Nenad Novak Stefanović ‒ Tajne ljubavi Ive Andrića
Hit knjiga „Vodič kroz ljubavnu istoriju Beograda“ iz pera pisca Nenada Novaka Stefanovića, astronomskim tiražima, potvrdila je želju čitalačke publike da pronikne u zakulisna dešavanja bogate srpske istorije, tajne i pikanterije iz života istaknutih ljudi i poznatih parova 19. i 20. veka.
„Građu za svojevrsnu hroniku ljubavnog, ali i političkog života slavnih, sakupljao sam dve i po decenije i tako je nastala lirska povest Beograda, u formi dokumentarnih ljubavnih priča o kojima se malo ili nimalo zna“, objašnjava Stefanović rad na knjizi satkanoj od 37 priča.
Listajući sa autorom knjige stranice ispunjene njihovim ljubavima, vezama, brakovima znamenitih i popularnih ličnosti, zavirili smo na trenutak kroz neke od ključaonica beogradskih palata i zdanja u kojima su živeli, ili ih i sami gradili. Vratili se u prošlost od Prvog hatišerifa davne 1839. i gradnje Konaka kneginje Ljubice, pa dvorova Obrenovića i Karađorđevića i njihovih ljubavnih uspona i lomova. Kasnije i komunističkih stanara dedinjskih dvorova i vila, Josipa Broza Tita i njegove ratne sekretarice Davorjanke. Pisac nam je otkrio i romantičnu našeg jedinog nobelovca Ive Andrića, velikog naučnika Milutina Milankovića, slikara Petra Lubarde...
Grob u parku
Jedno od najlepših prestoničkih zdanja Beli dvor na elitnom brdu Dedinje sagradio je jugoslovenski kralj Aleksandar Karađorđević, ali kako Stefanović kaže, arhitektonski posmatrano, ta velelepna vila je bila hedonistička, odnosno više prema meri njenog kasnijeg stanara Tita.
„Kralj je bio asketa, vojnički tip, dok je Broz bio hedonista“, obrazlaže on svoje mišljenje o tom zdanju.
Poznato je da je Aleksandar Prvi Karađorđević bio oženjen rumunskom princezom Marijom, unukom britanske kraljice Viktorije. Sa njom je imao tri sina, ali i vanbračnu ćerku sa jednom Francuskinjom, predstavnicom Crvenog krsta u Beogradu.
„Da ta tajna ne bi prerasla u skandal, on je priznao vanbračno dete i slao novac za izdržavanje. Zanimljivo je da je i kraljica Marija, koja je, kažu, bila dobre naravi, devojčici svakog Božića slala darove“, priča pisac i dodaje da je tu strogo čuvanu dvorsku tajnu mnogo godina kasnije otkrio jedan od sinova kralja Aleksandra, princ Tomislav Karađorđević.
Beli dvor je, odmah posle oslobođenja Beograda, oktobra 1944, promenio stanare. Uselio se maršal Tito sa svojom 30 godina mlađom ratnom daktilografkinjom Davorjankom Paunović. Kako se tada pričalo, iz šume je uskočio u kraljevsku kadu, a Davorjanka u kraljičinu spavaćicu.
„Tito je tada oženjen slovenačkom Nemicom Hertom Has, s kojom ima sina Aleksandra ‒ Mišu, međutim to mu nije smetalo da vodi paralelni život. Sa partizanskih gvozdenih kreveta su prešli na baldahin, ali je Zdenka, kako je bilo Davorjankino ratno ime, ubrzo umrla. Tito je pričao da je od svih svojih žena nju najviše voleo, te je naložio da bude sahranjena u parku dvora“, priča Stefanović.
Neke čudne niti su, kaže, povezivale to dvoje strasnih ljubavnika.
„Davorjanka je umrla u Sloveniji, kao i Tito, a istom prugom su njihovi kovčezi prebačeni do Beograda. Ta dva događaja je delilo nekih tridesetak godina.“
Fatalna privlačnost
Zgrada Skupštine Beograda bila je dom kralja Milana Obrenovića i kraljice Natalije, a u konaku pored, koji su Karađorđevići po dolasku na vlast srušili, živeli su njihov sin, prestolonaslednik, a kasnije i kralj Aleksandar Obrenović i njegova supruga Draga Mašin.
