Zelić je za Tanjug rekao da je u knjizi govorio o negativnim stranama farmacije „kako se to ne bi ponovilo, a građanima vratilo poverenje u plemenitu struku koja je tu da leči i spasava ljude.“

Kao pisac fikcije i fantastike, Zelić je uvek nastojao da njegove priče imaju pozadinsku „gorku pilulu“, a misija pri pisanju mu je, kako je istakao, bila borba za spas i zdravlje ljudi.

Zelić je primetio da su brojni „veliki pisci kroz pisanje sprovodili neku vrstu samoterapije“ i lično preporučuje svima da se bave terapeutskim pisanjem.

„Ono je dokazano efikasno u suočavanju sa sopstvenim dilemama, anksioznostima, strahovima, traumama, da to izbacite na papir, iz sebe“, rekao je Zelić, koji iza sebe ima zbirku fikcije „Dum-dum“ (2021), roman „Peščana hronika“ (2013) i druga dela.

Zelić je naveo da je svoje svakodnevne frustracije kroz pisanje pretočio u stranice „Gorke pilule“ i drugih knjiga i scenarija, u čemu se „mnogo ljudi prepoznalo, značilo im je i osokolilo ih da se sami pozabave nekim svojim izazovom“.

Kao magistar farmacije, Zelić je u knjizi „Gorka pilula“ (2024) pokušao da objasni šta je lek i da je „svaka supstanca istovremeno i lek i otrov“, i zato mora da se konzumira pravilno.

Napomenuvši da su vakcine učinile velike pomake za čovečanstvo, Zelić je primetio da dokumentarni film „Još jedno proleće“ Mladena Kovačevića donosi „stvarne scene dece i pacijenata koji su prekriveni gnojnim čirevima“.

„To je užasna, strašna scena koju, da je neko video, danas bi razmislio da li nam takve bolesti trebaju i da li su vakcine baš tako loše. Naprotiv, učinile su velike pomake za čovečanstvo“, naveo je Zelić.

„Gorka pilula“ počinje pričom koju je saznao od prijateljice iz Pakistana o tome kako su trojica ljudi ubijeni zato što su vakcinisali decu u zabačenoj oblasti Severnog Vaziristana, gde je postojao veliki otpor vakcinaciji.

Ocenivši da je svet u eri tehnološkog napretka postoji predoziranje informacijama, Zelić je rekao da brojni izvori podataka, poput Googla i ChatGPTija sa Interneta nisu svi relevantni, jer „nisu zvanična medicina i farmacija“.

„U Americi sam pričao sa ljudima koji vode kompaniju Meta i koji se bave ispravljanjem ‘krivih Drina’ u algoritmu. Priznali su mi da ne mogu ništa da učine, jer duštvene mreže favorizuju dezinformacije“, naveo je Zelić.

Brojne kolege farmacueti širom sveta, od Rusije, preko Brazila i Južne Afrike do Vijetnama i Kanade, pomogle su Zeliću da mu knjiga bude „ekskluzivna i potkovana određenom referencom“.

Zelić je naglasio da u knjizi nije želeo da opterećuje čitaoce sa stotinama referenci, nabrojanih podataka ili hemijskim formulama, već su „životne priče osnova onoga što je atraktivnost i intrigantnost“.

„U nekim elementima ‘Gorka pilula’ se može čitati kao uzbudljiv triler, zbog kriminalnih slučajeva koje sam se trudio da iznesem“, napomenuo je Zelić.

Kao negativan primer Zelić je pomenuo lek talidomid, koji je bio dostupan tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, a bio je „neispitan i vrlo surovo promovisan“.

„Proizvela ga je nemačka kompanija Grunental, u kojoj su radili bivši nacisti. Plasirali su na tržište lek za terapiju najrazličitijih psihičkih stanja, a posebno je reklamiran za jutarnju mučninu kod trudnica“, objasnio je Zelić.

Prema njegovim rečima, kompanija je ignorisala sve vrste upozorenja, a lek je imao „stravične posledice po plod“.

„Rađale su se bebe bez ruku i nogu, takozvane ‘talidomitske bebe’. Jezivo i užasavajuće. Kad vidite slike stvarno se zgrozite“, kazao je Zelić.

