku. Zašto je to tako?
-Zato što je Tolkin najpedantniji pisac fantastike ikada? A mnogi bi rekli i najbolji? On je sa nordijskom mitologijom uradio ono što ja tiho činim sa slovenskom – pružio ju je svetu kao neodoljiv plod, na najbolji način iskoristivši najbolje iz nje. I sam mu odajem počast, na neki način, time što sam pristao da održim zvaničnu promociju nove knjige u sklopu trećeg Festivala Tolkinove fantazije, u subotu 5. oktobra u SKC-u, od 19 časova. Nakon isticanja zanimljivih veza koje će objasniti zašto sam baš ja pozvan da govorim na otvaranju, publiku će čekati i niz gostiju, zanimljivosti i poklončića, a uz bilo koju moju knjigu, koja se na ulazu pokazuje kao tajna lozinka, prolaz kroz vratnice je slobodan! Festival se nakon promocije moje knjige nastavlja do duboko u noć, pa svakako dođite.
Kakvi su vam planovi za naredni period, da li razmišljate o nekom novom romanu ili će možda „Slovenska mitologija“ dobiti i svoj drugi tom?
-Ne verujem da će biti drugog toma „Mitologije“, nemam više izdržaj da pišem knjige od sedam godina! Ali će svakako biti nastavka „Bajke“ jer sam, čini mi se, došavši na mesto gde je bilo prirodno staviti tačku prvi put, uistinu pokrio tek trećinu svega što treba da bude ispričano.
-Neverovatna činjenica da u Srbiji, više nego bilo gde drugde na slovenskim prostorima, još uvek čuvamo i redovno sprovodimo ogroman broj paganskih rituala, sada bezbedno zaogrnutih hrišćanskim ruhom. Oni su prisutni u svim najvažnijim prilikama, poput rođenja, venčanja i sahrana, i pravoslavna crkva ih je prihvatila silom prilika, jer je narod odbijao da ih zaboravi. Dogodilo se to verovatno zbog specifičnih istorijskih okolnosti, usled relativno kasnog primanja hrišćanstva i čuvenih „pet vekova“ tokom kojih ono, u korist islama, nije stimulisano. Ovo je sve dovelo do upliva starovernih motiva u pravoslavlje. Ono što me je iznenadilo tokom istraživanja jeste to da crkveni službenici sasvim dobro znaju koji su motivi paganski – reći će kada ih pitate.
Koliko mladi danas u Srbiji znaju o prošlosti svog naroda, posebno onoj dalekoj kao što su predanja, mitovi i legende?
-Pre par godina bih rekao jako malo, a danas, nadam se, bar malo više, zahvaljujući uspehu moje knjige koja se obraćala svima, ne zahtevajući nikakvo predznanje. Jer, u „Slovenskoj mitologiji“ krećem od bazičnih stvari poput toga ko su uopšte Sloveni, a prolazim i kroz privlačne teme poput drevnih magijskih radnji i opisa (sa sve slikama!) mitskih bića naše prošlosti. Ovo je knjigu načinilo interesantnom najširem sloju, i time prenelo ponešto od trajnih vrednosti i na mlade.
Kao što je poznato reč „vampir“ je srpskog porekla ali mi kao da ne umemo da to iskoristimo i „brendiramo“ na zapadu. Kakvo je vaše mišljenje o tome?
-Više ne mislim, već uveliko radim na ispravljanju te nepravde! „Bajka nad bajkama: Senka u tami“ kao prvog ozbiljnog protivnika čudnoj družini, sastavljenoj i od nekoliko prepoznatljivih epskih junaka, uvodi baš jednog vrlo drevnog vampira, i njegovu pojavu koristim da razvejem neke od zabluda o ovim mitskim bićima, poput najčuvenije da ugriz vampira prenosi kletvu – ovoga u slovenskoj mitologiji nema ni u tragovima, i nastalo je zabunom i mešanjem sa vukodlakom. Prevod Bajke na Engleski biće tek moj prvi korak ka predstavljanju naše mitske kulture svetu.
Epska fantastika svuda u svetu već nekoliko godina doživljava pravu renesansu ali u Srbiji se i dalje vezuje samo za Tolkina dok su ostali pisci ovog žanra nekako u zapećku. Zašto je to tako?
-Zato što je Tolkin najpedantniji pisac fantastike ikada? A mnogi bi rekli i najbolji? On je sa nordijskom mitologijom uradio ono što ja tiho činim sa slovenskom – pružio ju je svetu kao neodoljiv plod, na najbolji način iskoristivši najbolje iz nje. I sam mu odajem počast, na neki način, time što sam pristao da održim zvaničnu promociju nove knjige u sklopu trećeg Festivala Tolkinove fantazije, u subotu 5. oktobra u SKC-u, od 19 časova. Nakon isticanja zanimljivih veza koje će objasniti zašto sam baš ja pozvan da govorim na otvaranju, publiku će čekati i niz gostiju, zanimljivosti i poklončića, a uz bilo koju moju knjigu, koja se na ulazu pokazuje kao tajna lozinka, prolaz kroz vratnice je slobodan! Festival se nakon promocije moje knjige nastavlja do duboko u noć, pa svakako dođite.
Kakvi su vam planovi za naredni period, da li razmišljate o nekom novom romanu ili će možda „Slovenska mitologija“ dobiti i svoj drugi tom?
-Ne verujem da će biti drugog toma „Mitologije“, nemam više izdržaj da pišem knjige od sedam godina! Ali će svakako biti nastavka „Bajke“ jer sam, čini mi se, došavši na mesto gde je bilo prirodno staviti tačku prvi put, uistinu pokrio tek trećinu svega što treba da bude ispričano.
Autor: Srećko Milovanović
Izvor: pravda.rs
Izvor: pravda.rs
Autor: Nenad Gajić
