Nenad Gajić: Vjerujem u saradnju slovenskih naroda
– Ako verujem u predodređene stvari, rekao bih da drugog puta nije ni bilo. „Slovenska mitologija“ je zaista knjiga koju nisam planirao da napišem, ali kao da sam bio odabran za to. Dok sam istraživao građu za roman i društvene igre i spremao odlomke za njih, mnogi su me, nezavisno jedni od drugih, pitali zašto te zapise ne objavim kao knjigu, umesto romana.
I od početne neverice da jedan relativno mlad čovek može izneti takav poduhvat, koji mi je izgledao kao kruna karijere nekog profesora, ja sam polako prihvatao. A kada sam napisao „Slovo na početku“ te knjige, rekavši da ona „ne pokušava da bude ni naučna, ni istorijska, ni kompletna studija, već samo jednostavno i svima prijemčivo delo, nastalo iz ljubavi“, shvatio sam, napokon, da je smem objaviti i da ću je objaviti za najboljeg izdavača koji je prihvati.
Rekao je ovo u razgovoru za „Glas Srpske“ književnik Nenad Gajić, govoreći o neočekivanom uspjehu njegovog književnog prvenca „Slovenska mitologija“, koja ove godine slavi deset godina od izlaska i koja ga je, po njegovim riječima, odredila i definisala kao autora koji je napisao bestseler triologiju „Bajka nad bajkama“, koja je objavljena odvojeno, a doživeće je i objedinjeno, komplet izdanje.
– Kako je „Slovenska mitologija“ doživela neverovatan i bajkovit prijem, ostajući značajna i nova evo već punu deceniju, sasvim me je definisala kao autora. Teško da ću ikada više napisati nešto toliko uticajno, ali takođe sumnjam da ću ikada više uložiti deset godina u jednu knjigu. Nadam se da će i „Bajka nad bajkama“, posebno u konačnom objedinjenom izdanju koje predstoji, kao deo iste priče dostići sličan stepen prihvaćenosti. „Slovenske mitologije“ ne bi bilo bez „Bajke“ i obratno – kaže čuveni pisac.
U praktičnom, zanatskom smislu, koliko je bilo teško pronaći materijale za nju, okupiti različite ilustratore i ubijediti izdavača da gotov, ali za to vrijeme prilično nepoznat, proizvod plasira na tržište?
Najlakše od svega bilo je ubediti pravog izdavača: često prepričavam kao anegdotu da je direktor i vlasnik „Lagune“ za svega desetak sekundi prelistavanja shvatio šta ja to nudim i zainteresovao se za knjigu, iako je minut ranije verovatno samo želeo da prekine razgovor sa mnom. „Laguna“ ne bi bila to što jeste, najveći izdavač u regionu, da ne uviđa ovakve prilike. Naravno, i ja sam tada nastupio spreman, sa odštampanim i ukoričenim odlomkom knjige i ilustracijama pripremanim godinama pa se može reći da sam svoju šansu iskoristio na pravi način. Prvi odlomci iz još nepostojeće knjige postojali su i na kartama društvene igre koju sam tih godina pravio, ispod potpisani kao „Slovenska mitologija“, a izdavač se na kraju opredelio da to ostane i konačan naslov. Ilustratore sam postepeno pronalazio kroz ukupno pet izdanja igre „Izvori magije“ (dve edicije i dva kraća ciklusa, dok je treća edicija ostala neobjavljena), paralelno sa sedam godina istraživanja mitova. Mnogo mi je pomoglo što su baš u moje vreme postajale dostupne digitalizovane verzije nekih arhiva pa sam do mnogo materijala dolazio lakše nego prethodnici, što je olakšavalo i terenski rad. Trajalo je dugo, ali je svaki korak bio zanimljiv, jer je taj rad bio hobi i ljubav. Najteže su bile tri godine između dogovora sa „Lagunom“ i objave knjige – to je bio najteži period u mom životu, u kojem sam više puta bio na ivici odustajanja, ali sam ponovo napisao „Slovensku mitologiju“ kao mnogo obimniju knjigu, koju je urednik skratio na željenih 200 stranica između brojnih izmena njenog izgleda.