Napomenuvši da kod nas postoje zakoni, institucije i stručnjaci koji se bore da se situacija poput te sa talidamidom nikad ne ponovi, Zelić je dodao da „svaki lek koji dolazi na tržište u Srbiju i bilo gde na svetu, mora da bude temeljno klinički ispitan, naročito kada pričamo o lekovima koji se primenjuju kod trudnica“.

Prema njegovim rečima, talidomid je indikativna priča za sve loše što se dešavalo u istoriji farmacije, a kroz „Gorku pilulu“ je pokušao da pomene upravo takve zločince i da ih stavi na stub srama, „kako nam se takve stvari ne bi ponovile“.

Zelić smatra da je deo gubitka poverenja to što u okviru medicinske i farmaceutske struke postoje oni čija su razmišljanjima suprotna stavovima zdravstvene politike države.

„Uvek kažem: ‘Kolega, koje su vaše reference, odakle vi crpite vašu uverenost da nešto nije u redu sa vakcinama ili sa bilo kojim lekom? Kako sa poštovanjem Hipokratove zakletve možete da širite takve informacije dalje?’“, rekao je Zelić.

U knjizi „Gorka pilula“, Zelić se bavio temom kako farmacija može biti problem, kada je reč o farmaceutskom otpadu, ali i kako može biti rešenje.

„Video sam u Indiji reke gde se ispuštaju otpadne vode iz kompanija koje proizvode lekove i onda se tu stvaraju superbakterije i superorganizmi“, rekao je Zelić.

Prema njegovim rečima, to su „supernegativci u stanju da budu otporni na bilo koji poznati antibiotik“, pa kad se deca na kupanju u reci zaraze, ne postoji ništa čime bi ih lečili.

„Eto vam izvora za novu pandemiju za koju nećemo moći brzo da nađemo vakcinu ili čudesan lek, kao što se desilo sa kovidom. To može stvarno da bude nešto sa čim nećemo umeti da se suočimo“, upozorio je Zelić.

Podsetivši da se lek koristi samo kada je neophodan, Zelić je dodao da se neumerenim korišćenjem antibiotika mikroorganizmu daju ključne informacije kako da se idući put odbrani od antibiotika.

Upozorio je da tako „svako od nas daje doprinos kuli kompletne panrezistencije“, koja se već sada razvija i „idemo ka svetu u kome nećemo imati čime da se borimo od bakterija“.

Primetivši da je uzela maha „tabletomanija“ i da „moraju da se povuku kočnice“, Zelić je dodao da je sve češća zloupotreba lekova koji se prodaju na internetu, gde je globalno 50 odsto tih lekova falsifikovano.

„Ne znate šta pijete. To je ogromna kriminalna delatnost, najbrže rastuća od svih na svetu – 461 milijarda dolara je procenjeno globalno tržište lažnih lekova od strane Svetske zdravstvene organizacije“, naveo je Zelić.

Prema njegovim rečima, u takvim „lekovima“ nema aktivnih supstanci ili sadrže toksične materije, poput, kako tvrdi, „praha od cigle, mišomora i antifriza“.

Zelić je dobio priliku da predstavlja Srbiju kao član Akademije farmaceutskih nauka Francuske u Parizu, što mu, kako je naveo, daje podstrek da radi više i bude još bolji.

„Posle 58 godina ja sam treći Srbin koji je ikada dobio ovu čast, posle drugih velikana srpske farmacije, medicine i farmakologije Jovana Tucakova i Momčila St. Mokranjca“, naglasio je Zelić.

Prema njegovim rečima, moguća je „Gorka pilula 2“, pošto je nakon rada na prvoj knjizi ostalo još dosta neupotrebljenog materijala.

„Možda bi svetla strana farmacije mogla biti ‘Gorka pilula 2’, jer sam imao brojne heroje, ljude koji su mi uzori, o čijim životima sam hteo da pišem“, naveo je Zelić.

Prema njegovim rečima, u izdavačkoj kući Laguna je počeo razgovore i o mogućoj istoriji sveta iz perspektive farmacije.

Izvor: Tanjug/RTV