Razgovor sa Piterom Frankopanom: Ako ne razumete prošlost, ne možete razumeti budućnost
Eminentni istoričar sa Oksforda kaže da globalizacija nije ništa novo već da je počela pre više od 3000 godine. Ključni trenutak je bio kada je osvajanje Aleksandra Velikog povezalo tri kontinenta i otvorilo trgovačke puteve među gradovima starog sveta.
Kakvu je ulogu u globalizaciji igrao Aleksandar Veliki?
Njegova osvajanja u periodu između 334. i 323. godine pre nove ere povezala su severnu Afriku, Evropu i Aziju i stvorila nešto što bi se moglo nazvati globalnim sistemom razmene. Kovanice koje su pravili njegovi naslednici nosile su grčki tekst i indijska slova, a kada je Ašoka, veliki indijski vladar, počeo da izdaje edikte jedan vek kasnije, koristio je nekoliko jezika širom centralne Azije – uključujući i grčki, sanskrit i indijski.
Prikazi Trojanskog rata i Herkula koji stoji kraj Bude mogu se videti u Gandhari u Dolini Indusa, a skulpure titana Atlasa, koji je nosio Zemlju na svojim ramenima, nalaze se u avganistanskim hramovima. Negde u to vreme, Kina je pod vođstvom dinastije Han počela da se širi ka zapadu – ka srcu Azije. To je dovelo do stvaranja mreža koje su postale poznate kao Putevi svile krajem 19. veka.
Svi ti ljudi želeli su da razumeju kako je svet povezan, gde se prave najbolji proizvodi i kako je ljude određivalo ono što oblače – tako je i danas. Zanimljivo je i to da kada je Aleksandar krenuo da osvoji svet, nije ga zanimala zapadna Evropa. Važna je bila Severna Afrika, Bliski Istok i Azija odakle su potekle velike svetske civilizacije, gde su građeni prvi gradovi, gde su se donosili prvi zakoni i gde su živeli rani učenjaci. Na Istoku se stvarala istorija u to vreme, u Persiji i borbi za Troju, a ne u Španiji, Francuskoj ili Engleskoj.
Vaša poslednja knjiga, „Putevi svile“, bila je veoma uspešna i bestseler u Kini. Kakvu su ulogu imali ovi putevi u oblikovanju savremenog sveta?
„Putevi svile“ opisuju trgovačke rute koje su razvijene kako bi se Azija povezala sa Afrikom i Evropom kopnom i preko mora. Karavani kamila natovarenih robom išli su preko pustinja i planina centralne Azije kroz velike trgovačke gradove što je odigralo fundamentalnu ulogu u oblikovanju savremenog sveta. Jedan od tih gradova bio je Merv u današnjem Turkmenistanu koji je vekovima bio najveći grad na svetu – 1200. godine je imao milion stanovnika dok je London naseljavalo svega 20 hiljada. U ostale gradove spadali su Samarkand u današnjem Uzbekistanu koji je jedan od najstarijih gradova centralne Azije i Cesifon u današnjem Iraku, glavni grad Partije i jedan od najvećih gradova na svetu.
Putevi svile su korišćeni kako bi se trgovalo od obale Tihog okeana u Kini do istočnog Mediterana i Crvenog mora. Mape ovih puteva su zasnovane na tekstovima koje je imperator Avgust sastavio kako bi se objasnilo gde se šta nalazilo, šta se moglo kupiti, a šta prodati, a takođe je slično rađeno i u Kini gde su se beležile iste stvari. Vile na Mediteranu su koristile drva iz Vijetnama i jugoistočne Azije, a ćupovi iz severne Afrike su pronađeni u Škotskoj.
Takođe je u olupinama brodova oko Šri Lanke pronađena određena količina ćupova napravljenih u Basri koji su verovatno prenošeni u Kinu. Kinezi su bili zainteresovani za ono što su Rimljani imali da ponude na polju vojnih i drugih tehnologija.
Ipak Rimsko carstvo je u suštini bilo evropsko?
Najbogatiji deo zemljišta na Mediteranu je bio u severnoj Africi gde su delovi Egipta i današnje Libije proizvodili pšenicu koja je hranila stanovnike Rima. Ali osnovni fokus Rimljana bio je na istoku ka Partijancima, Persijancima i drugim narodima.
Na kraju su shvatili da im se glavni grad nalazi na pogrešnom mestu i Konstantin je napravio novi 330. godine. Konstantinopolj se nalazio na mestu spajanja Evrope i Azije i time povukao celo carstvo ka istoku. Dok su Rim napadali Huni, Goti i Vandali, Konstantinopolj je na istoku funkcionisao hiljadu godina kao glavni grad Istočnog rimskog carstva (iliti Vizantije).
