Tanja Vučković, PR menadžer u Laguni, povodom večerašnjeg 100. književnog kluba: Razgovori o knjigama su nova dimenzija uživanja u književnosti
Književni klub izdavačke kuće Laguna, koji se već osam godina tradicionalno održava svakog prvog petka u mesecu, večeras u knjižari Defli SKC imaće stoto izdanje. One koji su na 50. Klubu uživali u egzotičnoj antologiji savremene arapske zabranjene priče „Dvanaest nemogućih“ ne treba da iznenadi Lagunin izbor za prvi trocifreni Klub – roman „Bilo jednom u Holivudu“ američkog glumca, scenariste, reditelja, producenta i pisca Kventina Tarantina.
„Jubilej lepe tradicije koju stvaramo Laguninim književnim klubom želeli smo da obeležimo u velikom stilu sa svetski poznatim gostom. Nažalost, Tarantino nije mogao da dođe zbog obaveza, ali to nas neće sprečiti da sa izuzetnim gostima predstavimo prvi roman ovog kultnog filmskog stvaraoca. O knjizi ‘Bilo jednom u Holivudu’ večeras u knjižari Delfi SKC govoriće prevodilac i pisac Goran Skrobonja i novinarka i književna kritičarka Dragana Kovačević. Što se tiče knjige ‘Dvanaest nemogućih’, to je bio sticaj okolnosti kada je prevodilac mogao da učestvuje. Mi se inače trudimo da pričamo o različitim književnostima i da ne favorizujemo nijednu...“, kaže u razgovoru za Danas Tanja Vučković, koja je Laguni zadužena za medije, pred večerašnje 100. književno druženje sa čitaocima.
Laguna ima biblioteku „ekranizovanih knjiga“, mada je ovaj Tarantinov roman više od toga. Osim što je po njemu 2019. snimljen film, sama knjiga je neka vrsta scenarija i film o filmu u filmu – fikcija nastala na osnovu stvarnih holivudskih događanja pre više od pola veka. Šta je bio motiv da je Laguna objavi u maju 2022. i koliko, prema iskustvima Vaše izdavačke kuće, taj holivudski i filmski pečat utiče na čitanost knjiga ovog žanra?
Može se reći da je svaki Tarantinov film omaž jednoj eri, njegovim akterima, određenom žanru ili kinematografiji nekog podneblja, tako i „Bilo jednom u Holivudu“ svedoči o jednom od uzbudljivijih poglavlja u njegovoj istoriji. Knjiga je nastala nakon scenarija, Tarantino je u njoj izostavio filmski rasplet. Na taj način knjiga postaje svedočanstvo o jednom vremenu i svemu što je ono nosilo u kontekstu društvenih okolnosti, dajući širu sliku i pozadinu motivacije protagonista. Budući da smo u poslednjih nekoliko godina objavili naslove renomiranih holivudskih reditelja poput Vudija Alena i Olivera Stouna, a uskoro nas očekuju i biografija Martina Skorsezea i autobiografija Pedra Almodovara, roman „Bilo jednom u Holivudu“ savršeno se uklapa u taj deo naše produkcije na koji smo posebno ponosni. Filmska umetnost neodvojiva je od pisane reči i nesumnjivo je da svim ovim naslovima filmski pečat daje na popularnosti.
Lagunin književni klub počeo je sa radom pre osam godina sa idejom da čitaocima približi savremenu svetsku književnost. Koji je kriterijum za izbor knjiga za klub i da li je tačan utisak da se favorizuje savremena američka književnost?
