Sve o spisateljskim tajnama Sofi Kinsele na jednom mestu
Obožavaoci Sofi Kinsele brojni su kao armija i nije iznenađenje što je to tako. Njeni romani – od serijala o „Kupoholičarki“, do njenog nedavnog ostvarenja „Moj ne tako savršeni život“ i ostalih – jesu zabavni i pametni, i učiniće da okrećete stranice kao mahniti. Stupili smo u kontakt sa Sofi Kinselom u želji da zabodemo nos u njen književni život i navike, da saznamo njeno mišljenje o ljubomori i drugim temama.
Napisali ste mnogo romana, počev od serijala o „Kupoholičarki“ do samostalnih knjiga kao što su „Moj ne tako savršeni život“ i knjiga koje ste pod svojim pravim imenom, Medlin Vikam, objavili. Da li biste podelili sa nama svoje spisateljske tajne koje Vam pomažu da budete prikovani za stolicu i pišete? Kako pisac dolazi do tog stepena marljivosti?
Ha! Tajna je u tome da saznate šta vas fascinira. U mom slučaju, stvar od ključne važnosti je da imam ideju koja me uzbuđuje i koju mogu zaista videti kao knjigu. Kad god klonem duhom, pokušavam da se podsetim zašto me otpočetka ta ideja uzbuđuje. Ono što mi je od koristi, jeste moje nestrpljenje. Volim da znam u šta će se priča pretvoriti, i to me pokreće da nastavim. Dan za danom, oslanjam se na kafu, muziku i čokoladu kao izvore energije.
U zaplet svojih knjiga utkali ste zavist. Pojava zavisti mogla bi se objasniti životnim stilovima kojim živi Beki Blumvud a koji je dovode do besparice u serijalu o „Kupoholičarki“, i ona je ta koja pouzdano pokreće Kejti Brener u Vašem poslednjem romanu „Moj ne tako savršeni život“. Šta je to u vezi sa zavišću što Vam je tako interesantno kao spisateljici?
Rekla bih da taj osećaj zavisti, poređenja sa drugim ljudima, i verovanje u potrošačke mitove danas pokreće mnoge ljude, i ta je pojava fascinantna. Smatram da smo oduvek žudeli za novom odećom i pokušavali da „držimo korak“ s našim komšijama – ljudi su to činili i u vreme Džejn Ostin! Ali danas su ove pojave dobile na zamahu i pojačane su zahvaljujući raznoraznim faktorima: internetu, lako dostupnom kreditu, i celokupnoj „lajfstajl“ industriji, koja može učiniti da se svako oseća nelagodno u sopstvenoj koži. Ukoliko moje knjige nose pouku, ona bi glasila da treba da posmatrate sebe kroz realnu prizmu, kao osobu koja zna šta su prioriteti u životu, a ne kao potrošača ili sliku na Instagramu.
Odakle crpite inspiraciju? Postoje li drugi pisci čijim se radovima vraćate u potrazi za motivacijom kada ste pod pritiskom spisateljske blokade?
Ako imam spisateljsku blokadu, zbilja ne čitam, jer mislim da bi me čitanje odvratilo i usporilo na putu kao cilju. Više sam za izlazak sa svojim suprugom ili pijuckanje mohita i razgovor o knjizi. Ali kad hoću sebi da ugodim, imam običaj da se vratim klasicima – Džejn Ostin, Agati Kristi i P. G. Vudhausu.
Za Vama je dvadeset godina spisateljskog rada i više od 20 romana; kakav biste savet dali budućim piscima koji bi da objave knjigu?
Kako je brzo proletelo tih 20 godina! Moj savet budućim piscima jeste: prvo, čestitam! Uživajte u svom radu. Budite ponosni na svoj uspeh. Susreti sa čitaocima istinsko su zadovoljstvo i radost. Stoga, nemojte propuštati te susrete. Takođe, nemojte dopustiti prevelikom broju ljudi da utiču na vas. Saslušajte mudar savet, ali ne dozvolite sebi da budete pokolebani svakim komentarom koji čujete od prijatelja ili pročitate na internetu. Ostanite verni svom srcu i dosledni svojoj viziji.
Vaš sledeći roman, „Surprise Me“ neće izaći pre početka 2018. godine. Da li biste nam možda otkrili neki detalj o novoj knjizi, kako biste nam malo ublažili nestrpljenje? Postoji li knjiga koju biste ovom prilikom preporučili svojim obožavaocima da pročitaju kako bi prekratili vreme do izlaska Vaše?
Osnovna ideja koja je zastupljena u knjizi „Surprise Me“ jeste: ako pokušate da „začinite“ svoju vezu sitnim iznenađenjima, budite obazrivi šta se iza toga krije. To je prva knjiga koju sam napisala a da se bavi ispitivanjem dugogodišnje veze. Pisala sam je sa izuzetnim zadovoljstvom. U međuvremenu, preporučila bih roman „Not Working“ Lise Ovens, kao iskričavu komediju tzv. suvog humora. Reč je o devojci koja napušta posao kako bi našla načina da preuzme u ruke svoj život.