Srce Azije je mesto gde se sve odvijalo i gde su sve evropske religije potekle i takmičile se međusobno – poput judaizma, hrišćanstva, budizma i islama. Na hrišćanstvo gledamo kao na evropsko, ali Isus je govorio armejskim jezikom i ta nova vera nastala je iz jervejskih proročanstava nastalih na Bliskom istoku. Islam je ponikao u Arabiji, ali se proširio ka Damasku, Mosulu i Bagdadu pa i dalje do severa Afrike i Španije. Budizam su Putevima svile preneli putnici koji su želeli da razmenjuju ideje. Verske slike su slične u mnogim religijama, sa oreolima oko svetih glava ili anđelima koji se mogu videti kraj Bude.
A šta je sa savremenim vrednostim i ljudskim pravima – jesu li one poreklom iz Evrope?
Najveće carstvo nastalo je nakon Muhamedove smrti 632. gdine i povezalo najbogatije delove Rimskog carstva sa kompletnom Persijom. Vođeno je trgovinom i, kao takvo, bilo je tolerantno – novac i trgovina čine da ljudi međusobno poštuju svoje razlike. Kao i u savremenom svetu, stvari se nisu uvek odvijale glatko i veselo. Ali teško da se može trgovati sa ljudima koji nisu poput vas ako želite da ih gonite ili ubijate – ili tretirate kao niža bića.
Bila je to era umetnika, stvaralaca i učenjaka čija su predanja sačuvala aspekte grčke civilizacije kojoj je pretilo hrišćanstvo u Evropi. Islamski svet je naučio da razume globalizaciju, poslovanje i preduzetništvo, i razvio je prvu ideju o ljudskim pravima.
I kada onda je Evropa stupila na scenu?
Evropa je do 1500. godine bila u pozadini sa nekoliko impresivnih zamakova koji su demonstrirali kako su evropska društva izgrađena na nejednakosti. Cela poenta feudalnog sistema bila je da baroni budu na vrhu, a njihove porodice su se trudile da sačuvaju bogatstvo tokom generacija.
Azijski osvajači su, potpuno suprotno od Evropljana, stvarali društva u multietničkim i multireligioznim predelima promovišući vrednosti. Vizantinci, Huni, Mongoli i Otomani bili su nemilosrdni u neprestanoj redistrubiciji dobara kako bi sprečavali izdizanje aristokratije.
Nakon crne smrti koja je u Evropi pobila oko 35% stanovništva, ovaj deo sveta je počeo da se menja. Preživeli su počeli da žive za danas umesto da se čuvaju za nesigurnu budućnost, podsticali finansijsku eksploziju koja je smanjila društvenu nejednakost i pokrenula Evropljane da istražuju svet. Kolumbo i Vasko de Gama su Evropu smestili prvi put u centar trgovačkih mreža dodajući i Amerike na mapu trgovačkih puteva koja se vekovima odvijala samo na tri kontinenta.
Ogromne količine mineralnog bogatstva su doticale preko Atlantika i obezbeđivale resurse da se dogodi renesansa. Nisu se Evropljani opametili već su se obogatili, pa su mogli da plaćaju umetnost i arhitekturu. Evropa je postala moćna sila ušavši u svetske trgovinske mreže i u tome je bila poprilično uspešna tako da je u centru ostala i narednih 400 godina.
Šta nas tek čeka?
Svi veliki trgovački gradovi su se uzdizali i propadali tokom istorije, od Atine i Rima do Venecije. U 21. veku udahnut je novi život u arterije i vene koje povezuju Istok i Zapad, savremeni ekvivalenti Putevima svile.
Jedno od najzanimljivijih dostignuća bilo je pokretanje kineske „Jedan pojas, jedan put“ inicijative iz 2013. godine čiji je začetnik predsednik Ksi Jinping. U to su uključene velike investicije u železnicu i puteve od Kine do Evrope kroz trgovačke gradove na Putevima svile, kao i u pomorski saobraćaj preko Indijskog okeana. Ovi putevi pokrivaju deo sveta na kome živi 70% populacije i vodiće ka novom periodu radikalnih promena.
Ključnu ulogu u budućnosti odigraće svetski mega gradovi, posebno u Aziji gde se urbanizacija odvija brzinom kakva nije viđena u ljudskoj istoriji. U Kini će 60% ljudi biti urbanizovano u narednih 30 godina – proces za koji je Evropi trebalo 250 godina.