„Draga je od Aleksandra bila starija 13 godina. Zanimljivo je da kada se prvi put udavala za inženjera Mašina, sina dvorskog lekara, Aleksandar je kao šestogodišnji dečak prisustvovao tom venčanju. Dragin muž je dosta pio, umro je, a ona kao vrlo obrazovana žena, postala dvorska dama. Pošto se poverila kraljici Nataliji da je lomila karlicu i ne može da ima decu, kraljica je odlučila da ona bude 'učiteljica ljubavi' i kako se tada govorilo, 'nasočila' je svom tada petnaestogodišnjem sinu Aleksandru“, otkriva nam Stefanović.
„Draga je po svaku cenu želela da postane kraljica, zavela je budućeg vladara kome je, inače, bila prva žena u životu.
Aleksandar se silno zaljubio u nju i pričao joj: 'Bićeš ponovo u belom', 'Bićeš kraljica' i uzalud joj je Natalija govorila da se povuče. Sa druge strane, opčinjen slikom sa venčanja, mladi prestolonaslednik je bez obzira na prepreke hteo da se oženi nepriličnom ljubavlju.
Ministar policije Đorđe Genčić je upozoravao Aleksandra Obrenovića na sve opasnosti takvog braka.
Na kraju je pred kraljem izneo ključni argument. Rekao je: 'Postoji prepreka da je oženite, buduća kraljica je bila sa mnom u krevetu.' Zaljubljeni kralj je uzvratio: 'Lažete i to govorite samo zato što je moj otac bio sa vašom majkom.' 'To je možda tačno, vaše visočanstvo', uzvratio je ministar unutrašnjih dela osećajući da je granica u razgovoru pređena, 'ali kralj Milan nije moju majku učinio kraljicom'.
Genčić je zbog ovih reči bio osuđen na godinu dana zatvora.
Posle se osvetio kralju, bio je glavni zaverenik za njegovo smaknuće, vođa političkog krila atentata.“
Agent 007, veliki ženskaroš
U ljubavnom vodiču je mesto našao i advokat Duško Popov, Srbin, nemački i britanski agent, prema kome je nastao lik Džemsa Bonda. Kroz njegovu porodičnu kuću u Francuskoj 5 prošle su mnoge dame.
„Bio je veliki ženskaroš, a kako je znao da istovremeno bude sa dve žene, britanski obaveštajci iz MI-6 su mu dali kodno ime Tricikl. U Lisabonu je upoznao Bondovog tvorca Jana Fleminga, takođe britanskog obaveštajca i ispričao mu je da kada bi se našao u nevolji zvao je strica na broj telefona u Beogradu ‒ 26 007. Fleming je zapamtio broj i Bondu dodao šifru 007, a on se i danas može naći u starim poštanskim imenicima. Popov se posle Drugog svetskog rata skućio na Azurnoj obali sa 30 godina mlađom Šveđankom s kojom je imao troje dece.
Kume, šta to bi
Nobelovac Ivo Andrić, kao što je poznato, oženio se kostimografkinjom Narodnog pozorišta Milicom Babić Jovanović, pošto je postala udovica.
„Njihovo poznanstvo, diskretno udvaranje i tajna veza trajali su dve decenije. U diplomatskim krugovima se šuškalo da nečega ima između neoženjenog ambasadora Kraljevine Jugoslavije u Berlinu i elegantne supruge atašea za štampu. Tajna veza je na kraju krunisana brakom i Nobelovom nagradom.
Malo je poznato da je Andrić imao reputaciju „fatalnog muškarca“ i da su njegov život obeležile četiri žene.
