Zašto pišete pod pseudonimom?

Odlučio sam se na to jer sam želeo da bude tajna ko sam. Nikada ranije nisam napisao kriminalistički roman i želeo sam da od cele priče napravim misteriju. Jedno vreme je to dobro funkcionisalo, a kada je roman doživeo veliki uspeh u Norveškoj, bilo je zabavno posmatrati kako svi pokušavaju da otkriju ko je napisao knjigu. Osetio sam veliku slobodu što pišem pod drugim imenom i gotovo sam imao utisak da mogu da uradim šta god želim, a da se ne ograničavam. Bez obzira što je moje ime na kraju otkiveno, delovalo je potpuno prirodno da nastavim da pišem serijal pod pseudonimom, ujedno odvajajući te knjige od svojih ostalih romana.

Roman je postao veoma popularan širom Evrope. Da li vas kao pisca brine da će neke stvari ostati „izgubljene u prevodu“?

Da budem iskren, ne brinem oko toga. Imao sam mnogo sreće da su mi prevodioci izvrsni. Pokušavam da sarađujem sa njima koliko god je moguće i pomognem im kada je potrebno kako bi priča ostala što tačnija. Pre samog prevođenja sam uradio nekoliko ispravki u norveškom izdanju kada je reč o stvarima koje ostatak sveta ne bi razumeo, kao na primer pominjanje norveških poznatih ličnosti za koje drugi nikada nisu čuli.

Ovo je prvi roman u serijalu o Munku i Krigerovoj. Da li ste odmah znali da će postojati još knjiga ili je ta odluka doneta nakon pisanja ovog romana?

U procesu planiranja nisam imao nameru da ovo postane serijal, ali se nešto dogodilo kada sam počeo da pišem. Likovi su mi bili toliko fascinantni i njihovi životi su me toliko zainteresovali da sam odlučio da nastavim. Nakon nekog vremena sam imao toliko materijala o svakom od likova da sam morao mnogo toga da izbacujem. I sada imam plan da ovo bude serijal od šest knjiga, ali videćemo kako će se to odvijati. Odlučio sam da nastavim sa pisanjem sve dok materijal deluje sveže i relevantno.

Vi ste dramaturg, autor pesama, pevač i sada pisac. Da morate da se bavite samo jednim od tih zanimanja, za koje biste se odlučili?

Ako bih morao da biram, definitivno bih izabrao poziv pisca. Pisanje knjige je veoma ispunjavajuće toliko da se trenutno jedino time bavim. Iskustvo u pozorištu i sa muzikom mi je u mnogome pomoglo, mislim da je ovako šarenolika biografija doprinela tome da nađem sopstveni pristup trilerima. Razmišljam pomalo drugačije od ostalih i mislim da se to vidi u načinu na koji pišem. Srećan sam zbog svega što sam uradio i trenutno ako poželim da pišem za pozorište ili snimim novi album, mogu to da radim slobodno, ali kao što rekoh – sada jednostavno volim da pišem ove romane.

Izvor: blog.whsmith.co.uk
Prevod: Dragan Matković