Stara konfučijanska izreka kaže da ako ne razumete prošlost, ne može se razumeti budućnost – ali ni shvatiti sadašnjost. Azija je mesto gde će sudbina sveta – i njegov oblik – ponovo biti odlučena.
Izvor: perspectives.pictet.com
Prevod: Dragan Matković
Njegova osvajanja u periodu između 334. i 323. godine pre nove ere povezala su severnu Afriku, Evropu i Aziju i stvorila nešto što bi se moglo nazvati globalnim sistemom razmene. Kovanice koje su pravili njegovi naslednici nosile su grčki tekst i indijska slova, a kada je Ašoka, veliki indijski vladar, počeo da izdaje edikte jedan vek kasnije, koristio je nekoliko jezika širom centralne Azije – uključujući i grčki, sanskrit i indijski.
Prikazi Trojanskog rata i Herkula koji stoji kraj Bude mogu se videti u Gandhari u Dolini Indusa, a skulpure titana Atlasa, koji je nosio Zemlju na svojim ramenima, nalaze se u avganistanskim hramovima. Negde u to vreme, Kina je pod vođstvom dinastije Han počela da se širi ka zapadu – ka srcu Azije. To je dovelo do stvaranja mreža koje su postale poznate kao Putevi svile krajem 19. veka.
Svi ti ljudi želeli su da razumeju kako je svet povezan, gde se prave najbolji proizvodi i kako je ljude određivalo ono što oblače – tako je i danas. Zanimljivo je i to da kada je Aleksandar krenuo da osvoji svet, nije ga zanimala zapadna Evropa. Važna je bila Severna Afrika, Bliski Istok i Azija odakle su potekle velike svetske civilizacije, gde su građeni prvi gradovi, gde su se donosili prvi zakoni i gde su živeli rani učenjaci. Na Istoku se stvarala istorija u to vreme, u Persiji i borbi za Troju, a ne u Španiji, Francuskoj ili Engleskoj.
Vaša poslednja knjiga, „Putevi svile“, bila je veoma uspešna i bestseler u Kini. Kakvu su ulogu imali ovi putevi u oblikovanju savremenog sveta?
„Putevi svile“ opisuju trgovačke rute koje su razvijene kako bi se Azija povezala sa Afrikom i Evropom kopnom i preko mora. Karavani kamila natovarenih robom išli su preko pustinja i planina centralne Azije kroz velike trgovačke gradove što je odigralo fundamentalnu ulogu u oblikovanju savremenog sveta. Jedan od tih gradova bio je Merv u današnjem Turkmenistanu koji je vekovima bio najveći grad na svetu – 1200. godine je imao milion stanovnika dok je London naseljavalo svega 20 hiljada. U ostale gradove spadali su Samarkand u današnjem Uzbekistanu koji je jedan od najstarijih gradova centralne Azije i Cesifon u današnjem Iraku, glavni grad Partije i jedan od najvećih gradova na svetu.
Putevi svile su korišćeni kako bi se trgovalo od obale Tihog okeana u Kini do istočnog Mediterana i Crvenog mora. Mape ovih puteva su zasnovane na tekstovima koje je imperator Avgust sastavio kako bi se objasnilo gde se šta nalazilo, šta se moglo kupiti, a šta prodati, a takođe je slično rađeno i u Kini gde su se beležile iste stvari. Vile na Mediteranu su koristile drva iz Vijetnama i jugoistočne Azije, a ćupovi iz severne Afrike su pronađeni u Škotskoj.
Takođe je u olupinama brodova oko Šri Lanke pronađena određena količina ćupova napravljenih u Basri koji su verovatno prenošeni u Kinu. Kinezi su bili zainteresovani za ono što su Rimljani imali da ponude na polju vojnih i drugih tehnologija.
Ipak Rimsko carstvo je u suštini bilo evropsko?
Najbogatiji deo zemljišta na Mediteranu je bio u severnoj Africi gde su delovi Egipta i današnje Libije proizvodili pšenicu koja je hranila stanovnike Rima. Ali osnovni fokus Rimljana bio je na istoku ka Partijancima, Persijancima i drugim narodima.
Na kraju su shvatili da im se glavni grad nalazi na pogrešnom mestu i Konstantin je napravio novi 330. godine. Konstantinopolj se nalazio na mestu spajanja Evrope i Azije i time povukao celo carstvo ka istoku. Dok su Rim napadali Huni, Goti i Vandali, Konstantinopolj je na istoku funkcionisao hiljadu godina kao glavni grad Istočnog rimskog carstva (iliti Vizantije).
