Vanja Bulić: Radost porodičnog života u slavu četvrtog deteta
Vanja Bulić, beogradski novinar, satiričar, publicista, scenarista, književnik, među svojim najvećim uspesima u životu, pored braka koji traje 47 godina i tri sina rođena u njemu, u profesionalnom domenu ističe svoj roman „Oko otoka“, posvećen njegovom ocu koji je u „ono“ vreme bio kažnjenik na Golom otoku, scenario za film „Lepa sela, lepo gore“, nastao 1993, a sniman već 1995. godine, kada još ništa nije bilo „gotovo“ na zapaljivom Balkanu, i televizijski serijal „Biseri“, misleći pritom na one „crne“, koje su izrodili kriminal, ratno okruženje i urbano podzemlje na ovim prostorima.
Porodica i deca su česte teme romana Vanje Bulića koji imaju autobiografsku osnovu, a isto važi i za knjigu „Tata u drugom stanju“, koju je Književni program Doma kulture predstavio u petak 18. februara na velikoj sceni. Urednica programa Milkica Miletić govorila je i o drugim delima ovog produktivnog autora koga zovu još i „srpski Den Braun“, pošto se bavio istraživanjima istorijskih i religijskih misterija vezanih za dokumentarne povode. Tako su nastali romani „Teslina pošiljka“, „Simeonov pečat“ i drugi. Bulić potpisuje i više romansiranih biografija bardova srpskog glumišta kakvi su Petar Božović, Laza Ristovski, Seka Sablić… Roman „Tata u drugom stanju“ biće „spakovan“ u 24 epizode, a snimanje će početi početkom jeseni, najavljuje Bulić i dodaje da je ugovor već potpisan sa Telekomom. Odlomke iz romana čitao je glumac Baćko Bukumirović.
Kako to izgleda muškarac u drugom stanju?
Muškarci neće da priznaju da su u drugom stanju. Ženama je to blagosloveno stanje dao Bog, da one budu bolji deo čovečanstva, a sad muškarci koji na pravi način prate trudnoću svoje supruge, znači, ne mogu da idu na preferans ili sa drugarima na piće ili druge skupove… Dakle, potpuno menja svoj način života… E, on je u drugom stanju. To je psihološko stanje. Znaš kad svi kažu – eee, jesi u drugom stanju i pipaju stomak. To nema veze sa stomakom. On ti raste kad sediš kući, onda je stomačić drugačiji.
Šta čini okosnicu priče o „tati u drugom stanju“?
Cela knjiga je u slavu četvrtog deteta, u stvari. To je otac koji šalje suprugu na porođaj sa četvrtim detetom, a već ima blizance i starijeg sina, i šta se događa za tih deset sati dok se žena porađa. Dakle, tu dolaze kumovi, dede, babe, rođaci sa Zlatibora, dolaze sa trubačima, pripremaju se da li će biti muško ili žensko, baš onako slatko i veselo. Ovim romanom se obraćam svima koji razmišljaju da ostanu sa jednim detetom, pošto imam to u porodici svojih sinova. Neće se naljutiti naši Cigani koji kada dobiju peto dete, pa ga pitaju – kako bre čoveče, on kaže – gde nema za četvoro nema ni za petoro! Hoću da kažem, stvarno se obraćam svima da razmislimo, nestaćemo kao nacija brzo. Posle bombardovanja 1999. godine postojalo je Republičko udruženje za planiranje porodice i razvoj društva u kome sam bio. I tada je urađena jedna, baš dobra analiza i rečeno je da, ako već 2030. godine ne pređemo prvo na treće, a onda i na četvrto dete, Srbi će biti manjina u državi koja se po njima zove. Naravno, ova knjiga možda to ne može da probudi, ali sam napravio više radost tog porodičnog života. Meni su nedavno preveli knjigu „Kako sam gajio blizance“ na slovenački jezik i to se zove nekako smešno „Kak sam zgajal dvojčka“. Izašla je tamo i recenzija u kojoj se kaže da nećete naučiti iz ove knjige kako se gaje blizanci, ali ćete naučiti šta je radost porodičnog života sa troje dece. Inače, vidim da se ljudi smeju jer se prepoznaju u toj situaciji. Humor je uvek najbolji kad vidiš sebe u toj nekoj situaciji ili kad prosto kažeš da je to tako.
