„Inspiracija traje decenijama. Sve je lako ako se zarazite na vreme, a ja sam imao sreću da me u školu prati glas Duška Radovića sa radija. Gde je Duško, tu je i Poletarac, a unutra: i Aca Popović i Brana Crnčević i Branko Ćopić… Reči postaju neobične, razigrane, od njih sve oživljava, slike postaju pokretne kao u Na slovo, na slovo, Nevenu i Jakobsfeldu; sve se razlistava do stripova, Branka Vučićevića, Vinavera, Oskara Vajlda, Luisa Kerola, ‘Toma Sojera’, do Piksara i Giblija. Kao što vidiš, nisam iznenađen i nikad nije kasno“, kaže na početku intervjua Srđa Anđelić, legenda nekadašnjeg Radija B92.

Kako si sarađivao sa ilustratorkom Tanjom Stevanović (Gorostasnom) i kako ukratko izgleda ceo proces rada između onog ko piše i onog ko crta?

Zabavna je i svima preporučujem. Gorostasna ume sa oblicima i bojama, što ja ne umem. Pokazala je strpljenje, a ja sam joj obećao da je neću ispaliti. Dobacivali smo se slikama, raznim likovima iz priče sve dok ih nismo usvojili. Bila je i prvi čitalac i nije krila reakcije, tako me je terala da se sve više i više bavim knjigom.

Glavni junak je robot sa greškom Roksi. Danas svi moraju da budu savršeni, kao da si hteo namerno da istakneš nesavršenost kao prednost?

Više ne mogu da se setim svih namera, ali znam da mi je pre nekoliko godina bila potrebna nagla i neizostavna vedrina. Kako se često dešava, prvo sam je potražio okolo: u medijima, na filmu, muzici…I nisam je našao na očekivanim mestima. A onda sam se obratio sebi. Tako je nastala narandžasta devojčica i njen drug Roksi.

Kakvi su planovi sa knjigom? Čekaju te promocije?

Biće toga – razgovora, pitanja, susreta… Valjda literata ne mora previše da radi. Sigurno me nećete videti na jutarnjem „listanju štampe“, uvek se vadim da je mnogo rano. Na regionalnom festivalu „Krokodil“, u junu, smislićemo nešto za čitaoce. Na jednoj vajber grupi koju delim sa lokalnim misliocima sigurno će me oslovljavati sa „književniče“, bar mesec dana.

Uvek si bio poznat kao neko ko sluša eklektičnu muziku, mnogo različitih žanrova, a zanimljivo je da si polovinom 90-ih bio odgovoran za popularizaciju brazilske muzike kod nas. Šta te trenutno najviše loži kad je muzika u pitanju i ima li tu mesta i dalje za Brazilce?

Ne znam da li ste znali, Brazil je utopija. Uverio sam se dva puta. Utopija bez tzv. „loženja“ nema smisla. Tamo zvuk nastaje na ulici, po budžacima koji se ne preporučuju turistima. Ne znam za lepši spoj sirovosti i miline. A kad smo kod loženja, ima mnogo povoda uvek: Vizelj, Bekfleš, Popečitelji, Valentino Bošković… Ne stižem sve, ali i ne žurim. I kao i uvek, sve lepim, miksujem, mešam… Ovih dana otkrivam najnoviju domaću elektronsku scenu. Tu cepa sve od duba, junglea, novog fanka, trepa… Titra mi bas iznutra od ponude.

Čime se baviš trenutno, možemo li da očekujemo nešto novo za televiziju? Nastavak „Munja“, „Munje opet“ je aktuelan?

U pripremi serije o korupciji, mjuziklu o pirateriji i Munjama, uleteli su „Eva i Roksi“. Tako se desilo. „Munje opet“ su bile neizbežne. Jedan razlog je što svakih 20 godina nastane smak sveta. U toku bombardovanja smo smislili prve „Munje“, a evo sada, kada se sve raspada, nastaju nove. Zato što moramo da se štitimo! Nikakve užasne okolnosti, velike sile i treći svetski rat neće omesti Popa i Mareta da se obračunaju sa Gojkom Sisom. Poznata ekipa se okuplja ovih dana, očekuje nas uživanje sa nekoliko generacija glumaca od najmlađih do najiskusnijih. Palimo motore krajem leta.

---

Integralnu verziju intervjua možete pročitati ovde.

Autor: Bratislav Nikolić
Izvor: nova.rs