Srce Azije je mesto gde se sve odvijalo i gde su sve evropske religije potekle i takmičile se međusobno – poput judaizma, hrišćanstva, budizma i islama. Na hrišćanstvo gledamo kao na evropsko, ali Isus je govorio armejskim jezikom i ta nova vera nastala je iz jervejskih proročanstava nastalih na Bliskom istoku. Islam je ponikao u Arabiji, ali se proširio ka Damasku, Mosulu i Bagdadu pa i dalje do severa Afrike i Španije. Budizam su Putevima svile preneli putnici koji su želeli da razmenjuju ideje. Verske slike su slične u mnogim religijama, sa oreolima oko svetih glava ili anđelima koji se mogu videti kraj Bude.
A šta je sa savremenim vrednostim i ljudskim pravima – jesu li one poreklom iz Evrope?
Najveće carstvo nastalo je nakon Muhamedove smrti 632. gdine i povezalo najbogatije delove Rimskog carstva sa kompletnom Persijom. Vođeno je trgovinom i, kao takvo, bilo je tolerantno – novac i trgovina čine da ljudi međusobno poštuju svoje razlike. Kao i u savremenom svetu, stvari se nisu uvek odvijale glatko i veselo. Ali teško da se može trgovati sa ljudima koji nisu poput vas ako želite da ih gonite ili ubijate – ili tretirate kao niža bića.
Bila je to era umetnika, stvaralaca i učenjaka čija su predanja sačuvala aspekte grčke civilizacije kojoj je pretilo hrišćanstvo u Evropi. Islamski svet je naučio da razume globalizaciju, poslovanje i preduzetništvo, i razvio je prvu ideju o ljudskim pravima.
I kada onda je Evropa stupila na scenu?
Evropa je do 1500. godine bila u pozadini sa nekoliko impresivnih zamakova koji su demonstrirali kako su evropska društva izgrađena na nejednakosti. Cela poenta feudalnog sistema bila je da baroni budu na vrhu, a njihove porodice su se trudile da sačuvaju bogatstvo tokom generacija.
Azijski osvajači su, potpuno suprotno od Evropljana, stvarali društva u multietničkim i multireligioznim predelima promovišući vrednosti. Vizantinci, Huni, Mongoli i Otomani bili su nemilosrdni u neprestanoj redistrubiciji dobara kako bi sprečavali izdizanje aristokratije.
Nakon crne smrti koja je u Evropi pobila oko 35% stanovništva, ovaj deo sveta je počeo da se menja. Preživeli su počeli da žive za danas umesto da se čuvaju za nesigurnu budućnost, podsticali finansijsku eksploziju koja je smanjila društvenu nejednakost i pokrenula Evropljane da istražuju svet. Kolumbo i Vasko de Gama su Evropu smestili prvi put u centar trgovačkih mreža dodajući i Amerike na mapu trgovačkih puteva koja se vekovima odvijala samo na tri kontinenta.
Ogromne količine mineralnog bogatstva su doticale preko Atlantika i obezbeđivale resurse da se dogodi renesansa. Nisu se Evropljani opametili već su se obogatili, pa su mogli da plaćaju umetnost i arhitekturu. Evropa je postala moćna sila ušavši u svetske trgovinske mreže i u tome je bila poprilično uspešna tako da je u centru ostala i narednih 400 godina.
Šta nas tek čeka?
Svi veliki trgovački gradovi su se uzdizali i propadali tokom istorije, od Atine i Rima do Venecije. U 21. veku udahnut je novi život u arterije i vene koje povezuju Istok i Zapad, savremeni ekvivalenti Putevima svile.
Jedno od najzanimljivijih dostignuća bilo je pokretanje kineske „Jedan pojas, jedan put“ inicijative iz 2013. godine čiji je začetnik predsednik Ksi Jinping. U to su uključene velike investicije u železnicu i puteve od Kine do Evrope kroz trgovačke gradove na Putevima svile, kao i u pomorski saobraćaj preko Indijskog okeana. Ovi putevi pokrivaju deo sveta na kome živi 70% populacije i vodiće ka novom periodu radikalnih promena.
Ključnu ulogu u budućnosti odigraće svetski mega gradovi, posebno u Aziji gde se urbanizacija odvija brzinom kakva nije viđena u ljudskoj istoriji. U Kini će 60% ljudi biti urbanizovano u narednih 30 godina – proces za koji je Evropi trebalo 250 godina.
Stara konfučijanska izreka kaže da ako ne razumete prošlost, ne može se razumeti budućnost – ali ni shvatiti sadašnjost. Azija je mesto gde će sudbina sveta – i njegov oblik – ponovo biti odlučena.
Izvor: perspectives.pictet.com
Prevod: Dragan Matković
Autor: Piter Frankopan
