Aleksandra Filipović je pisac priča za decu koje se od 2018. godine emituju na Radio Beogradu 1 u emisiji „Dobro jutro deco“. Autor je knjige za decu pod nazivom „O krilima i čudima“, koju je objavila Laguna, a jedna od priča iz knjige nagrađena je od strane „Radio Beograda 1“.

Osim što piše za decu, Aleksandra stvara na polju humora i satire, bivajući jedna od retkih pripadnica lepšeg pola u ovom književnom žanru. Saradnik je „Večernjih novosti“ koje su joj 2018. dodelile nagradu za aforizam godine. Na šabačkoj „Čivijadi“ nagrađena je dva puta, a na leskovačkom SLEM festivalu jednom.

Koje si autore volela kada si bila dete? Šta je najviše uticalo na tebe?

Mnogo sam volela Branka Ćopića. Dopadao mi se njegov britak, a ipak, nenametljiv humor i toplota koja je izranjala iz svake rečenice. Omiljena njegova knjiga mi je bila „Bašta sljezove boje“.

Takođe, sećam se da sam sa ogromnim nestrpljenjem čekala svaki odlazak u biblioteku po novi nastavak avantura pet prijatelja, engleske književnice Inid Blajton. Serijal „Pet prijatelja“ me je nadahnuo da stvorim neke sopstvene pustolovine, kao što je potraga za blagom u zadnjem dvorištu ili okršaj sa gusarima iz susedne ulice.

Reci nam nešto o svom spisateljskom putu, šta si do sada objavila?

Moj prvi roman za decu i mlade „O krilima i čudima“ objavila je izdavačka kuća Laguna. Pre nekoliko dana sam potpisala ugovor za prevod knjige na bugarski jezik. Knjigu će objaviti izdavačka kuća iz Sofije. Već je prevedena na italijanski jezik, čini mi se da sada ni italijanski izdavač nije daleko, ali o tom – potom. 2020. godine bila je uvrštena u izbornu lektiru za učenike trećeg i četvrtog razreda osnovnih škola u okviru projekta Čitalići. Po knjizi se snimaju radio-priče.

Kako si uspela da preživiš te najgore godine za jednog budućeg pisca, kada ti odrasli govore nemoj, od toga nema neke zarade, kako si uspela da nastaviš da radiš ono što voliš?

Bilo je skretanja i stranputica, budući da sam upisala Ekonomski fakultet. Upisala, završila i nikada se time nisam bavila. Kada sam uzela diplomu u ruke, znala sam da ekonomijom ne želim da se bavim i vratila sam se na pravi put. Jer pišem od osnovne škole. Prva pesma mi je objavljena u Dečjim novinama. Kada sam malo odrasla, pisala sam fantastiku. Rane priče su mi objavljivane u raznim zbornicima i časopisima. Za decu sam počela da pišem relativno nedavno, pre oko četiri godine. Prva priča koju sam napisala za decu, objavljena je u zborniku Udruženja Mokranjac i dobila je specijalnu nagradu, a druga priča, iz koje je izrastao roman „O krilima i čudima“ dobila je nagradu Radio Beograda 1 za najbolju priču za decu. Već nakon prvih napisanih stranica, uvidela sam koliko mi radosti i zadovoljstva to donosi i znala sam da ću pisati za decu zauvek.

Imaš jednu ekskluzivnu vest za sve nas i baš smo srećni što ćeš je baš ovde objaviti i što smo mi svedoci tvoje karijere u usponu. Koja je to vest?

U vašoj emisiji ću sada prvi put najaviti da će moj drugi roman za decu i mlade „Serafina Krin i Srce“ sveta objaviti izdavačka kuća Laguna. U Laguni se već radi na knjizi, izrađuju se ilustracije i izaći će za nekoliko meseci.

Ko je Serafina Krin?

Serafina Krin je neobična devojčica koja živi u svetu punom magije, a ona sama nema magične moći. Jednoga dana, dogodi se nešto strašno i njen svet počinje da nestaje. Najpre počinju da nestaju odrasli. Serafina se zajedno sa dvojicom svojih najboljih prijatelja i svojim ljubimcem, psom koji govori, mora upustiti u opasnu pustolovinu koja za cilj ima spasavanje sveta i njihovih voljenih.

Vidim budući animirani film po ovoj knjizi. Prvi, drugi i treći deo. Biće u nastavcima?

To bi bilo sjajno. Da, biće u nastavcima. Zamišljena je kao trilogija, mada nikad se ne zna. „Serafina Krin i Srce sveta“ je prva knjiga serijala.

Pišeš priče koje se emituju na Radio Beogradu 1. Kako je došlo do te saradnje? 

2018. godine sam na konkursu Radio Beograda 1 dobila nagradu za najbolju priču za decu. I otada imamo odličnu saradnju, pišem priče za emisiju „Dobro jutro, deco“. Neke vrhunske glumce Radio Beograda sam slušala kada sam i sama bila dete, a sada oni govore moje priče. Ima nečeg magičnog u tome.

