Srpski Stiven King: Dejan Stojiljković otkriva u kakvoj su vezi Del Boj i Niš
Pisac Dejan Stojiljković, poznat i kao Deksa Pantelejski, priča nam o svojoj nedavno objavljenoj knjizi „Leva strana druma“ (reizdanju stare zbirke priča) koja na duhovit način tematizuje mračna zbivanja u Nišu tokom devedesetih godina.
Takođe govori o svojim neobičnim projektima - muzičkom albumu koji radi u saradnji sa Najdom iz Smaka i Acom Seltikom iz Ortodoks Keltsa, a tu su i strip albumi inspirisani njegovim knjigama...
Ovo je prvi nastavak trodelnog intervjua u kojem je popularni autor bestselera „Konstantinovo raskršće“ govorio i o „Senkama nad Balkanom“, Kiji, Kosovu i stanju srpske kulture...
Takođe govori o svojim neobičnim projektima - muzičkom albumu koji radi u saradnji sa Najdom iz Smaka i Acom Seltikom iz Ortodoks Keltsa, a tu su i strip albumi inspirisani njegovim knjigama...
Ovo je prvi nastavak trodelnog intervjua u kojem je popularni autor bestselera „Konstantinovo raskršće“ govorio i o „Senkama nad Balkanom“, Kiji, Kosovu i stanju srpske kulture...
Ima te na sve strane. Najnovija vest je da si prepevao na srpski pesmu „Deliverance“ benda The Misssion, koju peva sjajan duet, Najda iz Smaka i Aca Seltik iz Ortodoks Keltsa. Kako je došlo do ove saradnje i da li u skorijoj budućnosti možemo očekivati još muzičkih kolaboracija i projekata?
Aca i Najda su moji drugari, pa samim tim mnoge stvari proisteknu iz druženja, priče... Tako je bilo i sa ovom pesmom. Sva trojica mnogo volimo ovu numeru i prosto smo se na neki način našli u njoj. U originalu, to je pesma o kralju Arturu i vitezovima okruglog stola, u našoj verziji to je priča o despotu Stefanu i vitezovima Reda zmaja. Ali u suštini, pesma govori o tome koliko je dragocena sloboda, i za pojedinca i za narod, i koliko je bitno boriti se za nju. Naši preci to najbolje znaju. Zato je pesma i posvećena herojima palim u borbi za slobodu.
Sam ideal slobode je takođe jedan od najvažnijih motiva u rokenrolu. Za dalje planiramo album koji će izaći u toku sledeće godine. Za sada smo snimili pola materijala, to uključuje i pesmu „Druga Troja“ koju je Najda otpevao zajedno sa Borom Đorđevićem, kao i jednu novu kompoziciju koju smo dobili od Radomira Mihailovića Točka, na koju ja treba da napišem tekst a Najda da je otpeva.
Pred Sajam je izašlo reizdanje tvoje stare zbirke priča „Leva strana druma“. Mnogi mi rekoše da je ova tvoja knjiga toliko dobra da im je žao što si kasnije žanrovski skrenuo u drugom pravcu. Kako ti iz ove perspektive posmatraš ovo ostvarenje i kako ti deluje na današnjem tržištu?
U stvari, ja nisam kasnije skrenuo u drugom pravcu jer je moj prvi roman „Konstantinovo raskršće“ napisan pre te zbirke ali je objavljen posle nje. Ja nikad nisam prestao da pišem priče iz tog ciklusa, neke su i objavljene u međuvremenu, a sada ih već ima dovoljno da se sklopi svojevrstan nastavak. Iz ove perspektive ta knjiga je svojevrstan dokument vremena i govori o mojoj generaciji. Opet, trudio sam se da tu nema crnila i kuknjave već da ima dosta humora, što je dovodi u vezu sa jednom od najomiljenijih serija na ovim prostorima a to su „Mućke“. Ta čuvena Del Bojeva rečenica: „Sledeće godine u ovo vreme bićemo milioneri“ je taj neki suludi vid optimizma koji nas je spasio u teškim vremenima.
Da li bi junaci s leve strane druma mogli ponovo da ožive u nekom budućem romanu, da li si razmišljao o tome?
Planiram knjigu koja će se zvati „Klaker Town“ i nastaviti tamo gde je stala „Leva strana druma“. Takođe, u planu je i TV serija za koju je već napisana pilot epizoda. Glavnog lika bi trebalo da igra Miša Stanimirović, koji takođe igra i u „Senkama nad Balkanom“. A odavno imam ideju da napišem taj poluautobiografski roman koji bi imao za temu odrastanje u SFRJ, devedesete, moj rodni Niš... Potrebno je još samo malo vremenske distance za to.
Aktuelan je i strip „Duge noći i crne zastave“ koji su vizuelno oblikovali, prema tvojim knjigama, neki od trenutno najboljih strip stvaralaca s našeg podneblja. Jesi li ponosan na ovaj proizvod i misliš li da bi strip mogao da ponovo zauzme značajnije mesto u našim životima ili će postati relikt kao i gramofonske ploče, za uzak krug fanova?
Pa i gramofonske ploče više nisu relikt, već su doživele svoju renesansu, sad svi ozbiljni bendovi i muzičari, od Eda Širena do Metalike svoje nove albume obavezno izdaju i na vinilu. Sa stripovima se kod nas renesansa desila još pre desetak godina a danas već imamo jednu ozbiljnu produkciju strip izdanja i izdavačke kuće koje se bave samo tim poput Komika, Besne Kobile, Veselog četvrtka... Stripovi su se na velika vrata vratili u knjižare i na trafike, samim tim i u domove čitalaca.