„Pored Milice Babić, Andrić je bio u bliskoj vezi sa slikarkom Leposavom-Belom Pavlović. Ostale su arhivirane nežne posvete na knjigama koje joj je slao iz inostranstva. Veoma važna ličnost u njegovom životu bila je i prevodilac Vera Stojić, poreklom iz čuvene srpske porodice Stratimirović. Upoznali su se u bob-klubu na Adi Ciganliji i od tada ga je Vera strpljivo pratila celog života. Posle Miličine smrti se uselila kod njega u stan u tadašnjoj ulici Proleterskih brigada, sahranila ga i bila sekretar njegove Zadužbine na Andrićevom vencu.“
Velikog pisca pratio je i jedan skandal, prepričava nam Stefanović kratku romansu sa suprugom svog kuma, književnika Gustava Krkleca, Poljakinjom Siđuškom.
„Supruga je priznala prevaru. Krklec je ljutito i povređeno tražio objašnjenje: 'Kume, šta to bi?' Andrić je odgovorio: 'Gusti, sedi i prvo popij kafu. Vidiš, to je bilo kao prolećna kišica, začas je prošlo'“, kaže Stefanović i dodaje da je zbog te veze Andrić izbačen iz masonske lože.
U organizaciju je primljen zajedno s kumom Krklecom, a prema pravilima slobodnog zidarstva, najstrože je zabranjeno imati vezu sa ženom nekog brata iz lože.
Babet postala Beta
Ako su Andriću mogle da se broje veze, najcitiranijem srpskom naučniku Milutinu Milankoviću mogu da se izbroje zanimanja. On je bio matematičar, astrolog, klimatolog, geofizičar, fizičar, građevinski inženjer, doktor tehničkih nauka i plodonosan profesionalno, a skroman na emotivnom polju.
Milanković je napustio Beč da bi se u Beogradu oženio Srpkinjom. Posle mnogo biranja, izbor je pao na lepu i obrazovanu Hristinu Topuzović. Dobili su sina i odlučili da žive u Srbiji, „na svojoj rodnoj grudi, pa kako nam bude“, govorio je veliki naučnik svetskog glasa. Imali su skladan i dugovečan brak. Živeli su u kući koju je naučnik projektovao, u Profesorskoj koloniji.
Stefanović je ovekovečio i dve velike ljubavi Nemica i Srba krajem 19. veka. Jedna je čuvenog kompozitora čuvenog „Marša na Drinu“ Stanislava Biničkog i nemačke operske pevačice Fride Blanke. Upoznali su se i zavoleli na Muzičkoj akademiji u Minhenu i po sticanju diplome došli da žive u Beogradu, na Vračaru u Molerovoj 88. Imali su troje dece, Frida je vodila ženski hor, bila angažovana u operi, a u njihovom stanu se po ceo dan pevalo i sviralo.
„Zbog slikara Riste Vukanovića u Beograd je došla Nemica Babet Batmajer, koju znamo kao slikarku Betu Vukanović. Svog Ristu, kršnog Hercegovca iz milošte je zvala 'die lange hercegovin' ili 'dugački Hercegovac'. Živeli su u Kapetan-Mišinoj, gde je otvorila prvu slikarsku školu, a danas je ta kuća formalno spomenik kulture, a u stvarnosti je ruinirana i nikakvog traga o velikim slikarima nema.“
Lubardin skok na Dedinje
„Slikar Petar Lubarda bio je četnički sin. Njegov otac Đuro je imao čin potpukovnika u kraljevskoj vojsci i streljan je posle Drugog svetskog rata kao 'narodni neprijatelj'. Živeo je bedno sa suprugom Verom u Ulici Zdravka Čelara, sve dok članovi strane delegacije prilikom posete Beogradu nisu zatražili da posete atelje 'čuvenog slikara'. Tito je zatražio da preko noći presele Lubardu u Ilinčićevu 1 na Dedinju. Kada je Udba došla da ga seli, mislio je da ga vode u zatvor, ali se obreo pred velelepnom vilom. Agenti su bacili boje po jednoj od soba, izgazili da deluje kao da godinama ovde radi i rekli da kaže da je tu pet godina. Vila u kojoj ostaje do smrti pretvorena je u legat, a Vera je tajno prodavala njegova dela, pa su je sa lisicama na rukama odveli u dom za sirotinju.“
„Građu za svojevrsnu hroniku ljubavnog, ali i političkog života slavnih, sakupljao sam dve i po decenije i tako je nastala lirska povest Beograda, u formi dokumentarnih ljubavnih priča o kojima se malo ili nimalo zna“, objašnjava Stefanović rad na knjizi satkanoj od 37 priča.
