Vladimir Kecmanović o knjizi „Feliks“, Ivi Andriću i svojim uzorima: Moji romani neće u lektiru zbog psovki!
Vladimir Kecmanović predstavio je novo izdanje svog romana „Feliks“, u Beogradu. Knjiga je prošle godine dramatizovana i sada se sa uspehom izvodi na sceni Zvezdara teatra.
„Feliks“ je 2007. dobio uglednu nagradu „Branko Ćopić“, a poznati pisac kaže za Kurir da je ovom knjigom privukao pažnju publike i kritike.
„Nekako sam s ovim delom postao afirmisani pisac. Uspeo sam da napravim iskorak u pisanju. U novom izdanju nisam pravio izmene. Čekao sam da izađe predstava kako bih i knjigu objavio za Lagunu“, priznaje pisac.
U „Feliksu“ je Kecmanović uspeo da izgradi veoma prepoznatljiv stil i kratke rečenice, ali ne smatra da je dobro ovo delo porediti s Dostojevskim.
„Nekako sam s ovim delom postao afirmisani pisac. Uspeo sam da napravim iskorak u pisanju. U novom izdanju nisam pravio izmene. Čekao sam da izađe predstava kako bih i knjigu objavio za Lagunu“, priznaje pisac.
U „Feliksu“ je Kecmanović uspeo da izgradi veoma prepoznatljiv stil i kratke rečenice, ali ne smatra da je dobro ovo delo porediti s Dostojevskim.
„Prvi deo romana replika je na Gogoljeve 'Mrtve duše', a drugi na Tomasa Mana i njegovog 'Feliksa Krula'. Nije mi Dostojevski bio prvi na pameti“, objašnjava Kecamnović i priznaje da je nesvesno najviše kopirao Ivu Andrića.
„Do Andrića držim kao i do nekih drugih pisaca. On mi je svesno bio uzor u 'Osami', a nesvesno u romanu 'Top je bio vreo'. U 'Topu' mi je na pameti bila Agota Krištof, a svi su pominjali Andrića. Posle sam razmišljao da sam u tom romanu opisao odnose u Bosni, kojima je već i Andrić posvetio celo svoje delo. 'Top je bio vreo' sigurno ne bi bio tako redukovan da sam morao neke stvari da objašnjavam“, naglašava Kecmanović.
Pisac se uključio u polemiku i osudio izbacivanje iz lektire „Revizora“ i „Zone Zamfirove“, ali smatra da će teško neko njegovo delo biti obavezno štivo za đake.
„U mojim knjigama ima dosta psovki. Mislim da zato neće biti podobno da jednog dana uđu u lektiru. Za našu decu važniji su 'Revizor' i 'Zona Zamfirova' od Edgara Alana Poa i 'Frankenštajna', koje i ja izuzetno volim“, kroz osmeh konstatuje Kecmanović.
Izvor : Kurir
„Do Andrića držim kao i do nekih drugih pisaca. On mi je svesno bio uzor u 'Osami', a nesvesno u romanu 'Top je bio vreo'. U 'Topu' mi je na pameti bila Agota Krištof, a svi su pominjali Andrića. Posle sam razmišljao da sam u tom romanu opisao odnose u Bosni, kojima je već i Andrić posvetio celo svoje delo. 'Top je bio vreo' sigurno ne bi bio tako redukovan da sam morao neke stvari da objašnjavam“, naglašava Kecmanović.
Pisac se uključio u polemiku i osudio izbacivanje iz lektire „Revizora“ i „Zone Zamfirove“, ali smatra da će teško neko njegovo delo biti obavezno štivo za đake.
„U mojim knjigama ima dosta psovki. Mislim da zato neće biti podobno da jednog dana uđu u lektiru. Za našu decu važniji su 'Revizor' i 'Zona Zamfirova' od Edgara Alana Poa i 'Frankenštajna', koje i ja izuzetno volim“, kroz osmeh konstatuje Kecmanović.
Izvor : Kurir
Autor: Vladimir Kecmanović
