Razgovori posle ponoći – Igor Marojević
Spadate li u onaj krug ljudi koji baš noću ne mogu da se odbrane od ideja?
Magično me privlači tišina noći i mir na kojem tada mogu da radim. Gledam da napravim kompromis između lekarskih saveta za uklapanje u većinsku svakodnevičku satnicu i sopstvenih afiniteta prema noći.
Koji filmski žanr birate za noći bez sna?
Nažalost, otkako sam se pre više od godinu dana gotovo isključivo posvetio pisanju, ne stižem da gledam filmove po svom ukusu. Uvek su to filmovi koji su vezani sa građom za tekući rukopis.
Koje piće je idealan saveznik za takve noći? Ima li razlike da li ste sami ili u društvu?
Istraživao sam alkohol dok sam pisao „Roman o pijanstva“. Čim je izašao, zavrnuo sam slavinu. Bez obzira na društvo i doba dana, pijem samo kafu, vodu i sokove od šumskog voća, borovnice ili kupine.
„Roman o pijanstvima“ dočarava tu specfičnu atmosferu noći, posebno u Beogradu. Počinje u džez klubu. Da li je Beograd noću zanimljiv kao što važi da jeste?
Da, kao neki grad u ovom delu sveta koji nikada ne spava, kao neki južnoslovenski Njujork. Glavna vrlina Beograda jeste njegov broj stanovnika, koji diktira štošta, pa tako i provod za različite ukuse ali ipak najčešće, provod bez ukusa. Obaška što je takav provod zanimljiviji za opisivanje, čime se „Roman o pijanstvima“ napaja.
Kada obično čitate?
Dan mi je vreme za čitanje, a noć za pisanje.
Sigurno znate onu frazu „pisci kojima se uvek vraćam“. Zvuči izlizano ali za neke od nas je istinita. Imate li takve pisce?
Naravno. Luj Ferdinand Selin, Migel Servantes, Tomas Bernhard, Marsel Prust, Agota Krištof...
Kako se osećate kada otvorite neki od svojih starijih romana? Možete li ikada da se smestite u pozciju neutralnog čitaoca? Da li je ono što je stvoreno ranije pouzdan način da osetimo sebe u minulom periodu?
Mada je vremenska distanca korisno merilo za ono što pitate, ne otvaram svoje starije romane bez preke potrebe. Kad mi se izvorna verzija nakon dovoljne distance nije dopala – kao u svoje prve dve knjige: noveli „Obmana Boga“ i romanu „Dvadeset i četiri zida“ – ili sam shvatio da bih štivo mogao da obradim i drugačije (romani „Žega“ i „Šnit“), pisao sam njihove nove verzije, što je apsolutno legitimna praksa u istoriji književnosti i njenoj savremenosti.
Imate li sopstveni recept za nesanicu?
U “Romanu o pijanstvima” piše: “Kada bi nesanica pretila da me skoli, borio sam se pokušajima da ne razmišljam o Marici, zdravlju ili poslu – od vitalnih tema srce bi mi mahnito ubrzalo. Nastojao sam da skrenem misli ka nečem neutralnijem: prirodi ili životinjama.”
Obraćate li pažnju na snove?
Koliko mogu da kontrolišem, trudim se da ih ne pamtim. Ukoliko se desi suprotno, moram da ih tumačim.
Postoji li grad u kojem bi poželeli da dočekate svitanje a da do sada niste imali priliku?
Sijudad Meksiko.
Volite li noćna putovanja?
Draža su mi od dnevnih, kao što za pisanje radije biram noć: i putovanje je vrsta pisanja.
Koliko puta se dogodilo da ujutru pogazite odluke donesene tokom noći?
Više puta, uglavnom ako se prethodne noći pilo.
Da li ste se plašili mraka kao dete?
Oduvek više volim mrak u gotovo svim okolnostima. Seks je najznačajnija iznimka.
Verujete li da je jutro ipak pametnije?
Ne, naprotiv. Osim ako je posredi binarna opozicija pijana noć vs. trezno jutro.
Sumrak ili svitanje?
Ipak sumrak.
Da li, poput većine, i u vašoj ličnoj istoriji postoje noći za koje biste poželeli da se nisu dogodile?
Nemam tu vrstu kajanja iako sam, kao i većina pripadnika judeohrišćanskog civilizacijskog kruga, sklon griži savesti. Sve što se dogodilo bilo je neophodno za iskustvo koje je pak neophodno za pisanje.
Kada biste pravili večeru za osobu koju zaista poštujete i čiji rad cenite – koga biste pozvali?
Džona Lajdona, pevača i lidera „Pablik Imidž Limitida“ i nekadašnjeg pevača i frontmena „Seks Pistolsa“
Muzika koja stvara perfektan večernji štimung u sopstvenom prostoru?
Pesme srednjeg ritma i trajanja, bez patetike.
Šta uvek mora da se nalazi na vašem noćnom stočiću?
Kutija cigareta, pepeljara, šolja kafe, čaša vode ili soka, hemijska olovka i beležnica.
Kako izgleda vaša savršena noć kada znate da ujutru nemate nijednu obavezu?
Pisanje tekućeg rukopisa.
