10 simpatičnih i tačnih činjenica o romanu „Dobra predskazanja“
Posle tri decenije čekanja ljubitelji romana „Dobra predskazanja“ Terija Pračeta i Nila Gejmena su pre nekoliko godina konačno dobili ekranizaciju ovog klasika komične fantastike. Svi naši omiljeni likovi iz romana – anđeo Azirafal (Majkl Šin), njegov najbolji drug, demon Krouli (Dejvid Tenant), pretpubertetski Antihrist Adam (Sem Tejlor Bak), četiri jahača Apokalipse i ostali oživeli su 2019. godine u zajedničkoj saradnji Amazona i BBC-ja. Ovo su neke zanimljivosti o originalnom, nagradama ovenčanom remek-delu iz 1990. godine.
1. Već postoji adaptacija „Dobrih predskazanja“.
„Dobra predskazanja“ su prešla trnovit put da bi stigla do ekrana, međutim 2015. godine je emitovana radio-adaptacija na kanalu BBC 4. Među glumcima su bili Marik Hip, Piter Serafinovic, Luiz Brili i Kolin Morgan.
2. Teri Džilijem je godinama radio na filmskoj adaptaciji romana.
Kandidat za Oskara koji je režirao filmove „Brazil“ i „Vremenski banditi“ godinama je radio na filmu „Dobra predskazanja“. Gejmen je u jednom intervjuu otkrio da je sve propalo zbog lošeg tajminga, odnosno Džilijem je pokušao da proda film holivudskim finansijerima nedugo nakon terorističkog napada 11. septembra.
„Teri im je rekao da je u pitanju urnebesni film o Antihristu i kraju sveta, a oni su ga oterali jer ih je uplašio“, izjavio je Gejmen 2013. godine.
3. Džoni Dep i Robin Vilijams su bili potencijalni glumci u tom ostvarenju.
Dok je Teri Džilijem još radio na filmu, merkao je Džonija Depa za ulogu demona Kroulija, a Robina Vilijamsa za ulogu Azirafala. U novoj seriji te uloge su pripale Dejvidu Tenantu i Majklu Šinu.
4. Umalo da nastane filmska verzija koja bi se umnogome razlikovala od knjige.
Dve godine nakon objavljivanja knjige Gejmen je napisao scenario za „Dobra predskazanja“ za jednu produkcijsku kuću koja mu je tražila da napiše nešto sa delimično istim likovima, ali sa znatnim razlikama u zapletu. „Smešten u Americi, bez četiri jahača... sačuvaj bože“, bila je Pračetova reakcija na potencijalni projekat. Srećom po pisce, produkcijska kuća je bankrotirala, pa su povratili filmska prava.
5. Roman „Dobra predskazanja“ je nominovan za nagradu u žanru verske fantastike.
U „Dobrim predskazanjima“ Gejmen i Pračet komično pristupaju veri što je, prema Gejmenovom mišljenju, „svetogrđe protiv verskog poretka u najvećoj mogućoj meri“. Ipak, neke verske vođe su ga prihvatile. „Kada smo Teri i ja napisali knjigu, donekle smo očekivali da će ljudi paliti knjige i gađati nam prozore ciglama, a umesto toga smo nominovani za nagradu u žanru verske fantastike (ali nismo osvojili)“, napisao je Gejmen 2013. godine.
6. Radilo se na nastavku „Dobrih predskazanja“.
Pojedini elementi u seriji su preuzeti iz nastavka o kome su Gejmen i Pračet pričali, ali ga nikada nisu napisali. „Iz nastavka sam pozajmio dosta likova koji su radili ono što bi radili u nastavku, samo malo ranije nego što je bilo u planu“, objasnio je Gejmen. „Najbolji primer je arhanđel Gavrilo.“
