Tijana Kondić: Književnost je nešto što je najbliže mom senzibilitetu
Tijana Kondić osvojila je Srbiju i celi region kada je pre 21. godinu, sa samo 16 godina, maestralno odigrala naslovnu ulogu u čuvenom filmu Ljubiše Samardžića „Nataša“. Bravuroznom glumom osvojila je i žiri filmskog festivala u Puli koji joj je dodelio „Zlatnu arenu“ kao najmlađoj dobitnici u istoriji tog nekada najvećeg jugoslovenskog filmskog priznanja. Posle „Nataše“ Tijana se oprobala u još nekoliko filmova, ali i kao televizijska voditeljka. Poslednjih godina živi i radi u Izraelu, a publiku u Srbiji osvaja i kao književnica. Na upravo završenom Sajmu knjiga u Beogradu Tijana Kondić je predstavila svoj novi roman „Buka“, a u intervjuu govori o svojoj glumačkoj i spisateljskoj karijeri i otkriva koje nove kreativne izazove priželjkuje u budućnosti.
Kako biste našim čitaocima predstavili svoj novi roman „Buka“?
Roman „Buka“ je moj drugi roman, ovoga puta u izdanju izdavačke kuće Laguna, koji je javno predstavljen na ovogodišnjem Sajmu knjiga. Ideja za ovu priču nastala je pre sedam godina, sticajem realnih događaja u zgradi i stanu u koji sam se vratila da živim i u kom sam odrasla. „Buka“ je mistična psihološka melodrama sa primesama horora koja zapravo govori o granici između stvaranja i ludila. Poteže mnoge sociološke i društvene teme, ali je centralna priča o glavnoj junakinji Milici, afirmisanom piscu, koja se doseljava u novu zgradu kako bi završila svoj drugi roman.
Javnost Vas prvenstveno zna kao glumicu iz kultnog filma „Nataša“. Koliko Vam je iskustvo iz glume pomoglo sada kao književnici?
Glumačko iskustvo je svakako doprinelo u mojoj zamisli stvaranja dramske priče, zapleta, građenju likova koji se mogu igrati.
Kako danas gledate na ulogu u „Nataši“ i saradnji sa legendarnim Ljubišom Samardžićem i glumcima poput Nikole Đurička, Davora Janjića i Anice Dobre?
Gledam na to kao i onda kada smo snimali, kao priliku da radim sa divnim ljudima i fantastičnim glumcima na filmu koji nam je doneo veliki uspeh.
„Nataša“ Vam je donela „Zlatnu arenu“ u Puli. Koliko je to bilo iznenađenje, ali i opterećenje za jednu mladu devojku?
To je bilo nestvarno iskustvo. Vrednost toga sam shvatila tek kada sam odrasla. Mogu da se pohvalim da sam najmlađa jugoslovenska glumica koja je osvojila prestižnu nagradu sa samo 17 godina.
Zašto ste napustili glumu i koje ste sve glumačke ponude imali nakon „Nataše“?
Nikada glumu nisam napustila.
Završili ste svetsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Zašto baš svetska književnost?
Književnost je nešto najbliže mom senzibilitetu.
Kako ste doneli odluku da napustite Srbiju i odete u Izrael?
Vrlo lako. Nezadovoljstvo osobu s ambicijama može daleko da odvede.
Šta Vam je život u Izraelu doneo, šta Vas najviše fascinira tom zemljom?
Sloboda i različitost.
Kako Vam filmska scena u Srbiji deluje danas i da li biste se vratili glumi u nekom srpskom filmu ili pozorišnoj predstavi?
Hiperprodukcija je donela dosta posla mnogim glumcima i pre svega filmskim radnicima, što je veoma pozitivno. Film i rad na filmu je deo mene i mog života. Neizmerno bi me obradovao dobar scenario za film ili pozorišnu predstavu. Rad sa kreativnim ljudima je neprocenjiv i donosi mnogo više od samog honorara i još jednog projekta u rezimeu.
Autor: Srećko Milovanović
Izvor: Ekspres
Kako biste našim čitaocima predstavili svoj novi roman „Buka“?
Roman „Buka“ je moj drugi roman, ovoga puta u izdanju izdavačke kuće Laguna, koji je javno predstavljen na ovogodišnjem Sajmu knjiga. Ideja za ovu priču nastala je pre sedam godina, sticajem realnih događaja u zgradi i stanu u koji sam se vratila da živim i u kom sam odrasla. „Buka“ je mistična psihološka melodrama sa primesama horora koja zapravo govori o granici između stvaranja i ludila. Poteže mnoge sociološke i društvene teme, ali je centralna priča o glavnoj junakinji Milici, afirmisanom piscu, koja se doseljava u novu zgradu kako bi završila svoj drugi roman.
Javnost Vas prvenstveno zna kao glumicu iz kultnog filma „Nataša“. Koliko Vam je iskustvo iz glume pomoglo sada kao književnici?
Glumačko iskustvo je svakako doprinelo u mojoj zamisli stvaranja dramske priče, zapleta, građenju likova koji se mogu igrati.
Kako danas gledate na ulogu u „Nataši“ i saradnji sa legendarnim Ljubišom Samardžićem i glumcima poput Nikole Đurička, Davora Janjića i Anice Dobre?
Gledam na to kao i onda kada smo snimali, kao priliku da radim sa divnim ljudima i fantastičnim glumcima na filmu koji nam je doneo veliki uspeh.
„Nataša“ Vam je donela „Zlatnu arenu“ u Puli. Koliko je to bilo iznenađenje, ali i opterećenje za jednu mladu devojku?
To je bilo nestvarno iskustvo. Vrednost toga sam shvatila tek kada sam odrasla. Mogu da se pohvalim da sam najmlađa jugoslovenska glumica koja je osvojila prestižnu nagradu sa samo 17 godina.
Zašto ste napustili glumu i koje ste sve glumačke ponude imali nakon „Nataše“?
Nikada glumu nisam napustila.
Završili ste svetsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Zašto baš svetska književnost?
Književnost je nešto najbliže mom senzibilitetu.
Kako ste doneli odluku da napustite Srbiju i odete u Izrael?
Vrlo lako. Nezadovoljstvo osobu s ambicijama može daleko da odvede.
Šta Vam je život u Izraelu doneo, šta Vas najviše fascinira tom zemljom?
Sloboda i različitost.
Kako Vam filmska scena u Srbiji deluje danas i da li biste se vratili glumi u nekom srpskom filmu ili pozorišnoj predstavi?
Hiperprodukcija je donela dosta posla mnogim glumcima i pre svega filmskim radnicima, što je veoma pozitivno. Film i rad na filmu je deo mene i mog života. Neizmerno bi me obradovao dobar scenario za film ili pozorišnu predstavu. Rad sa kreativnim ljudima je neprocenjiv i donosi mnogo više od samog honorara i još jednog projekta u rezimeu.
Autor: Srećko Milovanović
Izvor: Ekspres
Autor: Tijana Kondić