Ne krijete, čak stalno naglašavate, da je narodna epika ključni temelj Vašeg pisanja, ali kako objašnjavate da je naša fantastika i književnost generalno (uz par časnih izuzetaka jako teško prihvaćenih) sa takvom bogatom epskom tradicijom dugo bježala od domaćih tema, lokacija pa čak i imena?
Ovo je odlično pitanje o kojem, čini mi se, nisam puno razmišljao do sada. Zašto, zaista, takvo blago koje imamo nije dovoljno korišćeno ranije, a sada je toliko privlačno? Mislim da razlika potiče od promene svesti: da naša mitologija nije nešto prevaziđeno i dosadno, već nešto mistično i uzbudljivo. Sugerisaću da sam među prvima ukazao na „zabavnu“ dimenziju mitova, od igre „Izvori magije“, u koju sam svet slovenske mitologije smestio još 2005; preko „Slovenske mitologije“, koja je, od korica do korica, dokazala da i ozbiljna tema može biti prikazana na svima razumljiv način, jer su, zaista, mitovi i opstali kao priče iz vatru, a ne kao nauka; do „Bajke nad bajkama“, koja ukazuje na skrivene mitske teme i u narodnoj epici, što kroz zanimljivu i dinamičnu radnju neprimetno otkrivam pogledima svih čitalaca.
Koliko je za Vas breme, a koliko izazov nastaviti autorsku tradiciju toliko impresivne epske prošlosti?
Na početku je sve bilo ogroman izazov, ali je pri kraju postalo i breme, u smislu da sam mnogo godina uložio u to, a ima i drugih tema o kojima bih pisao. Ali, opet, i da mogu da se vratim unazad, ne bih ništa promenio. Vredelo je doprineti oživljavanju svesti o vekovnoj slovenskoj tradiciji kod novih, ali i starijih generacija. Nadam se da moje knjige označavaju doba trajnog završetka ratova između slovenskih naroda i povratka bližoj saradnji. Velika su to očekivanja za svaku knjigu, ali je ljudski i nadati se i verovati.
Domaća epika pisana je u specifičnom ritmu i stilu (deseterac), koliko je bilo teško da sačuvate taj ritam u jeziku i rečenici, a da napravite odmak koji bi bio prihvatljiviji novom vremenu i proznom jeziku Vaših romana?
Otkriću vam nešto što je doskora bilo nepoznato: prvobitno su svi junački dijalozi knjige „Bajka nad bajkama“ bili u desetercu. Meni su se herojski likovi naše epike obraćali na taj način, tako sam ih „čuo“ bez mnogo truda. To je u većoj meri uklonjeno kroz urednički i lektorski rad na knjizi, što je dovelo i do malo gubitka ritma. Iskoristio sam završni prolaz kroz tekst, a povodom objedinjenog ćiriličnog izdanja koje sledi tokom avgusta, kako bih, bez potpunog vraćanja na deseterac, ipak popravio ritam tih specifičnih razmena pre borbe i slično, tako da odgovara mom uvetu.
Zanimljivo je da se Vaš i rad još nekih domaćih autora poklapa sa svjetskim trendovima u ovoj vrsti književnosti u pogledu razbijanja monopola anglosaksonske fantastike, kroz rad autora od Afrike preko istočnoevropskih pisaca do dalekoistočnih književnika?
