Slaviša Pavlović: Dučića je veza sa udatom ženom umalo koštala karijere
Pisac i novinar Slaviša Pavlović posvetio je svoj novi roman „Himerina krv“ burnom životu pesnika Jovana Dučića. Slaviša kaže za Kurir da se trudio da pronađe i otkrije javnosti manje poznate stvari o velikom srpskom diplomati i rodoljubu.
Zašto vam je baš Jovan Dučić poslužio kao inspiracija?
Jovan Dučić je izuzetna ličnost, a i ja sam odrastao na njegovoj poeziji i filozofiji rodoljublja. Imamo sjajnu knjigu Josipa Lešića o Aleksi Šantiću, po kojoj je napravljena TV serija, a nemamo ništa slično i važno o Dučiću, koji je jednako vredan i bitan. Publika zaslužuje da ga upozna kao čoveka. Nepravedno ga nazivaju ženomrscem. On je običan čovek koji je pomerio književnost nekoliko koraka unapred.
Kako ste došli do naslova romana?
Radni naslov je bio „Krv himere“, ali je urednik knjige Dejan Stojiljković rekao da je bolje da bude „Himerina krv“. „Himera“ je Dučićeva pesma, a i mitsko biće, a i sam Dučić je neka vrsta mita. U njemu je satkano nekoliko ličnosti. U mojoj knjizi postoje tri Dučića: mladi, u zrelim godinama i stari. Oni se dosta razlikuju, a zajedničko im je rodoljublje.
U vašem romanu publika će upoznati i buran ljubavni život velikog pesnika. Koliko je on puta u životu iskreno voleo?
Dučić je imao tri velike ljubavi, a to su Maga Živanović, Jovanka Jovanović i princeza Anđela di Sulmone. On opisuje i neke ljubavi tokom svojih studija, ali im ne pridaje značaj. Čitajući pisma Magi i Jovanki vidi se da su te ljubavi bile strastvene, kad čitamo dnevnik u kom piše o Anđeli, vidimo da o njoj govori u superlativu. Kada bismo pravili listu ko mu je najveća ljubav, onda je to Anđela.
Da li je Jovan Dučić bio današnjim rečnikom superstar?
Bio je najveća pop zvezda, kao danas Zdravko Čolić.
Dučić zbog ljubavi s glumicom Jovankom Jovanović umalo nije izgubio posao.
O njegovoj aferi je 1910. godine pisao Mali žurnal i zbog toga je umalo propala njegova diplomatska karijera. Zamislite da danas nekom propadne karijera zato što je u vezi s udatom ženom.
Šta znamo o njegovom sinu iz te ljubavi?
Nisam našao sve odgovore o Jovici. Dučić posle njegove treće godine kao da ga se odrekao. On je postao glumac, kao majka, ali je izvršio samoubistvo. Nastupao je u teatru kao Jovica Beljanski, ali mu je pravo ime bilo Jovica Todorović. Dučićeva majka je bila iz Doljana, pa je zato uzeo taj pseudonim. Iz pisama koju su sačuvana znamo da postoji ta veza s pesnikom.
U novom romanu srećemo i vaše stare junake Dragutina Dimitrijevića Apisa i Vojislava Voju Tankosića. Da li su se njih dvojica sreli?
U knjizi su fikcija, ali je poznavao Tankosića. On se prijavio kao dobrovoljac u četnike Voje Tankosića. Njihovo prijateljstvo je bilo blisko, ali on nije ostavljao dosta podataka o ljudima koji su mogli da mu smetaju u karijeri.
Koliko je Dučić bio blizak s Musolinijem?
Musolini je imao visoko mišljenje o Dučiću. Njegova misija je bila da od Trebinja napravi grad kulture, a često je govorio da Dubrovnik želi da bude predgrađe Trebinja. On je jedan od retkih kojima je Musolini rekao da može da dođe kad god ima nešto da mu kaže. To je retko, a isto kao kada bi danas Putin ili Tramp ambasadoru jedne male zemlje rekli da može da im se obrati u bilo kom momentu. Dučić je napisao da mu je Musolini, kad je odlazio iz Rima, rekao da mu se javi svaki put kad dođe u Italiju i da ga poseti. Znao je kao diplomata šta su njegovo zadaci, a prezirao je fašizam.
Zašto vam je baš Jovan Dučić poslužio kao inspiracija?
Jovan Dučić je izuzetna ličnost, a i ja sam odrastao na njegovoj poeziji i filozofiji rodoljublja. Imamo sjajnu knjigu Josipa Lešića o Aleksi Šantiću, po kojoj je napravljena TV serija, a nemamo ništa slično i važno o Dučiću, koji je jednako vredan i bitan. Publika zaslužuje da ga upozna kao čoveka. Nepravedno ga nazivaju ženomrscem. On je običan čovek koji je pomerio književnost nekoliko koraka unapred.
Kako ste došli do naslova romana?
Radni naslov je bio „Krv himere“, ali je urednik knjige Dejan Stojiljković rekao da je bolje da bude „Himerina krv“. „Himera“ je Dučićeva pesma, a i mitsko biće, a i sam Dučić je neka vrsta mita. U njemu je satkano nekoliko ličnosti. U mojoj knjizi postoje tri Dučića: mladi, u zrelim godinama i stari. Oni se dosta razlikuju, a zajedničko im je rodoljublje.
U vašem romanu publika će upoznati i buran ljubavni život velikog pesnika. Koliko je on puta u životu iskreno voleo?
