Sajmon Sibag Montefjore: Zašto je Jerusalim važan?
Šta to Jerusalim čini toliko posebnim da su ljudi odlučili da ga načine svetim gradom?
Izdizanje Jerusalima na položaj univerzalnog svetog grada jedan je od najčudnijih geopolitičkih fenomena u okviru procesa razvoja religije. Jerusalim, u suštini, ni na koji način nije izuzetan. Od drugih se gradova izdvaja samo zbog toga što je utvrđen i na uzvišici, odnosno zbog toga što se pored njega nalazi izvor.
Izdizanje Jerusalima na položaj univerzalnog svetog grada jedan je od najčudnijih geopolitičkih fenomena u okviru procesa razvoja religije. Jerusalim, u suštini, ni na koji način nije izuzetan. Od drugih se gradova izdvaja samo zbog toga što je utvrđen i na uzvišici, odnosno zbog toga što se pored njega nalazi izvor.
Foto: DepositPhoto
Sama lokacija se nameće kao logičan izbor za izgradnju nekakvog naselja. Pored toga, predstavlja očigledan izbor za obeležavanje svetog mesta, kakvo se po paganskim verovanjima obično nalazilo na uzvišici poput planine. Izvor u blizini ga je, naravno, učinio idealnim za naseljavanje.
Jerusalim se, međutim, nije nalazio na velikim trgovačkim rutama. Bio je daleko od mora. Nalazio se na planini u užarenoj judejskoj pustinji. Smatra se da je u ono vreme bilo daleko više flore i šuma nego što ih ima danas. Šanse da postane sveti grad zapadnog sveta svakako su bile izuzetno male.
Koliko je izazovno bilo pronaći pouzdane izvore o istoriji Jerusalima?
Vrlo je malo izvora i ne možete se jednostavno osloniti na Sveto pismo. Interesantna je opsesija koja postoji kraljem Davidom. Glavno pitanje kojim se svi bave jeste da li je kralj David postojao i da li postoje dokazi za njegovo postojanje. Samo se pitanje posmatra kao političko po prirodi, jer u slučaju da ne postoje dokazi za postojanje kralja Davida i Prvog hrama, postoje političke implikacije u savremenom svetu. U pitanju je, u stvari, zabluda jer, pre svega, postoji natpis na steli Tel Dan, koja pominje Davidovu lozu. Stoga, postoje čvrsti dokazi da je David bio osnivač kraljevine i čini se vrlo verovatnim da je to i bio.
Koliko je značajna bila opsada Jerusalima 70. godine n. e?
Izuzetno je značajna. U pitanju je katastrofa i drama reda veličine bitke za Berlin 1945. godine ili Staljingradske, odnosno bitke za Lenjingrad. U pitanju je fascinantan deo slagalice tragedije ljudskog roda. Mimo toga, političke i verske implikacije ovog događaja su ogromne. Opsada Jerusalima označava kraj nezavisnosti Svete zemlje i, uz kratke prekide, nije bilo jevrejske države sve do 1948. godine.
Mimo toga, kada je u pitanju Rimsko carstvo, ovaj je događaj značio da su od tog trenutka nadalje Jevreji prognani iz Jerusalima, što je posmatrano kao svojevrsno povlačenje zaštite i blagoslova koji je jevrejski narod uživao. Ovo je bilo vrlo značajno jer je, pre svega, dovelo do promena u samoj jevrejskoj veri. Pre toga, jevrejska vera bila je usredsređena na hram u Jerusalimu i žrtvovanje životinja ispred tabernakla.
Posle opsade judaizam se zauvek izmenio i Stari zavet, prvenstveno Mojsijevo petoknjižje (Tora) postaje za Jevreje prenosivi Jerusalim. Tako je i ostalo, do dana današnjeg.
Drugo, do datog trenutka su i hrišćani, kao frakcija judaizma, služili bogu u hramu. Kada su videli da je hram srušen, odvojili su se od matične vere i u tom trenutku se rodilo savremeno hrišćanstvo.
Konačno, šest stotina godina kasnije upravo su ovaj događaj i posledični razvoj hrišćanstva ubedili Muhameda da je on bio treće i ujedno poslednje božje otkrovenje. Prvo su bili Jevreji, ali se to otkrovenje okončalo 70. godine nove ere, sa uništenjem hrama. Drugo je bilo hrišćanstvo i on (Muhamed) je Isusa smatrao prorokom. Treće je bio sam Muhamed i konačno otkrovenje koje je predstravljao islam. Sa 70. godinom n.e. počinju sve savremene religije zapadnog sveta.
Koje ostatke drevnog Jerusalima ljudi danas još mogu da vide?
Mnogo se toga tamo može videti i upravo je to uzbudljivo u vezi sa Jerusalimom. Drevnost svetog mesta njegovu svetost čini utoliko većom. Upravo zbog toga je toliki deo Jerusalima sačuvan na različite načine. Ima spektakularnih znamenitosti.