Šta ti kažu deca nakon čitanja tvoje prve knjige „O krilima i čudima“? Kako tvoji mali čitaoci reaguju na humor?

Deca odlično reaguju na humor u mojim pričama. Humor je izvrsno sredstvo kojim se mogu saopštiti važne životne mudrosti.

Oni su mi najdraži kritičari. Jednu od najboljih stvari o knjizi napisala je kritičarka Tisa koja je tada imala punih 11 godina. U „Prikazu malih kritičara“ koji je objavila Laguna na svom sajtu, Tisa je napisala da je roman „O krilima i čudima“ jedna od onih knjiga koje su ponekad toliko dirljive da vam se plače, a ponekad toliko smešne da vam se plače od smeha.

Da li su današnja deca suviše okrenuta internetu ili se prosto danas drugačije živi?

Činjenica je da se drugačije živi, da se internet razvija, ali to ne mora nužno negativno da utiče na književnost. Štaviše, zahvaljujući internetu, pisci se mogu družiti sa decom onlajn, organizovati radionice, čitati priče. Ako se iskoristi na pravi način, internet i te kako može doprineti razvoju ljubavi prema pisanoj reči kod dece.

S druge strane, ukoliko deca po ceo dan gledaju video-klipove, svakako da je mala verovatnoća da će imati strpljenja za čitanje knjiga. Jer čitanje zahteva strpljenje, dugoročno usmeravanje pažnje i koncentraciju, a odlika video-klipova je brzina i kratak period zadržavanja pažnje. Zbog toga je na nama, odraslima, da pravilno usmerimo decu i pokažemo im kako da koriste internet na pravi način i u korisne svrhe.

Da li ti imaš društvene mreže, Jutjub i kako te čitaoci mogu pronaći?

Da, koristim društvene mreže za promociju književnosti. Imam Fejsbuk stranicu, Instagram nalog, Jutjub kanal na kome čitam priče za decu i sajt aleksandrafilipovic.com. Ukucajte Aleksandra Filipović i pronaći ćete me.

Ranije su pisci za decu gostovali u školama i to je bio praznik. Ima li toga danas, jesi li ti gostovala u školama? Kako reaguju deca, kakva pitanja postavljaju?

Jesam, uvek je zanimljivo i divno. Deca su odlični čitaoci, ponekad primete detalje koje ni sama nisam primetila. I uvek me iznenade. Jednom su mi postavljali pitanja o vršnjačkom nasilju, budući da se roman „O krilima i čudima“ dotiče i te bolne teme kojom se moramo mnogo više baviti, jer predstavlja ogroman problem. Trudim se da kroz priču pokažem da su nasilnici u stvari slabići i na koji način se valja nositi sa njima.

Da li kada pišeš imaš neku test-publiku?

Uglavnom nemam test-publiku. Osim ako se u test publiku ne ubrajaju mačke.

Osim što pišeš za decu, ti pišeš i satiru, dobijala si nagrade i na tom polju. Kako se te stvari ukrštaju? Da li nam možeš reći nekoliko svojih aforizama?

Reći ću nekoliko aforizama koji su se našli ili će se naći u mojim knjigama za decu, kako bih pokazala da se humor, satira i književnost za decu sasvim lepo slažu:

Lako je leteti. Nezgodno je kada se zemlja približi.
Način da izbegnete posledice jeste da ne činite uzroke.
Nesreća ne dolazi sama. Često joj prethode slobodni izbori.
Ponekad nam se može učiniti da je tmina beskrajna, a istina je da nas samo korak deli od svetlosti.
Ne možemo uticati na valove, ali možemo na kormilo.
Da nas nema, našao bi se neki šaljivdžija da nas izmisli.

Branko Ćopić i Zmaj su bili poznati i kao dečiji pisci i kao vrsni satiričari svoga vremena. Mislis li da ima neka tajna veza?

U intervjuu koji je dao za Dugu, Branko Ćopić je dobio slično pitanje i dao najtačniju definiciju te veze. Pitanje je glasilo: „Kako ste u sebi ʼmiriliʼ humoristu, satiričara, sa dečjim piscem?“

A Branko je odgovorio: „Ljudi koji pišu dobre humorističke stvari, kao Mark Tven, Zmaj, Nušić i mnogi drugi, pisali su istovremeno divne stvari za djecu. Humoristi i djeca vole život bez granica i ograda. Negdje se njihovi pogledi na svijet podudaraju u najboljem smislu. Njima se čini da je sve moguće...“

Rečenica „Njima se čini da je sve moguće“, je ta tajna veza.

Uspela si da se profilišeš veoma rano u svetu pisanja. Imaš li neki savet za one koji počinju?

Potrebno je da imate talenat, ljubav, da mnogo čitate i mnogo radite. A kada glava počne da vas boli od rada, onda radite još malo. I ne odustajte. Istinski kvalitet uvek pronađe svoj put. Samo hrabro napred!

Voditelji: Jelena Knežević i Miodrag Stošić
Izvor: RTS, Radio Beograd 202, emisija „Letnja bašta“