Dučić je imao tri velike ljubavi, a to su Maga Živanović, Jovanka Jovanović i princeza Anđela di Sulmone. On opisuje i neke ljubavi tokom svojih studija, ali im ne pridaje značaj. Čitajući pisma Magi i Jovanki vidi se da su te ljubavi bile strastvene, kad čitamo dnevnik u kom piše o Anđeli, vidimo da o njoj govori u superlativu. Kada bismo pravili listu ko mu je najveća ljubav, onda je to Anđela.
Da li je Jovan Dučić bio današnjim rečnikom superstar?
Bio je najveća pop zvezda, kao danas Zdravko Čolić.
Dučić zbog ljubavi s glumicom Jovankom Jovanović umalo nije izgubio posao.
O njegovoj aferi je 1910. godine pisao Mali žurnal i zbog toga je umalo propala njegova diplomatska karijera. Zamislite da danas nekom propadne karijera zato što je u vezi s udatom ženom.
Šta znamo o njegovom sinu iz te ljubavi?
Nisam našao sve odgovore o Jovici. Dučić posle njegove treće godine kao da ga se odrekao. On je postao glumac, kao majka, ali je izvršio samoubistvo. Nastupao je u teatru kao Jovica Beljanski, ali mu je pravo ime bilo Jovica Todorović. Dučićeva majka je bila iz Doljana, pa je zato uzeo taj pseudonim. Iz pisama koju su sačuvana znamo da postoji ta veza s pesnikom.
U novom romanu srećemo i vaše stare junake Dragutina Dimitrijevića Apisa i Vojislava Voju Tankosića. Da li su se njih dvojica sreli?
U knjizi su fikcija, ali je poznavao Tankosića. On se prijavio kao dobrovoljac u četnike Voje Tankosića. Njihovo prijateljstvo je bilo blisko, ali on nije ostavljao dosta podataka o ljudima koji su mogli da mu smetaju u karijeri.
Koliko je Dučić bio blizak s Musolinijem?
Musolini je imao visoko mišljenje o Dučiću. Njegova misija je bila da od Trebinja napravi grad kulture, a često je govorio da Dubrovnik želi da bude predgrađe Trebinja. On je jedan od retkih kojima je Musolini rekao da može da dođe kad god ima nešto da mu kaže. To je retko, a isto kao kada bi danas Putin ili Tramp ambasadoru jedne male zemlje rekli da može da im se obrati u bilo kom momentu. Dučić je napisao da mu je Musolini, kad je odlazio iz Rima, rekao da mu se javi svaki put kad dođe u Italiju i da ga poseti. Znao je kao diplomata šta su njegovo zadaci, a prezirao je fašizam.
Šta niste uspeli da stavite u roman?
Ima jedna anegdota. Godine 1928. održavao se bal i tamo uopšte nije bilo žena. Neko je pitao što niko nije došao u pratnji lepše polovine, a drugi je dobacio: „Tu je gospodin Dučić.“
Jedno od poglavlja knjige posvećeno je i Meštroviću. Dučić je bio protivnik da se na Terazijama postavi Pobednik.
On je hteo da se na Terazijama podigne spomenik caru Dušanu. Pobednik je za njega simbolizovao golog čoveka, a na drugom mestu, jedini pobednici Velikog rata su bili Srbi, a ne Jugosloveni.
Kako znate da je nevinost izgubio s Mađaricom?
U Mostaru je postojao jedan bordel u koji su dolazili mladi momci, a u njemu su radile Mađarice. Znamo da su Šantić i on odlazili tamo, a Aleksa je tamo dobio sifilis, i to sam iskoristio u knjizi.
Kakve su dalji planovi s romanom? Laguna već štampa drugo izdanje, a i sedmi ste na top-listi prodaje.
Pisao sam da mogu da je pretočim u jedan scenario od deset epizoda. Da li će se snimiti serija, nije to na meni. Mislim da bi, ako se dobro uradi, bila popularnija od one o Aleksi Šantiću.
Ko bi mogao da igra Dučića?
Goran Bogdan je najbolje rešenje. On bi mogao i fizički da ga izrazi, a i obojica su Hercegovci.
Izvor: Kurir
Ima jedna anegdota. Godine 1928. održavao se bal i tamo uopšte nije bilo žena. Neko je pitao što niko nije došao u pratnji lepše polovine, a drugi je dobacio: „Tu je gospodin Dučić.“
Jedno od poglavlja knjige posvećeno je i Meštroviću. Dučić je bio protivnik da se na Terazijama postavi Pobednik.
On je hteo da se na Terazijama podigne spomenik caru Dušanu. Pobednik je za njega simbolizovao golog čoveka, a na drugom mestu, jedini pobednici Velikog rata su bili Srbi, a ne Jugosloveni.
Kako znate da je nevinost izgubio s Mađaricom?
U Mostaru je postojao jedan bordel u koji su dolazili mladi momci, a u njemu su radile Mađarice. Znamo da su Šantić i on odlazili tamo, a Aleksa je tamo dobio sifilis, i to sam iskoristio u knjizi.
Kakve su dalji planovi s romanom? Laguna već štampa drugo izdanje, a i sedmi ste na top-listi prodaje.
Pisao sam da mogu da je pretočim u jedan scenario od deset epizoda. Da li će se snimiti serija, nije to na meni. Mislim da bi, ako se dobro uradi, bila popularnija od one o Aleksi Šantiću.
Ko bi mogao da igra Dučića?
Goran Bogdan je najbolje rešenje. On bi mogao i fizički da ga izrazi, a i obojica su Hercegovci.
Izvor: Kurir
Autor: Slaviša Pavlović