Biramo kvalitetna dela prevashodno savremene inostrane književnosti na koja želimo da skrenemo pažnju čitaocima. Kad već nemamo mogućnost da se sretnemo s autorima, o njihovim delima progovaraju prevodioci, književni kritičari i čitaoci. To su knjige koje će nesumnjivo ostaviti trag, a mi želimo da budemo u toku. Neretko srećemo čitaoce koji su srećni što im je Lagunin književni klub skrenuo pažnju na određeno delo, čime stičemo poverenje. Procentualno gledano, kada pričamo o stranoj književnosti, na tržištu najviše imamo prevoda anglosaksonske književnosti. Međutim, prema Laguninom iskustvu, čitaocima u našoj zemlji je mnogo bliža evropska književnost – britanska, francuska, italijanska. Američka književnost, izuzev besteser autora žanrovske književnosti, nije u fokusu. To su izuzetna umetnička dela, a kad je knjiga dobra, nije važno iz koje je zemlje. Mi smo na svojim tribinama prošetali celim svetom, budući da smo radili knjige autora iz Kine, sa Kube, iz Izraela, Francuske, Italije, Španije, Indije, Nemačke, Mađarske, Nigerije...
Laguna ima biblioteku „ekranizovanih knjiga“, mada je ovaj Tarantinov roman više od toga. Osim što je po njemu 2019. snimljen film, sama knjiga je neka vrsta scenarija i film o filmu u filmu – fikcija nastala na osnovu stvarnih holivudskih događanja pre više od pola veka. Šta je bio motiv da je Laguna objavi u maju 2022. i koliko, prema iskustvima Vaše izdavačke kuće, taj holivudski i filmski pečat utiče na čitanost knjiga ovog žanra?
Može se reći da je svaki Tarantinov film omaž jednoj eri, njegovim akterima, određenom žanru ili kinematografiji nekog podneblja, tako i „Bilo jednom u Holivudu“ svedoči o jednom od uzbudljivijih poglavlja u njegovoj istoriji. Knjiga je nastala nakon scenarija, Tarantino je u njoj izostavio filmski rasplet. Na taj način knjiga postaje svedočanstvo o jednom vremenu i svemu što je ono nosilo u kontekstu društvenih okolnosti, dajući širu sliku i pozadinu motivacije protagonista. Budući da smo u poslednjih nekoliko godina objavili naslove renomiranih holivudskih reditelja poput Vudija Alena i Olivera Stouna, a uskoro nas očekuju i biografija Martina Skorsezea i autobiografija Pedra Almodovara, roman „Bilo jednom u Holivudu“ savršeno se uklapa u taj deo naše produkcije na koji smo posebno ponosni. Filmska umetnost neodvojiva je od pisane reči i nesumnjivo je da svim ovim naslovima filmski pečat daje na popularnosti.
Lagunin književni klub počeo je sa radom pre osam godina sa idejom da čitaocima približi savremenu svetsku književnost. Koji je kriterijum za izbor knjiga za klub i da li je tačan utisak da se favorizuje savremena američka književnost?
Biramo kvalitetna dela prevashodno savremene inostrane književnosti na koja želimo da skrenemo pažnju čitaocima. Kad već nemamo mogućnost da se sretnemo s autorima, o njihovim delima progovaraju prevodioci, književni kritičari i čitaoci. To su knjige koje će nesumnjivo ostaviti trag, a mi želimo da budemo u toku. Neretko srećemo čitaoce koji su srećni što im je Lagunin književni klub skrenuo pažnju na određeno delo, čime stičemo poverenje. Procentualno gledano, kada pričamo o stranoj književnosti, na tržištu najviše imamo prevoda anglosaksonske književnosti. Međutim, prema Laguninom iskustvu, čitaocima u našoj zemlji je mnogo bliža evropska književnost – britanska, francuska, italijanska. Američka književnost, izuzev besteser autora žanrovske književnosti, nije u fokusu. To su izuzetna umetnička dela, a kad je knjiga dobra, nije važno iz koje je zemlje. Mi smo na svojim tribinama prošetali celim svetom, budući da smo radili knjige autora iz Kine, sa Kube, iz Izraela, Francuske, Italije, Španije, Indije, Nemačke, Mađarske, Nigerije...
Šta posle 100. izdanja kluba, treba li očekivati neke izmene u konceptu, pristupu i načinu rada?
Dobre stvari ne treba menjati. Knjiga je verovatno jedan od retkih produkata čoveka koji je odoleo vekovima i traje u gotovo neizmenjenom obliku od postanka. Naravno da nove tehnologije donose nove vidove čitanja, ali će štampana knjiga još dugo biti neprevaziđena. U narednom periodu radićemo na promovisanju Laguninog književnog kluba jer želimo da priče o lepoj književnosti učinimo dostupnim što većem broju čitalaca.