Autor: Kristin Fric
Izvor: signature-reads.com
Napisali ste mnogo romana, počev od serijala o „Kupoholičarki“ do samostalnih knjiga kao što su „Moj ne tako savršeni život“ i knjiga koje ste pod svojim pravim imenom, Medlin Vikam, objavili. Da li biste podelili sa nama svoje spisateljske tajne koje Vam pomažu da budete prikovani za stolicu i pišete? Kako pisac dolazi do tog stepena marljivosti?
Ha! Tajna je u tome da saznate šta vas fascinira. U mom slučaju, stvar od ključne važnosti je da imam ideju koja me uzbuđuje i koju mogu zaista videti kao knjigu. Kad god klonem duhom, pokušavam da se podsetim zašto me otpočetka ta ideja uzbuđuje. Ono što mi je od koristi, jeste moje nestrpljenje. Volim da znam u šta će se priča pretvoriti, i to me pokreće da nastavim. Dan za danom, oslanjam se na kafu, muziku i čokoladu kao izvore energije.
U zaplet svojih knjiga utkali ste zavist. Pojava zavisti mogla bi se objasniti životnim stilovima kojim živi Beki Blumvud a koji je dovode do besparice u serijalu o „Kupoholičarki“, i ona je ta koja pouzdano pokreće Kejti Brener u Vašem poslednjem romanu „Moj ne tako savršeni život“. Šta je to u vezi sa zavišću što Vam je tako interesantno kao spisateljici?
Rekla bih da taj osećaj zavisti, poređenja sa drugim ljudima, i verovanje u potrošačke mitove danas pokreće mnoge ljude, i ta je pojava fascinantna. Smatram da smo oduvek žudeli za novom odećom i pokušavali da „držimo korak“ s našim komšijama – ljudi su to činili i u vreme Džejn Ostin! Ali danas su ove pojave dobile na zamahu i pojačane su zahvaljujući raznoraznim faktorima: internetu, lako dostupnom kreditu, i celokupnoj „lajfstajl“ industriji, koja može učiniti da se svako oseća nelagodno u sopstvenoj koži. Ukoliko moje knjige nose pouku, ona bi glasila da treba da posmatrate sebe kroz realnu prizmu, kao osobu koja zna šta su prioriteti u životu, a ne kao potrošača ili sliku na Instagramu.
Odakle crpite inspiraciju? Postoje li drugi pisci čijim se radovima vraćate u potrazi za motivacijom kada ste pod pritiskom spisateljske blokade?
Ako imam spisateljsku blokadu, zbilja ne čitam, jer mislim da bi me čitanje odvratilo i usporilo na putu kao cilju. Više sam za izlazak sa svojim suprugom ili pijuckanje mohita i razgovor o knjizi. Ali kad hoću sebi da ugodim, imam običaj da se vratim klasicima – Džejn Ostin, Agati Kristi i P. G. Vudhausu.
Za Vama je dvadeset godina spisateljskog rada i više od 20 romana; kakav biste savet dali budućim piscima koji bi da objave knjigu?
Kako je brzo proletelo tih 20 godina! Moj savet budućim piscima jeste: prvo, čestitam! Uživajte u svom radu. Budite ponosni na svoj uspeh. Susreti sa čitaocima istinsko su zadovoljstvo i radost. Stoga, nemojte propuštati te susrete. Takođe, nemojte dopustiti prevelikom broju ljudi da utiču na vas. Saslušajte mudar savet, ali ne dozvolite sebi da budete pokolebani svakim komentarom koji čujete od prijatelja ili pročitate na internetu. Ostanite verni svom srcu i dosledni svojoj viziji.
Vaš sledeći roman, „Surprise Me“ neće izaći pre početka 2018. godine. Da li biste nam možda otkrili neki detalj o novoj knjizi, kako biste nam malo ublažili nestrpljenje? Postoji li knjiga koju biste ovom prilikom preporučili svojim obožavaocima da pročitaju kako bi prekratili vreme do izlaska Vaše?
Osnovna ideja koja je zastupljena u knjizi „Surprise Me“ jeste: ako pokušate da „začinite“ svoju vezu sitnim iznenađenjima, budite obazrivi šta se iza toga krije. To je prva knjiga koju sam napisala a da se bavi ispitivanjem dugogodišnje veze. Pisala sam je sa izuzetnim zadovoljstvom. U međuvremenu, preporučila bih roman „Not Working“ Lise Ovens, kao iskričavu komediju tzv. suvog humora. Reč je o devojci koja napušta posao kako bi našla načina da preuzme u ruke svoj život.
Autor: Kristin Fric
Izvor: signature-reads.com
Autor: Sofi Kinsela