S moje tačke gledišta, to je slučajnost. Zaista nisam bio inspirisan svetskim trendovima, već slučajnim otkrićem slovenske mitologije kroz radove Čajkanovića, a zatim i Ležea, Sretena Petrovića i drugih istraživača. Verovatno su na sličan način novije generacije otkrile slovensku mitologiju i kroz moje knjige. A deluje prirodno da fantazijski svetovi inspirisani uglavnom nordijskom mitologijom vremenom postanu ograničavajući za čitaoce. Nadam se da će slovenska mitologija lepo popuniti tu potrebu za nepoznatim, kao što je to u kompjuterskim igrama uradio serijal „Vještac“ baziran na delima poljaka Andžeja Sapkovskog.
Po Vašem priznanju u svijet domaće epike ušli ste preko stripa, a ne lektire, što nije baš čest slučaj?
Istina je da sam slova naučio iz stripova. Teško mi je setiti se šta sam prvo čitao od epike, ali pamtim šta je ostavilo jak utisak na mene: reizdanje stripova Đorđa Lobačeva, pionira jugoslovenskog i srpskog stripa (kasnije i ruskog), koji je od 1939. objavljivao u „Politikinom Zabavniku“ stripove po motivima narodnih pripovedaka i pesama („Baš-Čelik“, „Ženidba Dušanova“). On je u stripu tada radio nešto slično onome što ja danas radim u književnosti, to su bila dela koja su mi otkrila bogatstvo naše narodne mašte.
Bavili ste se raznim zanimanjima i raznim vrstama umjetnosti (poezija, muzika), koliko je to praktično iskustvo na „različitim terenima“ bilo za Vas značajno u formiranju autorskog stila i koliko ovo bogato praktično iskustvo, kakvo su imali recimo pisci poput Džeka Londona ili Ernesta Hemingveja, nedostaje modernoj književnosti, koja često nastaje u strogo akademskim krugovima?
Da, moja biografija, bez takvog plana, liči na živopisne biografije poznatih pisaca. Obožavam, inače, oba pisca koje ste naveli, a priče Džeka Londona su najbolje koje sam čitao. Dugo sam tražio sebe pa sam se na svom putu oprobao u svemu i svačemu. Ne znam koliko je to korisno, ali verovatno ne smeta što imam lične uvide iz mnogih poslova i sa mnogih mesta na svetu. Uvek kažem da mogu pisati o svakom gradu koji sam posetio, prema ličnim doživljajima, sve dok pamtim miris one ulice ili izgled onog kvarta.
Zaokružili ste prvu trilogiju luksuznim izdanjem sve tri knjige („Senka u tami“, „Dva cara“ i „Treća noć“) i to kao latinični komplet u ukrasnoj kutiji, ali i u jednim koricama, gdje je trilogija postala cjelovita ćirilična knjiga. Da li planirate da nastavite u istom smjeru ili istražujete nešto potpuno novo, jer ste nedavno u jednom razgovoru izjavili da su granice slovenske mitologije postale tijesne za Vas u kreativnom smislu?
Da, dobro ste zapazili. Nisam to često izjavljivao, ali mislim da se ove godine završava moje životno poglavlje posvećeno slovenskoj mitologiji i narodnoj epici pa i epskoj fantastici, preciznije, završiće se nakon izlaska objedinjene „Bajke nad bajkama“ i posebnog, dvanaestog (a prvog latiničnog) izdanja „Slovenske mitologije“. Naravno, verujem da će se ovolike uložene godine sigurno ogledati i u mom budućem radu, ali mitovi i epika neće više biti glavni fokus. I više od toga za sada ne bih izjavljivao, jer je svaka izgovorena reč i nekakva obaveza.
Koliko uz književne i privatne obaveze danas stižete da čitate i šta je ostavilo veći utisak na Vas i koji pisci su najviše uticali na Vaš stil pisanja dok ste formirali književni ukus?
Iskreno, čitam znatno manje otkad i sam pišem, bar upola manje rekao bih, verovatno i više. Ali se uvek nađe poneka knjiga koja ostavi jak utisak na mene. U poslednje vreme to su sve češće domaći pisci uslovno „novije generacije“, dok su to ranije bili strani klasici, poput Hemingveja, Tolkina, Hesea pa i Bukovskog, ili Pavića i donekle Andrića od domaćih pisaca.