Izvor: Marie Claire Srbija
Intervju: Milan Nikolić
Magično me privlači tišina noći i mir na kojem tada mogu da radim. Gledam da napravim kompromis između lekarskih saveta za uklapanje u većinsku svakodnevičku satnicu i sopstvenih afiniteta prema noći.
Koji filmski žanr birate za noći bez sna?
Nažalost, otkako sam se pre više od godinu dana gotovo isključivo posvetio pisanju, ne stižem da gledam filmove po svom ukusu. Uvek su to filmovi koji su vezani sa građom za tekući rukopis.
Koje piće je idealan saveznik za takve noći? Ima li razlike da li ste sami ili u društvu?
Istraživao sam alkohol dok sam pisao „Roman o pijanstva“. Čim je izašao, zavrnuo sam slavinu. Bez obzira na društvo i doba dana, pijem samo kafu, vodu i sokove od šumskog voća, borovnice ili kupine.
„Roman o pijanstvima“ dočarava tu specfičnu atmosferu noći, posebno u Beogradu. Počinje u džez klubu. Da li je Beograd noću zanimljiv kao što važi da jeste?
Da, kao neki grad u ovom delu sveta koji nikada ne spava, kao neki južnoslovenski Njujork. Glavna vrlina Beograda jeste njegov broj stanovnika, koji diktira štošta, pa tako i provod za različite ukuse ali ipak najčešće, provod bez ukusa. Obaška što je takav provod zanimljiviji za opisivanje, čime se „Roman o pijanstvima“ napaja.
Kada obično čitate?
Dan mi je vreme za čitanje, a noć za pisanje.
Sigurno znate onu frazu „pisci kojima se uvek vraćam“. Zvuči izlizano ali za neke od nas je istinita. Imate li takve pisce?
Naravno. Luj Ferdinand Selin, Migel Servantes, Tomas Bernhard, Marsel Prust, Agota Krištof...
Kako se osećate kada otvorite neki od svojih starijih romana? Možete li ikada da se smestite u pozciju neutralnog čitaoca? Da li je ono što je stvoreno ranije pouzdan način da osetimo sebe u minulom periodu?
Mada je vremenska distanca korisno merilo za ono što pitate, ne otvaram svoje starije romane bez preke potrebe. Kad mi se izvorna verzija nakon dovoljne distance nije dopala – kao u svoje prve dve knjige: noveli „Obmana Boga“ i romanu „Dvadeset i četiri zida“ – ili sam shvatio da bih štivo mogao da obradim i drugačije (romani „Žega“ i „Šnit“), pisao sam njihove nove verzije, što je apsolutno legitimna praksa u istoriji književnosti i njenoj savremenosti.
Imate li sopstveni recept za nesanicu?
U “Romanu o pijanstvima” piše: “Kada bi nesanica pretila da me skoli, borio sam se pokušajima da ne razmišljam o Marici, zdravlju ili poslu – od vitalnih tema srce bi mi mahnito ubrzalo. Nastojao sam da skrenem misli ka nečem neutralnijem: prirodi ili životinjama.”
Obraćate li pažnju na snove?
Koliko mogu da kontrolišem, trudim se da ih ne pamtim. Ukoliko se desi suprotno, moram da ih tumačim.
Postoji li grad u kojem bi poželeli da dočekate svitanje a da do sada niste imali priliku?
Sijudad Meksiko.
Volite li noćna putovanja?
Draža su mi od dnevnih, kao što za pisanje radije biram noć: i putovanje je vrsta pisanja.
Koliko puta se dogodilo da ujutru pogazite odluke donesene tokom noći?
Više puta, uglavnom ako se prethodne noći pilo.
Da li ste se plašili mraka kao dete?
Oduvek više volim mrak u gotovo svim okolnostima. Seks je najznačajnija iznimka.
Verujete li da je jutro ipak pametnije?
Ne, naprotiv. Osim ako je posredi binarna opozicija pijana noć vs. trezno jutro.
Sumrak ili svitanje?
Ipak sumrak.
Da li, poput većine, i u vašoj ličnoj istoriji postoje noći za koje biste poželeli da se nisu dogodile?
Nemam tu vrstu kajanja iako sam, kao i većina pripadnika judeohrišćanskog civilizacijskog kruga, sklon griži savesti. Sve što se dogodilo bilo je neophodno za iskustvo koje je pak neophodno za pisanje.
Kada biste pravili večeru za osobu koju zaista poštujete i čiji rad cenite – koga biste pozvali?
Džona Lajdona, pevača i lidera „Pablik Imidž Limitida“ i nekadašnjeg pevača i frontmena „Seks Pistolsa“
Muzika koja stvara perfektan večernji štimung u sopstvenom prostoru?
Pesme srednjeg ritma i trajanja, bez patetike.
Šta uvek mora da se nalazi na vašem noćnom stočiću?
Kutija cigareta, pepeljara, šolja kafe, čaša vode ili soka, hemijska olovka i beležnica.
Kako izgleda vaša savršena noć kada znate da ujutru nemate nijednu obavezu?
Pisanje tekućeg rukopisa.
Izvor: Marie Claire Srbija
Intervju: Milan Nikolić
Autor: Igor Marojević