Moj izdavač System Comics je specijalizovan za izdanja domaćih autora a svakako je kapitalno delo njihova edicija Linije fronta, gde su urađene stotine strana stripa na temu Prvog svetskog rata. Što se tiče stripova po mojim romanima i pripovetkama, prvo „Konstantinovo raskršće“ a onda i „Duge noći i crne zastave“, ja sam tu imao neverovatnu sreću da radim sa vrhunskim majstorima, prvo sa Draganom Paunovićem, onda sa Aleksom Gajićem, Ivicom Sretenovićem, Tiberijem Bekom... Makedonski autor Jovan Sekuloski je uradio strip po mojoj priči Pucanj. Sada su se priključili i neki drugi autori, poput, recimo, Siniše Radovića. Istovremeno se radi treći deo „Raskršća“ i drugi deo „Dugih noći“.
Autor: Dejan Katalina
Izvor: espreso.rs
Aca i Najda su moji drugari, pa samim tim mnoge stvari proisteknu iz druženja, priče... Tako je bilo i sa ovom pesmom. Sva trojica mnogo volimo ovu numeru i prosto smo se na neki način našli u njoj. U originalu, to je pesma o kralju Arturu i vitezovima okruglog stola, u našoj verziji to je priča o despotu Stefanu i vitezovima Reda zmaja. Ali u suštini, pesma govori o tome koliko je dragocena sloboda, i za pojedinca i za narod, i koliko je bitno boriti se za nju. Naši preci to najbolje znaju. Zato je pesma i posvećena herojima palim u borbi za slobodu.
Sam ideal slobode je takođe jedan od najvažnijih motiva u rokenrolu. Za dalje planiramo album koji će izaći u toku sledeće godine. Za sada smo snimili pola materijala, to uključuje i pesmu „Druga Troja“ koju je Najda otpevao zajedno sa Borom Đorđevićem, kao i jednu novu kompoziciju koju smo dobili od Radomira Mihailovića Točka, na koju ja treba da napišem tekst a Najda da je otpeva.
Pred Sajam je izašlo reizdanje tvoje stare zbirke priča „Leva strana druma“. Mnogi mi rekoše da je ova tvoja knjiga toliko dobra da im je žao što si kasnije žanrovski skrenuo u drugom pravcu. Kako ti iz ove perspektive posmatraš ovo ostvarenje i kako ti deluje na današnjem tržištu?
U stvari, ja nisam kasnije skrenuo u drugom pravcu jer je moj prvi roman „Konstantinovo raskršće“ napisan pre te zbirke ali je objavljen posle nje. Ja nikad nisam prestao da pišem priče iz tog ciklusa, neke su i objavljene u međuvremenu, a sada ih već ima dovoljno da se sklopi svojevrstan nastavak. Iz ove perspektive ta knjiga je svojevrstan dokument vremena i govori o mojoj generaciji. Opet, trudio sam se da tu nema crnila i kuknjave već da ima dosta humora, što je dovodi u vezu sa jednom od najomiljenijih serija na ovim prostorima a to su „Mućke“. Ta čuvena Del Bojeva rečenica: „Sledeće godine u ovo vreme bićemo milioneri“ je taj neki suludi vid optimizma koji nas je spasio u teškim vremenima.
Da li bi junaci s leve strane druma mogli ponovo da ožive u nekom budućem romanu, da li si razmišljao o tome?
Planiram knjigu koja će se zvati „Klaker Town“ i nastaviti tamo gde je stala „Leva strana druma“. Takođe, u planu je i TV serija za koju je već napisana pilot epizoda. Glavnog lika bi trebalo da igra Miša Stanimirović, koji takođe igra i u „Senkama nad Balkanom“. A odavno imam ideju da napišem taj poluautobiografski roman koji bi imao za temu odrastanje u SFRJ, devedesete, moj rodni Niš... Potrebno je još samo malo vremenske distance za to.
Aktuelan je i strip „Duge noći i crne zastave“ koji su vizuelno oblikovali, prema tvojim knjigama, neki od trenutno najboljih strip stvaralaca s našeg podneblja. Jesi li ponosan na ovaj proizvod i misliš li da bi strip mogao da ponovo zauzme značajnije mesto u našim životima ili će postati relikt kao i gramofonske ploče, za uzak krug fanova?
Pa i gramofonske ploče više nisu relikt, već su doživele svoju renesansu, sad svi ozbiljni bendovi i muzičari, od Eda Širena do Metalike svoje nove albume obavezno izdaju i na vinilu. Sa stripovima se kod nas renesansa desila još pre desetak godina a danas već imamo jednu ozbiljnu produkciju strip izdanja i izdavačke kuće koje se bave samo tim poput Komika, Besne Kobile, Veselog četvrtka... Stripovi su se na velika vrata vratili u knjižare i na trafike, samim tim i u domove čitalaca.
Moj izdavač System Comics je specijalizovan za izdanja domaćih autora a svakako je kapitalno delo njihova edicija Linije fronta, gde su urađene stotine strana stripa na temu Prvog svetskog rata. Što se tiče stripova po mojim romanima i pripovetkama, prvo „Konstantinovo raskršće“ a onda i „Duge noći i crne zastave“, ja sam tu imao neverovatnu sreću da radim sa vrhunskim majstorima, prvo sa Draganom Paunovićem, onda sa Aleksom Gajićem, Ivicom Sretenovićem, Tiberijem Bekom... Makedonski autor Jovan Sekuloski je uradio strip po mojoj priči Pucanj. Sada su se priključili i neki drugi autori, poput, recimo, Siniše Radovića. Istovremeno se radi treći deo „Raskršća“ i drugi deo „Dugih noći“.
Autor: Dejan Katalina
Izvor: espreso.rs
Autor: Dejan Stojiljković