Listajući sa autorom knjige stranice ispunjene njihovim ljubavima, vezama, brakovima znamenitih i popularnih ličnosti, zavirili smo na trenutak kroz neke od ključaonica beogradskih palata i zdanja u kojima su živeli, ili ih i sami gradili. Vratili se u prošlost od Prvog hatišerifa davne 1839. i gradnje Konaka kneginje Ljubice, pa dvorova Obrenovića i Karađorđevića i njihovih ljubavnih uspona i lomova. Kasnije i komunističkih stanara dedinjskih dvorova i vila, Josipa Broza Tita i njegove ratne sekretarice Davorjanke. Pisac nam je otkrio i romantičnu našeg jedinog nobelovca Ive Andrića, velikog naučnika Milutina Milankovića, slikara Petra Lubarde...
Grob u parku
Jedno od najlepših prestoničkih zdanja Beli dvor na elitnom brdu Dedinje sagradio je jugoslovenski kralj Aleksandar Karađorđević, ali kako Stefanović kaže, arhitektonski posmatrano, ta velelepna vila je bila hedonistička, odnosno više prema meri njenog kasnijeg stanara Tita.
„Kralj je bio asketa, vojnički tip, dok je Broz bio hedonista“, obrazlaže on svoje mišljenje o tom zdanju.
Poznato je da je Aleksandar Prvi Karađorđević bio oženjen rumunskom princezom Marijom, unukom britanske kraljice Viktorije. Sa njom je imao tri sina, ali i vanbračnu ćerku sa jednom Francuskinjom, predstavnicom Crvenog krsta u Beogradu.
„Da ta tajna ne bi prerasla u skandal, on je priznao vanbračno dete i slao novac za izdržavanje. Zanimljivo je da je i kraljica Marija, koja je, kažu, bila dobre naravi, devojčici svakog Božića slala darove“, priča pisac i dodaje da je tu strogo čuvanu dvorsku tajnu mnogo godina kasnije otkrio jedan od sinova kralja Aleksandra, princ Tomislav Karađorđević.
Beli dvor je, odmah posle oslobođenja Beograda, oktobra 1944, promenio stanare. Uselio se maršal Tito sa svojom 30 godina mlađom ratnom daktilografkinjom Davorjankom Paunović. Kako se tada pričalo, iz šume je uskočio u kraljevsku kadu, a Davorjanka u kraljičinu spavaćicu.
„Tito je tada oženjen slovenačkom Nemicom Hertom Has, s kojom ima sina Aleksandra ‒ Mišu, međutim to mu nije smetalo da vodi paralelni život. Sa partizanskih gvozdenih kreveta su prešli na baldahin, ali je Zdenka, kako je bilo Davorjankino ratno ime, ubrzo umrla. Tito je pričao da je od svih svojih žena nju najviše voleo, te je naložio da bude sahranjena u parku dvora“, priča Stefanović.
Neke čudne niti su, kaže, povezivale to dvoje strasnih ljubavnika.
„Davorjanka je umrla u Sloveniji, kao i Tito, a istom prugom su njihovi kovčezi prebačeni do Beograda. Ta dva događaja je delilo nekih tridesetak godina.“
Fatalna privlačnost
Zgrada Skupštine Beograda bila je dom kralja Milana Obrenovića i kraljice Natalije, a u konaku pored, koji su Karađorđevići po dolasku na vlast srušili, živeli su njihov sin, prestolonaslednik, a kasnije i kralj Aleksandar Obrenović i njegova supruga Draga Mašin.
