U ekskluzivnom intervjuu za Bukmarker autor Volter Ajzakson otkrio nam je mnogo toga zanimljivog u vezi sa slavnim ličnostima čije je biografije napisao, posebno se osvrćući na poslednju „Ilon Mask“, u kojoj saznajemo kako je ovaj najfascinantniji i najkontroverzniji čovek našeg doba reagovao na objavljivanje knjige, ali i kakvi su mu planovi za opstanak čovečanstva.

Volter Ajzakson, jedan od najpoznatijih intelektualaca u Americi, autor je nekih od najprodavanijih biografija slavnih ličnosti. Generalni direktor Instituta Aspen, nekadašnji predsednik Si-En-Ena i glavni urednik časopisa Tajm, napisao je knjige: „Stiv Džobs“, „Ajnštajn – njegov život i univerzum“, (na osnovu koje je Nacionalna geografija emitovala TV seriju „Genije“), „Leonardo da Vinči“ i najnoviju biografiju posvećenu Ilonu Masku, o ambiciji i briljantnosti genija našeg doba.

„Ilon Mask“ je intimna biografija najfascinantnijeg i najkontroverznijeg inovatora našeg doba – vizionara koji krši pravila i koji je pomogao svetu da uđe u eru električnih vozila, privatnog istraživanja svemira i veštačke inteligencije. O da, i koji je preuzeo Twitter. Ajzakson je dve godine Maska pratio kao senka, išao s njim na sastanke, obilazio fabrike i provodio sate intervjuišući njega, njegovu porodicu, prijatelje, saradnike i protivnike. Rezultat je insajderska biografija puna neverovatnih pobeda i previranja, koja se bavi pitanjem: jesu li demoni koji pokreću Maska neophodni za inovacije i napredak?

Imali smo lepu priliku da Volteru Ajzaksonu postavimo pitanja i tako zadovoljimo znatiželju brojnih čitalaca koje zanima kako izgleda rad na knjigama koje se bave životima nekih od najvećih umova.

Gospodine Ajzaksone, na srpski jezik prevedene su četiri Vaše knjige: o Stivu Džobsu, Albertu Ajnštajnu, Leonardu da Vinčiju i nedavno o Ilonu Masku. Kako biste u jednoj reči opisali svaku od ovih ličnosti?

Leonardo da Vinči: filomat (osoba koja želi da zna sve). Albert Ajnštajn: radoznao. Stiv Džobs: strastven. Ilon Mask: odlučan.

Kako je Ilon Mask reagovao na objavljivanje biografije? U kojoj meri se Maskova biografija uklapa u opštu sliku o njemu kao ličnosti koja oblikuje budućnost čovečanstva?

On je pokazao da mu se sviđa knjiga, ali nije je javno komentarisao. Biografija pomaže da se objasni njegov osećaj misije – i ludilo – koje pokreće njegove poduhvate.

Provevši dve godine s njim, da li ste saznali koja je njegova misija?

On oblikuje budućnost čovečanstva vodeći nas u eru privatnog svemirskog putovanja, održive energije i veštačke inteligencije.

Zbog čega je uskočio u priču o veštačkoj inteligenciji? Kakvu potencijalnu opasnost je naslutio? Kakav je Vaš stav o pitanju AI?

Kao usamljeno dete, čitao je priče Isaka Asimova. Te priče su uključivale garanciju da naši roboti neće postati toliko pametni i voljni da se okrenu protiv ljudi. On je to učinio u svojoj misiji sa veštačkom inteligencijom (xAI) i robotom Optimusom. Saglasan sam s njim da moramo izbeći da veštačka inteligencija postane štetna po čovečanstvo.

Mask je osnovao SpaceX, kako kaže, da bi uvećao izglede za opstanak ljudske svesnosti stvaranjem višeplanetarne vrste. Tesla i Solar City predstavljaju uvođenje u budućnost s održivom energijom. Optimus i Neuralink su pokrenuti kako bi stvorio ljudsko-mašinski interfejs koji bi nas zaštitio od zle veštačke inteligencije. Zašto mislite da je kupio Twitter? Da li je i to deo misije očuvanja čovečanstva?

Kupio je Twitter jer je želeo da ostvari svoju viziju iz prethodnih dvadeset godina kada je osnovao kompaniju sada nazvanu PayPal kako bi imao „sveobuhvatnu aplikaciju“, koja bi povezala društvene mreže sa sistemom plaćanja i platformom za objavljivanje. Smatrao je, takođe, da je Twitter postao previše woke, što znači da previše cenzuriše mišljenja koja su konzervativna ili izazivaju liberalnu mejnstrim ideologiju. Isto tako je voleo da koristi Twitter. To mu je zabavno igralište. Kad je bio dete, tukli su ga na igralištu. Sada je mogao da poseduje najvažnije igralište na svetu.