7. Jedan sagovornik nije shvatio da je u pitanju fantastika.
U prvom radijskom intervjuu kojim su Gejmen i Pračet promovisali knjigu, voditelj nije shvatio da je knjiga fantastika i pretpostavio je da su njih dvojica zaista otkrili proročanstva koja predviđaju kraj sveta. „Kada smo to shvatili, baš smo se zabavili“, prisećao se Pračet. „Mogli smo da dominiramo razgovorom, jer smo znali da on nije znao dovoljno da bi nas zaustavio.“
8. Nil Gejmen je bez Terija Pračeta nerado sarađivao na seriji.
Pračet je preminuo 2015. godine, ostavljajući svako buduće ostvarenje romana – za koje je Gejmen prethodno rekao da ne želi da radi bez njega – pod znakom pitanja. Međutim, Pračet je nedugo pred smrt napisao pismo u kome daje blagoslov Gejmenu da nastavi bez njega. „Zaista bih voleo da se to desi, i Nile, znam da si veoma, veoma zauzet, ali niko drugi to ne bi mogao da uradi sa žarom koji zajednički delimo za naše mezimče“, napisao je Pračet. „Voleo bih da mogu da dam veći doprinos i pomoći ću kako god mogu.“
9. Originalno američko izdanje „Dobrih predskazanja“ je duže.
Prvo američko izdanje romana je imalo oko 700 reči više od britanskog izdanja u tvrdom povezu. Pračet je objasnio da je američki izdavač tražio pasus o sudbini Vešca – deteta za koje svi sumnjaju da je Antihrist, ali koje je zapravo običan jedanaestogodišnjak (u bolnici su zamenili bebe).
„On je bio američki dečak i bili su uvereni da su Amerikanci želeli da znaju šta se desilo sa njim. Pristali smo i napisali to. Koliko se sećam, to je bila najveća izmena iako je bilo još sitnih dodataka.“ Britanci su dobili dodatni ugođaj kada je izdanje „Dobrih predskazanja“ u mekom povezu dopunjeno „američkim“ rukopisom.
10. Ključni za saradnju na „Dobrim predskazanjima“ su bili flopi-diskovi.
Pračet i Gejmen su sarađivali na „Dobrim predskazanjima“ šaljući poštom jedan drugom flopi-diskove. „To je bilo 1988. godine, kada su flopi-diskovi zaista bili vraški osetljivi“, opisao je Gejmen taj proces. Isprva se Pračet koncentrisao na pisanje većeg dela o Adamu i njegovim drugarima, dok je Gejmen radio na delovima sa četiri jahača. Do kraja su obojica radila na svemu i bilo je teško dokučiti ko je šta tačno napisao.
Autor: Rebeka Pale
Prevod: mentalfloss.com
Prevod: Đorđe Radusin
„Dobra predskazanja“ su prešla trnovit put da bi stigla do ekrana, međutim 2015. godine je emitovana radio-adaptacija na kanalu BBC 4. Među glumcima su bili Marik Hip, Piter Serafinovic, Luiz Brili i Kolin Morgan.
2. Teri Džilijem je godinama radio na filmskoj adaptaciji romana.
Kandidat za Oskara koji je režirao filmove „Brazil“ i „Vremenski banditi“ godinama je radio na filmu „Dobra predskazanja“. Gejmen je u jednom intervjuu otkrio da je sve propalo zbog lošeg tajminga, odnosno Džilijem je pokušao da proda film holivudskim finansijerima nedugo nakon terorističkog napada 11. septembra.
„Teri im je rekao da je u pitanju urnebesni film o Antihristu i kraju sveta, a oni su ga oterali jer ih je uplašio“, izjavio je Gejmen 2013. godine.
3. Džoni Dep i Robin Vilijams su bili potencijalni glumci u tom ostvarenju.
Dok je Teri Džilijem još radio na filmu, merkao je Džonija Depa za ulogu demona Kroulija, a Robina Vilijamsa za ulogu Azirafala. U novoj seriji te uloge su pripale Dejvidu Tenantu i Majklu Šinu.
4. Umalo da nastane filmska verzija koja bi se umnogome razlikovala od knjige.
Dve godine nakon objavljivanja knjige Gejmen je napisao scenario za „Dobra predskazanja“ za jednu produkcijsku kuću koja mu je tražila da napiše nešto sa delimično istim likovima, ali sa znatnim razlikama u zapletu. „Smešten u Americi, bez četiri jahača... sačuvaj bože“, bila je Pračetova reakcija na potencijalni projekat. Srećom po pisce, produkcijska kuća je bankrotirala, pa su povratili filmska prava.