Meni najdraže mesto je Zlatna kapija Istočnog zida, koja je vrlo drevna i koju je možda sagradio vizantijski car Iraklije ili Omejadski kalifat, mada nismo sasvim sigurni. U pitanju je najlepše mesto i ujedno mesto gde sve tri verske zajednice smatraju da će početi Armagedon, odnosno Sudnji dan. Ima se mnogo šta videti, i jedna od velikih prednosti posete Jerusalimu jeste što je dozvoljeno da se dotakne kamen (kapiju).
Šta biste rekli da je najveća zabluda kada je u pitanju Jerusalim?
Najveća je zabluda da postoji monopol ili vlasništvo nad Jerusalimom. To je jedan od razloga zbog kojih sam napisao knjigu „Jerusalim“ i zbog koga mi je veoma drago što je tako čitana, pošto sam čitaocima želeo da predočim da postoji više narativa na istom mestu. Grad je internacionalan, univerzalan.
Nema ničega poput Jerusalima i jedini način na koji se može postići mir jeste da Jevreji prihvate da postoji islamski narativ o Jerusalimu, a da muslimani prihvate da postoji jevrejski narativ o Jerusalimu. Poricanje istorije bilo koje od dve strane bilo bi greška.
Bez prihvatanja obe strane i odluke obe strane da prihvate onu drugu, mir je nemoguć. Mir je moguć u Jerusalimu, kao što je moguć i bilo gde drugde.
Izvor: All About History / Live Science
Prevod: Milan Radovanović
Izuzetno je značajna. U pitanju je katastrofa i drama reda veličine bitke za Berlin 1945. godine ili Staljingradske, odnosno bitke za Lenjingrad. U pitanju je fascinantan deo slagalice tragedije ljudskog roda. Mimo toga, političke i verske implikacije ovog događaja su ogromne. Opsada Jerusalima označava kraj nezavisnosti Svete zemlje i, uz kratke prekide, nije bilo jevrejske države sve do 1948. godine.
Mimo toga, kada je u pitanju Rimsko carstvo, ovaj je događaj značio da su od tog trenutka nadalje Jevreji prognani iz Jerusalima, što je posmatrano kao svojevrsno povlačenje zaštite i blagoslova koji je jevrejski narod uživao. Ovo je bilo vrlo značajno jer je, pre svega, dovelo do promena u samoj jevrejskoj veri. Pre toga, jevrejska vera bila je usredsređena na hram u Jerusalimu i žrtvovanje životinja ispred tabernakla.
Posle opsade judaizam se zauvek izmenio i Stari zavet, prvenstveno Mojsijevo petoknjižje (Tora) postaje za Jevreje prenosivi Jerusalim. Tako je i ostalo, do dana današnjeg.
Drugo, do datog trenutka su i hrišćani, kao frakcija judaizma, služili bogu u hramu. Kada su videli da je hram srušen, odvojili su se od matične vere i u tom trenutku se rodilo savremeno hrišćanstvo.
Konačno, šest stotina godina kasnije upravo su ovaj događaj i posledični razvoj hrišćanstva ubedili Muhameda da je on bio treće i ujedno poslednje božje otkrovenje. Prvo su bili Jevreji, ali se to otkrovenje okončalo 70. godine nove ere, sa uništenjem hrama. Drugo je bilo hrišćanstvo i on (Muhamed) je Isusa smatrao prorokom. Treće je bio sam Muhamed i konačno otkrovenje koje je predstravljao islam. Sa 70. godinom n.e. počinju sve savremene religije zapadnog sveta.
Koje ostatke drevnog Jerusalima ljudi danas još mogu da vide?
Mnogo se toga tamo može videti i upravo je to uzbudljivo u vezi sa Jerusalimom. Drevnost svetog mesta njegovu svetost čini utoliko većom. Upravo zbog toga je toliki deo Jerusalima sačuvan na različite načine. Ima spektakularnih znamenitosti.
Meni najdraže mesto je Zlatna kapija Istočnog zida, koja je vrlo drevna i koju je možda sagradio vizantijski car Iraklije ili Omejadski kalifat, mada nismo sasvim sigurni. U pitanju je najlepše mesto i ujedno mesto gde sve tri verske zajednice smatraju da će početi Armagedon, odnosno Sudnji dan. Ima se mnogo šta videti, i jedna od velikih prednosti posete Jerusalimu jeste što je dozvoljeno da se dotakne kamen (kapiju).
Šta biste rekli da je najveća zabluda kada je u pitanju Jerusalim?
Najveća je zabluda da postoji monopol ili vlasništvo nad Jerusalimom. To je jedan od razloga zbog kojih sam napisao knjigu „Jerusalim“ i zbog koga mi je veoma drago što je tako čitana, pošto sam čitaocima želeo da predočim da postoji više narativa na istom mestu. Grad je internacionalan, univerzalan.
Nema ničega poput Jerusalima i jedini način na koji se može postići mir jeste da Jevreji prihvate da postoji islamski narativ o Jerusalimu, a da muslimani prihvate da postoji jevrejski narativ o Jerusalimu. Poricanje istorije bilo koje od dve strane bilo bi greška.
Bez prihvatanja obe strane i odluke obe strane da prihvate onu drugu, mir je nemoguć. Mir je moguć u Jerusalimu, kao što je moguć i bilo gde drugde.
Izvor: All About History / Live Science
Prevod: Milan Radovanović
Autor: Sajmon Sibag Montefjore
