Život često piše najdramatičnije romane, a o tome svedoči i knjiga „Sudnji dani“ koju su zajedno napisali jedan od najpopularnijih novinara u regionu i jedan advokat sa impozantnom karijerom dugom 55 godina, ispunjenom slučajevima koji su ušli u anale advokatske prakse, uključujući i slučaj „Vlasi“ koji je krajem 80-ih godina prošlog veka uzburkao jugoslovensku političku scenu.

„Mnogo veća priča nego što smo mislili“, kaže jedan od junaka romana, a isto to se može reći i kada se pročitaju „Sudnji dani“, kada se shvati koliko su uvaženi lik i delo pisca i advokata Petera Čeferina, koji je ovaj roman napisao sa novinarom Vasjom Jagerom.

Roman „Sudnji dani“ nije Vaše prvo književno delo, ali jeste prvi roman. Pre toga ste pisali drame, kao i kratke priče inspirisane poslovnom karijerom. Otkud to da se jedan advokat, i to advokat Vašeg renomea, bavi pisanjem? Da li ste se u mladosti bavili i novinarstvom zato što volite da pišete?

Po završetku Pravnog fakulteta bio sam novinar. Jedan od starijih urednika podstakao me je da pišem beletristiku pa sam 1963. godine napisao dve satire koje su izvedene u Gradskom pozorištu u Ljubljani. Zatim sam 1967. godine počeo da radim kao advokat, čime se bavim i danas. Kada je trebalo da obeležimo 45. godišnjicu postojanja naše advokatske kancelarije, razmišljao sam da li da napravimo proslavu ili da napišem knjigu. I napisao sam knjigu od 45 kratkih priča, po jednu za svaku godinu, i svaka je bila istinita i zasnovana na konkretnom sudskom sporu. Tako sam otkrio da su priče iz stvarnog života često dramatičnije od potresne literature. Tih 45 pripovedaka objavila je Cankarjeva založba u knjizi pod naslovom „Moj advokatski život“. Pišući ovu knjigu, osetio sam toliku radost pri književnom stvaranju da sam potom napisao oko četiri stotine kratkih priča, koje su objavljene u pet knjiga.

Roman „Sudnji dani“ napisali ste sa Vasjom Jagerom. Kako izgleda pisanje u četiri ruke i šta Vas je još, osim ljubavi prema pisanju, spojilo baš sa ovim kolumnistom i novinarom?

Kada sam iscrpeo sve pravne lekove u tom krivičnom predmetu, sve do presude Evropskog suda za ljudska prava, o kojoj govorim u nastavku ovog intervjua, nisam mogao nigde drugde nego da „pobegnem“ u književnost. Napisao sam knjigu o ovom procesu i ponudio je Cankarjevoj založbi pod naslovom „Osveta“. Uredništvu se priča dopala, ali su želeli da roman bude napisan književnim, a ne pravnim jezikom. Zato su mi dodelili koautora, istraživačkog novinara Vasju Jagera, koji je savršeno odradio svoj deo posla. Knjiga je tada dobila naziv „Sudnji dani“, u originalu „Sodni dnevi“.