„Sveska s receptima“ je pomalo intriga pomalo misterija o nestanku ove sveske koja se pojavljuje već na početku knjige. Otac će protiv svoje volje napisati nekoliko recepeta, a onda će tokom priče ta sveska nestati. Žilijenu, sina vlasnika restorana, veoma je važno da pronađe tu svesku jer želi da nastavi posao u očevom restoranu. Otac se ne slaže jer je kulinarstvo teško zanimanje, radi se od jutra do mraka, i želi da sin izabere drugačiju sudbinu, da završi studije koje su za njega pomalo kao gral, poručuje mu da bude lekar, inženjer, profesor ili službenik. U početku sin ne želi da se suprotstavlja ocu, na kraju će i studirati, i mada mu pomaže tokom raspusta u kuhinji, otac ne želi da mu prenese zanat.

Knjiga je istovremeno i dugačak recept o opraštanju sina od oca koji će umire, zato sin oživljava uspomene, detinjstvo koje je proveo s ocem, ali i avantura u kojoj uči da kuva ali i traga za tom sveskom s receptima. Moram reći da sam knjigu pisao kao dug recept i kao priču smeštenu u kuhinji. Ali nisam želeo da samo ispričam šta se dešava pred šporetom, želeo sam da prenesem šta kuhinja još poručuje, osim činjenice da se tu jede. Šta oseća, šta pamti, čega se seća, to je najvažnije, jer se ovom idejom bavim više od 17 godina – kulinarstvo je mnogo više od spremanja jela. Prenosi kulturu, izaziva uzbuđenje, osećanja, prenosi znanje koje ponekad može izgledati banalno i jednostavno.

Kada je korica u pitanju, moj urednik i ja smo početku razmišljali o tome da ona treba da evocira: sto, jelovnik ili sveska s receptima, a onda smo pomislili da je ovo zapravo priča o izuzetno jakoj vezi oca i sina, i da treba da se naglasi ta složenost njihovog odnosa, a da je kuhinja glavna nit ove priče koja je pre svega priča o ocu i sinu.

Izvor: mollat.com/videos
Prevod: Maja Mihajlović
Foto: © Julien Falsimagne