„Draga je od Aleksandra bila starija 13 godina. Zanimljivo je da kada se prvi put udavala za inženjera Mašina, sina dvorskog lekara, Aleksandar je kao šestogodišnji dečak prisustvovao tom venčanju. Dragin muž je dosta pio, umro je, a ona kao vrlo obrazovana žena, postala dvorska dama. Pošto se poverila kraljici Nataliji da je lomila karlicu i ne može da ima decu, kraljica je odlučila da ona bude 'učiteljica ljubavi' i kako se tada govorilo, 'nasočila' je svom tada petnaestogodišnjem sinu Aleksandru“, otkriva nam Stefanović.
„Draga je po svaku cenu želela da postane kraljica, zavela je budućeg vladara kome je, inače, bila prva žena u životu.
Aleksandar se silno zaljubio u nju i pričao joj: 'Bićeš ponovo u belom', 'Bićeš kraljica' i uzalud joj je Natalija govorila da se povuče. Sa druge strane, opčinjen slikom sa venčanja, mladi prestolonaslednik je bez obzira na prepreke hteo da se oženi nepriličnom ljubavlju.
Ministar policije Đorđe Genčić je upozoravao Aleksandra Obrenovića na sve opasnosti takvog braka.
Na kraju je pred kraljem izneo ključni argument. Rekao je: 'Postoji prepreka da je oženite, buduća kraljica je bila sa mnom u krevetu.' Zaljubljeni kralj je uzvratio: 'Lažete i to govorite samo zato što je moj otac bio sa vašom majkom.' 'To je možda tačno, vaše visočanstvo', uzvratio je ministar unutrašnjih dela osećajući da je granica u razgovoru pređena, 'ali kralj Milan nije moju majku učinio kraljicom'.
Genčić je zbog ovih reči bio osuđen na godinu dana zatvora.
Posle se osvetio kralju, bio je glavni zaverenik za njegovo smaknuće, vođa političkog krila atentata.“
Agent 007, veliki ženskaroš
U ljubavnom vodiču je mesto našao i advokat Duško Popov, Srbin, nemački i britanski agent, prema kome je nastao lik Džemsa Bonda. Kroz njegovu porodičnu kuću u Francuskoj 5 prošle su mnoge dame.
„Bio je veliki ženskaroš, a kako je znao da istovremeno bude sa dve žene, britanski obaveštajci iz MI-6 su mu dali kodno ime Tricikl. U Lisabonu je upoznao Bondovog tvorca Jana Fleminga, takođe britanskog obaveštajca i ispričao mu je da kada bi se našao u nevolji zvao je strica na broj telefona u Beogradu ‒ 26 007. Fleming je zapamtio broj i Bondu dodao šifru 007, a on se i danas može naći u starim poštanskim imenicima. Popov se posle Drugog svetskog rata skućio na Azurnoj obali sa 30 godina mlađom Šveđankom s kojom je imao troje dece.
Kume, šta to bi
Nobelovac Ivo Andrić, kao što je poznato, oženio se kostimografkinjom Narodnog pozorišta Milicom Babić Jovanović, pošto je postala udovica.
„Njihovo poznanstvo, diskretno udvaranje i tajna veza trajali su dve decenije. U diplomatskim krugovima se šuškalo da nečega ima između neoženjenog ambasadora Kraljevine Jugoslavije u Berlinu i elegantne supruge atašea za štampu. Tajna veza je na kraju krunisana brakom i Nobelovom nagradom.
Malo je poznato da je Andrić imao reputaciju „fatalnog muškarca“ i da su njegov život obeležile četiri žene.
„Pored Milice Babić, Andrić je bio u bliskoj vezi sa slikarkom Leposavom-Belom Pavlović. Ostale su arhivirane nežne posvete na knjigama koje joj je slao iz inostranstva. Veoma važna ličnost u njegovom životu bila je i prevodilac Vera Stojić, poreklom iz čuvene srpske porodice Stratimirović. Upoznali su se u bob-klubu na Adi Ciganliji i od tada ga je Vera strpljivo pratila celog života. Posle Miličine smrti se uselila kod njega u stan u tadašnjoj ulici Proleterskih brigada, sahranila ga i bila sekretar njegove Zadužbine na Andrićevom vencu.“
Velikog pisca pratio je i jedan skandal, prepričava nam Stefanović kratku romansu sa suprugom svog kuma, književnika Gustava Krkleca, Poljakinjom Siđuškom.