5. Roman „Dobra predskazanja“ je nominovan za nagradu u žanru verske fantastike.
U „Dobrim predskazanjima“ Gejmen i Pračet komično pristupaju veri što je, prema Gejmenovom mišljenju, „svetogrđe protiv verskog poretka u najvećoj mogućoj meri“. Ipak, neke verske vođe su ga prihvatile. „Kada smo Teri i ja napisali knjigu, donekle smo očekivali da će ljudi paliti knjige i gađati nam prozore ciglama, a umesto toga smo nominovani za nagradu u žanru verske fantastike (ali nismo osvojili)“, napisao je Gejmen 2013. godine.
6. Radilo se na nastavku „Dobrih predskazanja“.
Pojedini elementi u seriji su preuzeti iz nastavka o kome su Gejmen i Pračet pričali, ali ga nikada nisu napisali. „Iz nastavka sam pozajmio dosta likova koji su radili ono što bi radili u nastavku, samo malo ranije nego što je bilo u planu“, objasnio je Gejmen. „Najbolji primer je arhanđel Gavrilo.“
7. Jedan sagovornik nije shvatio da je u pitanju fantastika.
U prvom radijskom intervjuu kojim su Gejmen i Pračet promovisali knjigu, voditelj nije shvatio da je knjiga fantastika i pretpostavio je da su njih dvojica zaista otkrili proročanstva koja predviđaju kraj sveta. „Kada smo to shvatili, baš smo se zabavili“, prisećao se Pračet. „Mogli smo da dominiramo razgovorom, jer smo znali da on nije znao dovoljno da bi nas zaustavio.“
8. Nil Gejmen je bez Terija Pračeta nerado sarađivao na seriji.
Pračet je preminuo 2015. godine, ostavljajući svako buduće ostvarenje romana – za koje je Gejmen prethodno rekao da ne želi da radi bez njega – pod znakom pitanja. Međutim, Pračet je nedugo pred smrt napisao pismo u kome daje blagoslov Gejmenu da nastavi bez njega. „Zaista bih voleo da se to desi, i Nile, znam da si veoma, veoma zauzet, ali niko drugi to ne bi mogao da uradi sa žarom koji zajednički delimo za naše mezimče“, napisao je Pračet. „Voleo bih da mogu da dam veći doprinos i pomoći ću kako god mogu.“
9. Originalno američko izdanje „Dobrih predskazanja“ je duže.
Prvo američko izdanje romana je imalo oko 700 reči više od britanskog izdanja u tvrdom povezu. Pračet je objasnio da je američki izdavač tražio pasus o sudbini Vešca – deteta za koje svi sumnjaju da je Antihrist, ali koje je zapravo običan jedanaestogodišnjak (u bolnici su zamenili bebe).
„On je bio američki dečak i bili su uvereni da su Amerikanci želeli da znaju šta se desilo sa njim. Pristali smo i napisali to. Koliko se sećam, to je bila najveća izmena iako je bilo još sitnih dodataka.“ Britanci su dobili dodatni ugođaj kada je izdanje „Dobrih predskazanja“ u mekom povezu dopunjeno „američkim“ rukopisom.
10. Ključni za saradnju na „Dobrim predskazanjima“ su bili flopi-diskovi.
Pračet i Gejmen su sarađivali na „Dobrim predskazanjima“ šaljući poštom jedan drugom flopi-diskove. „To je bilo 1988. godine, kada su flopi-diskovi zaista bili vraški osetljivi“, opisao je Gejmen taj proces. Isprva se Pračet koncentrisao na pisanje većeg dela o Adamu i njegovim drugarima, dok je Gejmen radio na delovima sa četiri jahača. Do kraja su obojica radila na svemu i bilo je teško dokučiti ko je šta tačno napisao.
Autor: Rebeka Pale
Prevod: mentalfloss.com
Prevod: Đorđe Radusin