Kako to izgleda muškarac u drugom stanju?
Muškarci neće da priznaju da su u drugom stanju. Ženama je to blagosloveno stanje dao Bog, da one budu bolji deo čovečanstva, a sad muškarci koji na pravi način prate trudnoću svoje supruge, znači, ne mogu da idu na preferans ili sa drugarima na piće ili druge skupove… Dakle, potpuno menja svoj način života… E, on je u drugom stanju. To je psihološko stanje. Znaš kad svi kažu – eee, jesi u drugom stanju i pipaju stomak. To nema veze sa stomakom. On ti raste kad sediš kući, onda je stomačić drugačiji.
Šta čini okosnicu priče o „tati u drugom stanju“?
Cela knjiga je u slavu četvrtog deteta, u stvari. To je otac koji šalje suprugu na porođaj sa četvrtim detetom, a već ima blizance i starijeg sina, i šta se događa za tih deset sati dok se žena porađa. Dakle, tu dolaze kumovi, dede, babe, rođaci sa Zlatibora, dolaze sa trubačima, pripremaju se da li će biti muško ili žensko, baš onako slatko i veselo. Ovim romanom se obraćam svima koji razmišljaju da ostanu sa jednim detetom, pošto imam to u porodici svojih sinova. Neće se naljutiti naši Cigani koji kada dobiju peto dete, pa ga pitaju – kako bre čoveče, on kaže – gde nema za četvoro nema ni za petoro! Hoću da kažem, stvarno se obraćam svima da razmislimo, nestaćemo kao nacija brzo. Posle bombardovanja 1999. godine postojalo je Republičko udruženje za planiranje porodice i razvoj društva u kome sam bio. I tada je urađena jedna, baš dobra analiza i rečeno je da, ako već 2030. godine ne pređemo prvo na treće, a onda i na četvrto dete, Srbi će biti manjina u državi koja se po njima zove. Naravno, ova knjiga možda to ne može da probudi, ali sam napravio više radost tog porodičnog života. Meni su nedavno preveli knjigu „Kako sam gajio blizance“ na slovenački jezik i to se zove nekako smešno „Kak sam zgajal dvojčka“. Izašla je tamo i recenzija u kojoj se kaže da nećete naučiti iz ove knjige kako se gaje blizanci, ali ćete naučiti šta je radost porodičnog života sa troje dece. Inače, vidim da se ljudi smeju jer se prepoznaju u toj situaciji. Humor je uvek najbolji kad vidiš sebe u toj nekoj situaciji ili kad prosto kažeš da je to tako.
Koliko je danas zastupljena priča o satiri?
Gledam da u poslednje vreme pišem satirične tekstove. Da pišem o istini. Danas ljudi kao da ne smeju da ispričaju istinu. Pustio sam nekoliko takvih tekstova i prošle godine sam dobio nagradu „Radoje Domanović“ za knjigu satire.
Koliko je sve to zapravo priča o vaspitanju?
Ova knjiga može biti vodič za pravog tatu. Zato se junak i zove „Ćalac genijalac“. Ovo je vodič kroz lep porodičan život. Zalud je da imate i desetoro dece u porodici u kojoj će deca sazrevati u uslovima kada roditelji jedno drugo šalju, da ne kažem gde šalju. To je i priča o vaspitanju, ona ima i povratak unazad, kakvi su drugari bili kad su bili mali, pa stariji. Tipično je pitanje – kako vaspitavaš decu? Pa ne vaspitavaš ih tako što ćeš im pričati šta treba da rade, nego će deca gledati i upijati ono kako se ti odnosiš prema njihovoj majci. Zalud je pričati to treba, to ne treba, ako roditelji uđu i zalupe vrta od svoje spavaće sobe i nastave sa psovkama. Tu je onda već kraj priče. Ja sam ovu knjigu napravio kao roman, ali serija će biti mnogo šira i mnogo slađa.