Koliko čitaoci imaju mogućnosti da utiču na naslove i teme o kojima se priča svakog prvog petka u mesecu u kafeteriji Bukmarker u knjižari u SKC-u?
U Laguninom književnom klubu svi mogu da predlažu naslove, a to i čine. Neretko se konsultujemo oko izbora kada imamo uži odabir.
Kakva su Lagunina iskustva – da li je ovakva vrsta književnih kružoka i živa reč o knjigama prevaziđena ili čak i neohodna u današnje vreme digitalnih tehnologija, elektronskih medija i elektronskih izdanja?
Razgovori o knjigama su nova dimenzija uživanja u književnosti. Kada podelite sa drugima svoje utiske, kada otkrijete nešto što vam je promaklo zahvaljujući drugim čitaocima, umetničko delo upijate potpuno. Uz nesumnjive pogodnosti koje nam donose, imam utisak da nas digitalne tehnologije otuđuju jedne od drugih. Potrebna nam je živa reč više nego ikad pre. Moramo se gledati u oči.
Šta Vam je bio najjači utisak tokom ovih osam godina i 99. klubova, od kojih ste većinu Vi vodili?
Pored radosti što trajemo ovako dugo, veliki utisak je i ljudska sposobnost da prevaziđe prepreke, u ovom slučaju zahvaljujući digitalnim tehnologijama, koje su nam omogućile da se razgovori nastave i u vreme korone kada nije bilo moguće okupljanje. Utisak su ljudi, pisci i čitaoci koje smo sreli i upoznali zahvaljujući Laguninom književnom klubu, koji vole književnost, stvaraju je ili čitaju.
Autor: J. Tasić
Izvor: Danas
Dobre stvari ne treba menjati. Knjiga je verovatno jedan od retkih produkata čoveka koji je odoleo vekovima i traje u gotovo neizmenjenom obliku od postanka. Naravno da nove tehnologije donose nove vidove čitanja, ali će štampana knjiga još dugo biti neprevaziđena. U narednom periodu radićemo na promovisanju Laguninog književnog kluba jer želimo da priče o lepoj književnosti učinimo dostupnim što većem broju čitalaca.
Koliko čitaoci imaju mogućnosti da utiču na naslove i teme o kojima se priča svakog prvog petka u mesecu u kafeteriji Bukmarker u knjižari u SKC-u?
U Laguninom književnom klubu svi mogu da predlažu naslove, a to i čine. Neretko se konsultujemo oko izbora kada imamo uži odabir.
Kakva su Lagunina iskustva – da li je ovakva vrsta književnih kružoka i živa reč o knjigama prevaziđena ili čak i neohodna u današnje vreme digitalnih tehnologija, elektronskih medija i elektronskih izdanja?
Razgovori o knjigama su nova dimenzija uživanja u književnosti. Kada podelite sa drugima svoje utiske, kada otkrijete nešto što vam je promaklo zahvaljujući drugim čitaocima, umetničko delo upijate potpuno. Uz nesumnjive pogodnosti koje nam donose, imam utisak da nas digitalne tehnologije otuđuju jedne od drugih. Potrebna nam je živa reč više nego ikad pre. Moramo se gledati u oči.
Šta Vam je bio najjači utisak tokom ovih osam godina i 99. klubova, od kojih ste većinu Vi vodili?
Pored radosti što trajemo ovako dugo, veliki utisak je i ljudska sposobnost da prevaziđe prepreke, u ovom slučaju zahvaljujući digitalnim tehnologijama, koje su nam omogućile da se razgovori nastave i u vreme korone kada nije bilo moguće okupljanje. Utisak su ljudi, pisci i čitaoci koje smo sreli i upoznali zahvaljujući Laguninom književnom klubu, koji vole književnost, stvaraju je ili čitaju.
Autor: J. Tasić
Izvor: Danas
