Toni Morison – rođena 18. februara, 1931. – postala je poznata zahvaljujući romanima „Sula“ i „Solomonova pesma“, ali je tek sa romanom „Voljena“ 1987. o odbegloj robinji koju proganja smrt njene male ćerke, osigurala svoje mesto u literaturi. Ova knjiga joj je donela Pulicerovu nagradu i bila je od presudnog značaja da joj se dodeli i Nobelova nagrada za književnost 1993. Bez obzira na sve nagrade, „Voljena“ je svedočanstvo o strahotama ropstva jer opisuje patnje i potisnuta sećanja i predstavlja svojevrsnu posvetu onima koji su umrli kao robovi, a kojih je više od 60 miliona. Izdvojili smo za vas neke od važnih činjenica o tome kako je roman nastao i kakvo je njegovo nasleđe.

Roman je zasnovan na istinitoj priči

Dok je prikupljala građu za roman „The Black Book“ iz 1974, Toni Morison je saznala priču o Margaret Garner, odbegloj robinji iz Kentakija, koja je 1856. sa suprugom i četvoro dece pobegla u Ohajo. Potera je sustigla porodicu, i Margaret ubija svoju najmlađu ćerku, što je nameravala da učini i sa ostalom decom, radije nego da dopusti da ih vrate u ropstvo. Kada je uhvaćena, njeno suđenje je duboko dirnulo čitavu naciju. „Bila je veoma smirena; rekla je, 'Opet bih uradila isto',“ rekla je Morison za „Paris Review“. „To je bilo više nego dovoljno da raspali moju maštu.“

Morison je do lika voljene došla kada je već počela da piše roman

Prvobitna zamisao je bila da knjiga bude o Seti, koju proganja njena mala ćerka, koju je ubila (kao i Margaret Garner) da je ne bi vratili u ropstvo. Kada je završila gotovo trećinu knjige, Morison je shvatila da joj je potreban neko od krvi i mesa, lik koji će osuđivati Setinu odluku. Bilo joj je potrebno da se ćerka vrati u život, makar i u nekom drugom obliku (neki to tumače kao slučaj zamene identiteta izazvan ogromnim bolom). Kako je rekla za NEA Magazin („National Endowment for the Arts Magazine“): „Smatrala sam da jedina osoba koja bi imala pravo da odluči da li je ubistvo bilo opravdano ili ne, jeste mrtva devojčica.“

Kraj je napisala veoma rano

Morison je izjavila da voli da rano osmisli kraj knjige i odmah to i zapiše. Kraj za „Voljenu“ napisala je već nakon četvrtine romana. „Primorani ste da se izražavate na način koji će čitaoca stalno držati u stanju upitanosti.“ rekla je autorka Kerolini Denard u „Toni Morrison: Conversations“.

Morison je bila fascinirana istorijskim detaljima

Da bi pomogla čitaocima da što bolje shvate šta je ropstvo podrazumevalo, Morison je temeljno istraživala istorijska dokumenta i artefakte. Posebno je fascinirala jedna stvar: „komad“ (izmet) koji su gospodari robovima stavljali u usta za kaznu. Nije uspela da pronađe sliku ili detaljniji opis, ali je pronašla dovoljno da shvati koliku sramotu su robovi osećali. U romanu „Voljena“ Pol D. kaže Seti da mu se pevac nasmejao dok je nosio komad, naglašavajući da se osećao niže od živine.

Autorka je tek nedavno pročitala knjigu

Kada se pojavila na manifestaciji „Kolbert Report“ prošle godine, Morison je izjavila da je konačno uspela da pročita „Voljenu“, nakon gotovo 30 godina. Njena presuda: „Stvarno je dobra!“

Knjiga je inspirisala čitaoce da postavljaju klupe

Kada je bila na dodeli nagrade Unitarističke organizacije 1988. Morison je primetila da nema prikladnih spomenika ropstvu: „nema malih klupa pored puta“. Inspirisano ovom izjavom, Udruženje Toni Morison, pokrenulo je projekat „Klupa pored puta“ da ispravi propust. Od 2006. postavljeno je 15 klupa na mestima koja su značajna za istoriju ropstva i Pokret za građanska prava, poput Ostrva Salivan, u Južnoj Karolini, preko kojih je više od 40% robova dovedeno u Ameriku.