Kako ste zamislili seriju?
Serija je, inače, rađena pre 15 godina, pošto je BK tada propao, a bila je sjajna podela. Bata Živojinović je bio deda, Seka Sablić je igrala nastavnicu koja igra fudbal sa svojim drugarima u školi itd. U romanu sam napravio da su blizanci koji imaju 12 godina napravili u školi kladionicu da li će se roditi jedno, blizanci ili trojke, i onda imaju kvote i tu se umire od smeha kad se taj deo čita. Ali to nije napravljeno samo humora radi i da se čita, napravljeno je da se razmišlja kako je lepo da imaš decu koja mogu da žive i uživaju. Inače sad radim te dve serije, pošto sam uređivao i Lukasovu knjigu, i za nju se rade 24 serije i film. Od juna pišem te epizode.
Planovi?
Glavni junak novog romana je čudesna planina Rtanj, gde se mešaju pravoslavlje i magija. To je planina koja zrači na neki poseban način. Kad završim još četiri epizode, pa da odem malo na Rtanj da upijem ono što on daje.
Integralnu verziju intervjua možete pročitati ovde.
Autor: Zorica Lešović Stanojević
Izvor: Čačanski Glas
Gledam da u poslednje vreme pišem satirične tekstove. Da pišem o istini. Danas ljudi kao da ne smeju da ispričaju istinu. Pustio sam nekoliko takvih tekstova i prošle godine sam dobio nagradu „Radoje Domanović“ za knjigu satire.
Koliko je sve to zapravo priča o vaspitanju?
Ova knjiga može biti vodič za pravog tatu. Zato se junak i zove „Ćalac genijalac“. Ovo je vodič kroz lep porodičan život. Zalud je da imate i desetoro dece u porodici u kojoj će deca sazrevati u uslovima kada roditelji jedno drugo šalju, da ne kažem gde šalju. To je i priča o vaspitanju, ona ima i povratak unazad, kakvi su drugari bili kad su bili mali, pa stariji. Tipično je pitanje – kako vaspitavaš decu? Pa ne vaspitavaš ih tako što ćeš im pričati šta treba da rade, nego će deca gledati i upijati ono kako se ti odnosiš prema njihovoj majci. Zalud je pričati to treba, to ne treba, ako roditelji uđu i zalupe vrta od svoje spavaće sobe i nastave sa psovkama. Tu je onda već kraj priče. Ja sam ovu knjigu napravio kao roman, ali serija će biti mnogo šira i mnogo slađa.
Kako ste zamislili seriju?
Serija je, inače, rađena pre 15 godina, pošto je BK tada propao, a bila je sjajna podela. Bata Živojinović je bio deda, Seka Sablić je igrala nastavnicu koja igra fudbal sa svojim drugarima u školi itd. U romanu sam napravio da su blizanci koji imaju 12 godina napravili u školi kladionicu da li će se roditi jedno, blizanci ili trojke, i onda imaju kvote i tu se umire od smeha kad se taj deo čita. Ali to nije napravljeno samo humora radi i da se čita, napravljeno je da se razmišlja kako je lepo da imaš decu koja mogu da žive i uživaju. Inače sad radim te dve serije, pošto sam uređivao i Lukasovu knjigu, i za nju se rade 24 serije i film. Od juna pišem te epizode.
Planovi?
Glavni junak novog romana je čudesna planina Rtanj, gde se mešaju pravoslavlje i magija. To je planina koja zrači na neki poseban način. Kad završim još četiri epizode, pa da odem malo na Rtanj da upijem ono što on daje.
Integralnu verziju intervjua možete pročitati ovde.
Autor: Zorica Lešović Stanojević
Izvor: Čačanski Glas
Autor: Vanja Bulić