Izvor: Glas Srpske
I od početne neverice da jedan relativno mlad čovek može izneti takav poduhvat, koji mi je izgledao kao kruna karijere nekog profesora, ja sam polako prihvatao. A kada sam napisao „Slovo na početku“ te knjige, rekavši da ona „ne pokušava da bude ni naučna, ni istorijska, ni kompletna studija, već samo jednostavno i svima prijemčivo delo, nastalo iz ljubavi“, shvatio sam, napokon, da je smem objaviti i da ću je objaviti za najboljeg izdavača koji je prihvati.
Rekao je ovo u razgovoru za „Glas Srpske“ književnik Nenad Gajić, govoreći o neočekivanom uspjehu njegovog književnog prvenca „Slovenska mitologija“, koja ove godine slavi deset godina od izlaska i koja ga je, po njegovim riječima, odredila i definisala kao autora koji je napisao bestseler triologiju „Bajka nad bajkama“, koja je objavljena odvojeno, a doživeće je i objedinjeno, komplet izdanje.
– Kako je „Slovenska mitologija“ doživela neverovatan i bajkovit prijem, ostajući značajna i nova evo već punu deceniju, sasvim me je definisala kao autora. Teško da ću ikada više napisati nešto toliko uticajno, ali takođe sumnjam da ću ikada više uložiti deset godina u jednu knjigu. Nadam se da će i „Bajka nad bajkama“, posebno u konačnom objedinjenom izdanju koje predstoji, kao deo iste priče dostići sličan stepen prihvaćenosti. „Slovenske mitologije“ ne bi bilo bez „Bajke“ i obratno – kaže čuveni pisac.
U praktičnom, zanatskom smislu, koliko je bilo teško pronaći materijale za nju, okupiti različite ilustratore i ubijediti izdavača da gotov, ali za to vrijeme prilično nepoznat, proizvod plasira na tržište?
Najlakše od svega bilo je ubediti pravog izdavača: često prepričavam kao anegdotu da je direktor i vlasnik „Lagune“ za svega desetak sekundi prelistavanja shvatio šta ja to nudim i zainteresovao se za knjigu, iako je minut ranije verovatno samo želeo da prekine razgovor sa mnom. „Laguna“ ne bi bila to što jeste, najveći izdavač u regionu, da ne uviđa ovakve prilike. Naravno, i ja sam tada nastupio spreman, sa odštampanim i ukoričenim odlomkom knjige i ilustracijama pripremanim godinama pa se može reći da sam svoju šansu iskoristio na pravi način. Prvi odlomci iz još nepostojeće knjige postojali su i na kartama društvene igre koju sam tih godina pravio, ispod potpisani kao „Slovenska mitologija“, a izdavač se na kraju opredelio da to ostane i konačan naslov. Ilustratore sam postepeno pronalazio kroz ukupno pet izdanja igre „Izvori magije“ (dve edicije i dva kraća ciklusa, dok je treća edicija ostala neobjavljena), paralelno sa sedam godina istraživanja mitova. Mnogo mi je pomoglo što su baš u moje vreme postajale dostupne digitalizovane verzije nekih arhiva pa sam do mnogo materijala dolazio lakše nego prethodnici, što je olakšavalo i terenski rad. Trajalo je dugo, ali je svaki korak bio zanimljiv, jer je taj rad bio hobi i ljubav. Najteže su bile tri godine između dogovora sa „Lagunom“ i objave knjige – to je bio najteži period u mom životu, u kojem sam više puta bio na ivici odustajanja, ali sam ponovo napisao „Slovensku mitologiju“ kao mnogo obimniju knjigu, koju je urednik skratio na željenih 200 stranica između brojnih izmena njenog izgleda.
