Aždaja, ala, bauk, drekavac, karakondžula, vampiri, vilenjaci, čarobnjak, zmaj, div... Sve su to mitska bića o kojima smo slušali još u detinjstvu i saznavali kroz priče, bajke i legende. I oni su uz Svaroga, Peruna, Velesa, Striboga, Dažboga, Triglava i mnoge druge bogove deo slovenske mitologije o kojoj se ne zna toliko koliko o grčkoj, rimskoj ili egipatskoj.

Ipak, verovanja svih naroda sveta su gotovo ista, jer su im i strahovi isti.

„Mitovi i mitologije širom sveta nastali su u čovekovoj borbi da sebi objasni i približi svet u kojem je rođen. Kako u praistorijsko doba, u kojem su prvi mitovi nastajali, čovek nije imao ni teleskop ni osnovna znanja iz fizike, hemije, biologije i matematike, tako je sve to nadoknađivao maštom: kiša i poplave, suša i grad, požari i potresi – svi oni nastaju zbog ljutitih bogova koje treba odobrovoljiti kako se ne bi ponovili; sunce nestaje sa neba, jer mu je, baš kao i čoveku, potreban odmor i san; cveće ne cveta, drveće ne raste i ne daje plodove zimi, jer su boginje koje ih štite zarobljene u podzemnom svetu i tako dalje…“, kaže za Euronews SrbijaTamara Lujak, autorka „Rečnika slovenske mitologije“.

Vreme nastanka slovenskih mitova ne samo da je daleko već je i u dobroj meri nepoznato. Stoga ne čudi što slovenski Olimp ili panteon ne prestaje da intrigira i okupira pažnju zainteresovanih da istražuju i saznaju više o božanstvima i mitskim bićima svojih predaka.

Poput drugih mitologija, i u slovenskoj je svet prikazan kao sveto drvo ili drvo života na čijem je čelu vrhovni bog, a u krošnji drveta borave drugi bogovi, dok je u korenu Veles koji vlada podzemljem.

I bez obzira na to kog vrhovnog boga istoričari religije navode da je bio na čelu slovenskog panteona – Svaroga, Peruna, Svetovida, Svarožića ili Triglava, saglasni su da nema sumnje da je postojalo jedno opšte slovensko božanstvo i panteon kao takav.

Čak je u 12. veku Helmond ostavio zapis o tome da Sloveni veruju u jednog nebeskog boga, od kog svi drugi proizlaze – on je jedinstveni otac, bog kome su potčinjeni svi ostali i koji se ne meša u zbivanja ovog sveta već je odabrao svoje izaslanike koji brinu za zemlju.

NAJVAŽNIJA SLOVENSKA BOŽANSTVA:

Belobog – Bog svetlosti

Veles – Bog stoke i divljih životinja, polja i šuma

Vesna (Devana) – Boginja proleća i plodnosti

Vida – Boginja braka i ljubavnih veza

Vodan (Vodna) – Bog voda, reka i mora

Dajbog (Dabog, Dažbog) – Bog Sunca i kiše, i podzemnog sveta, najstariji sin Svaroga

Živa – Boginja života i plodnosti

Jarilo (Jaro, Jarovid) – Bog proljeća, srdžbe i rata

Lada – Boginja leta i ljubavi

Mokoša – Zaštitnica žena i ženskih poslova, ali i zla boginja – označava muke i nevolje

Morana – Boginja zime i smrti

Perun – Bog neba i groma, zaštitnik pravde

Svarog – Vrhovni bog, prastvoritelj

Svarožić – Bog svetlosti, sunca i topline

Svetovid – Bog rata i plodnosti, bog sa četiri glave, onaj koji vidi svet

Stribog (Podaga, Pogoda, Podzvižd) – Bog svih reka i vetrova

Triglav – Bog rata

Hors – Bog Sunca

Crnobog (Černobog) – Bog tame, zla i nesreće, vladar sveta mrtvih.

„Veze koje vladaju između slovenskih bogova nisu pouzdane, a ne može se potpuno osloniti ni na izvore iz kojih crpimo svoja znanja, i zato je ‘Rečnik slovenske mitologije’ dat u vidu priča, predanja i legendi koje govore o nastanku određenih mesta, pojava i bića“, kaže Tamara Lujak.

U ovaj drevni svet, kako decu tako i ljubitelje mitova i poštovaoce bajkovite proze, svojim ilustracijama uvodi Marica Kicušić, a autorka „Rečnika slovenske mitologije“ objašnjava da se za slovensku mitologiju zainteresovala 1999. godine.

„U vreme kada je naša zemlja bombardovana, zadesila sam se sa previše slobodnog vremena u rukama. Kako ga prekratiti, nego knjigama. Tako sam pročitala veliki broj prelepih književnih ostvarenja, između ostalog, šaka su mi dopali Tolkinov ‘Hobit’ i ‘Gospodar prstenova’. Kada sam njega pročitala, vratila mi se stara opčinjenost grčko-rimskim mitovima, na kojima sam odrasla, pa sam pomislila kako bi bilo lepo da upoznam i domaće legende, ne samo strane. Imala sam sreće, pa sam godinu dana kasnije na Sajmu knjiga kupila ceo komplet Čajkanovića i od tada pa do danas drugujem sa srpskom i slovenskom mitologijom“, kaže Lujakova.

I nije joj bio problem da dođe do građe jer je, kako navodi, već imala veliki broj rečnika i leksikona u svojoj biblioteci – kompletnog Čajkanovića, „Srpski mitološki rečnik“, „Slovensku mitologiju“, „Srpsku mitologiju“ (Sreten Petrović), „Srpsku etnomitologiju“ (Slobodan Zečević), dela Vuka Karadžića i Sime Trojanovića, naše narodne bajke i pesme, knjige o narodnim običajima i mnogu drugu literaturu.