„Supruga je priznala prevaru. Krklec je ljutito i povređeno tražio objašnjenje: 'Kume, šta to bi?' Andrić je odgovorio: 'Gusti, sedi i prvo popij kafu. Vidiš, to je bilo kao prolećna kišica, začas je prošlo'“, kaže Stefanović i dodaje da je zbog te veze Andrić izbačen iz masonske lože.
U organizaciju je primljen zajedno s kumom Krklecom, a prema pravilima slobodnog zidarstva, najstrože je zabranjeno imati vezu sa ženom nekog brata iz lože.
Babet postala Beta
Ako su Andriću mogle da se broje veze, najcitiranijem srpskom naučniku Milutinu Milankoviću mogu da se izbroje zanimanja. On je bio matematičar, astrolog, klimatolog, geofizičar, fizičar, građevinski inženjer, doktor tehničkih nauka i plodonosan profesionalno, a skroman na emotivnom polju.
Milanković je napustio Beč da bi se u Beogradu oženio Srpkinjom. Posle mnogo biranja, izbor je pao na lepu i obrazovanu Hristinu Topuzović. Dobili su sina i odlučili da žive u Srbiji, „na svojoj rodnoj grudi, pa kako nam bude“, govorio je veliki naučnik svetskog glasa. Imali su skladan i dugovečan brak. Živeli su u kući koju je naučnik projektovao, u Profesorskoj koloniji.
Stefanović je ovekovečio i dve velike ljubavi Nemica i Srba krajem 19. veka. Jedna je čuvenog kompozitora čuvenog „Marša na Drinu“ Stanislava Biničkog i nemačke operske pevačice Fride Blanke. Upoznali su se i zavoleli na Muzičkoj akademiji u Minhenu i po sticanju diplome došli da žive u Beogradu, na Vračaru u Molerovoj 88. Imali su troje dece, Frida je vodila ženski hor, bila angažovana u operi, a u njihovom stanu se po ceo dan pevalo i sviralo.
„Zbog slikara Riste Vukanovića u Beograd je došla Nemica Babet Batmajer, koju znamo kao slikarku Betu Vukanović. Svog Ristu, kršnog Hercegovca iz milošte je zvala 'die lange hercegovin' ili 'dugački Hercegovac'. Živeli su u Kapetan-Mišinoj, gde je otvorila prvu slikarsku školu, a danas je ta kuća formalno spomenik kulture, a u stvarnosti je ruinirana i nikakvog traga o velikim slikarima nema.“
Lubardin skok na Dedinje
„Slikar Petar Lubarda bio je četnički sin. Njegov otac Đuro je imao čin potpukovnika u kraljevskoj vojsci i streljan je posle Drugog svetskog rata kao 'narodni neprijatelj'. Živeo je bedno sa suprugom Verom u Ulici Zdravka Čelara, sve dok članovi strane delegacije prilikom posete Beogradu nisu zatražili da posete atelje 'čuvenog slikara'. Tito je zatražio da preko noći presele Lubardu u Ilinčićevu 1 na Dedinju. Kada je Udba došla da ga seli, mislio je da ga vode u zatvor, ali se obreo pred velelepnom vilom. Agenti su bacili boje po jednoj od soba, izgazili da deluje kao da godinama ovde radi i rekli da kaže da je tu pet godina. Vila u kojoj ostaje do smrti pretvorena je u legat, a Vera je tajno prodavala njegova dela, pa su je sa lisicama na rukama odveli u dom za sirotinju.“
Dodir istorije
„Vodič je, u stvari, istorija Beograda koja se može dodirnuti. To su pre svega, zapisi o znamenitim beogradskim zdanjima, odnosima između njihovih poznatih stanara čiji su se životi utkali u grad na najlepšem ušću Evrope“, kaže ovaj istraživač zakulisnog Beograda sa kojim smo ušli u svojevrsnu avanturu šetnje kroz istoriju.
Autor: D. Dekić
Izvor: vesti-online.com
Autor: Nenad Novak Stefanović