Ne krijete, čak stalno naglašavate, da je narodna epika ključni temelj Vašeg pisanja, ali kako objašnjavate da je naša fantastika i književnost generalno (uz par časnih izuzetaka jako teško prihvaćenih) sa takvom bogatom epskom tradicijom dugo bježala od domaćih tema, lokacija pa čak i imena?
Ovo je odlično pitanje o kojem, čini mi se, nisam puno razmišljao do sada. Zašto, zaista, takvo blago koje imamo nije dovoljno korišćeno ranije, a sada je toliko privlačno? Mislim da razlika potiče od promene svesti: da naša mitologija nije nešto prevaziđeno i dosadno, već nešto mistično i uzbudljivo. Sugerisaću da sam među prvima ukazao na „zabavnu“ dimenziju mitova, od igre „Izvori magije“, u koju sam svet slovenske mitologije smestio još 2005; preko „Slovenske mitologije“, koja je, od korica do korica, dokazala da i ozbiljna tema može biti prikazana na svima razumljiv način, jer su, zaista, mitovi i opstali kao priče iz vatru, a ne kao nauka; do „Bajke nad bajkama“, koja ukazuje na skrivene mitske teme i u narodnoj epici, što kroz zanimljivu i dinamičnu radnju neprimetno otkrivam pogledima svih čitalaca.
Koliko je za Vas breme, a koliko izazov nastaviti autorsku tradiciju toliko impresivne epske prošlosti?
Na početku je sve bilo ogroman izazov, ali je pri kraju postalo i breme, u smislu da sam mnogo godina uložio u to, a ima i drugih tema o kojima bih pisao. Ali, opet, i da mogu da se vratim unazad, ne bih ništa promenio. Vredelo je doprineti oživljavanju svesti o vekovnoj slovenskoj tradiciji kod novih, ali i starijih generacija. Nadam se da moje knjige označavaju doba trajnog završetka ratova između slovenskih naroda i povratka bližoj saradnji. Velika su to očekivanja za svaku knjigu, ali je ljudski i nadati se i verovati.
Domaća epika pisana je u specifičnom ritmu i stilu (deseterac), koliko je bilo teško da sačuvate taj ritam u jeziku i rečenici, a da napravite odmak koji bi bio prihvatljiviji novom vremenu i proznom jeziku Vaših romana?
Otkriću vam nešto što je doskora bilo nepoznato: prvobitno su svi junački dijalozi knjige „Bajka nad bajkama“ bili u desetercu. Meni su se herojski likovi naše epike obraćali na taj način, tako sam ih „čuo“ bez mnogo truda. To je u većoj meri uklonjeno kroz urednički i lektorski rad na knjizi, što je dovelo i do malo gubitka ritma. Iskoristio sam završni prolaz kroz tekst, a povodom objedinjenog ćiriličnog izdanja koje sledi tokom avgusta, kako bih, bez potpunog vraćanja na deseterac, ipak popravio ritam tih specifičnih razmena pre borbe i slično, tako da odgovara mom uvetu.
Zanimljivo je da se Vaš i rad još nekih domaćih autora poklapa sa svjetskim trendovima u ovoj vrsti književnosti u pogledu razbijanja monopola anglosaksonske fantastike, kroz rad autora od Afrike preko istočnoevropskih pisaca do dalekoistočnih književnika?
S moje tačke gledišta, to je slučajnost. Zaista nisam bio inspirisan svetskim trendovima, već slučajnim otkrićem slovenske mitologije kroz radove Čajkanovića, a zatim i Ležea, Sretena Petrovića i drugih istraživača. Verovatno su na sličan način novije generacije otkrile slovensku mitologiju i kroz moje knjige. A deluje prirodno da fantazijski svetovi inspirisani uglavnom nordijskom mitologijom vremenom postanu ograničavajući za čitaoce. Nadam se da će slovenska mitologija lepo popuniti tu potrebu za nepoznatim, kao što je to u kompjuterskim igrama uradio serijal „Vještac“ baziran na delima poljaka Andžeja Sapkovskog.
Po Vašem priznanju u svijet domaće epike ušli ste preko stripa, a ne lektire, što nije baš čest slučaj?
Istina je da sam slova naučio iz stripova. Teško mi je setiti se šta sam prvo čitao od epike, ali pamtim šta je ostavilo jak utisak na mene: reizdanje stripova Đorđa Lobačeva, pionira jugoslovenskog i srpskog stripa (kasnije i ruskog), koji je od 1939. objavljivao u „Politikinom Zabavniku“ stripove po motivima narodnih pripovedaka i pesama („Baš-Čelik“, „Ženidba Dušanova“). On je u stripu tada radio nešto slično onome što ja danas radim u književnosti, to su bila dela koja su mi otkrila bogatstvo naše narodne mašte.
Bavili ste se raznim zanimanjima i raznim vrstama umjetnosti (poezija, muzika), koliko je to praktično iskustvo na „različitim terenima“ bilo za Vas značajno u formiranju autorskog stila i koliko ovo bogato praktično iskustvo, kakvo su imali recimo pisci poput Džeka Londona ili Ernesta Hemingveja, nedostaje modernoj književnosti, koja često nastaje u strogo akademskim krugovima?
Da, moja biografija, bez takvog plana, liči na živopisne biografije poznatih pisaca. Obožavam, inače, oba pisca koje ste naveli, a priče Džeka Londona su najbolje koje sam čitao. Dugo sam tražio sebe pa sam se na svom putu oprobao u svemu i svačemu. Ne znam koliko je to korisno, ali verovatno ne smeta što imam lične uvide iz mnogih poslova i sa mnogih mesta na svetu. Uvek kažem da mogu pisati o svakom gradu koji sam posetio, prema ličnim doživljajima, sve dok pamtim miris one ulice ili izgled onog kvarta.
Zaokružili ste prvu trilogiju luksuznim izdanjem sve tri knjige („Senka u tami“, „Dva cara“ i „Treća noć“) i to kao latinični komplet u ukrasnoj kutiji, ali i u jednim koricama, gdje je trilogija postala cjelovita ćirilična knjiga. Da li planirate da nastavite u istom smjeru ili istražujete nešto potpuno novo, jer ste nedavno u jednom razgovoru izjavili da su granice slovenske mitologije postale tijesne za Vas u kreativnom smislu?
Da, dobro ste zapazili. Nisam to često izjavljivao, ali mislim da se ove godine završava moje životno poglavlje posvećeno slovenskoj mitologiji i narodnoj epici pa i epskoj fantastici, preciznije, završiće se nakon izlaska objedinjene „Bajke nad bajkama“ i posebnog, dvanaestog (a prvog latiničnog) izdanja „Slovenske mitologije“. Naravno, verujem da će se ovolike uložene godine sigurno ogledati i u mom budućem radu, ali mitovi i epika neće više biti glavni fokus. I više od toga za sada ne bih izjavljivao, jer je svaka izgovorena reč i nekakva obaveza.
Koliko uz književne i privatne obaveze danas stižete da čitate i šta je ostavilo veći utisak na Vas i koji pisci su najviše uticali na Vaš stil pisanja dok ste formirali književni ukus?
Iskreno, čitam znatno manje otkad i sam pišem, bar upola manje rekao bih, verovatno i više. Ali se uvek nađe poneka knjiga koja ostavi jak utisak na mene. U poslednje vreme to su sve češće domaći pisci uslovno „novije generacije“, dok su to ranije bili strani klasici, poput Hemingveja, Tolkina, Hesea pa i Bukovskog, ili Pavića i donekle Andrića od domaćih pisaca.
Izvor: Glas Srpske
Autor: Nenad Gajić
