12 stvari koje niste znali o „Ubistvu u Orijent ekspresu“
Stručnjak za život i delo Agate Kristi, Kris Čan, otrkio nam je manje poznate činjenice o jednom od najpoznatijih romana čuvene autorke.
1. Kristijeva je inspiraciju za roman dobila tokom svojih putovanja. Kada je 1931. putovala kući sa Bliskog istoka Orijent ekspresom, autorka je primetila različite nacionalnosti svojih saputnika i neki od njih su postali prototipovi junaka romana „Ubistvo u Orijent ekspresu“. Takođe, tokom nekih drugih putovanja, Kristijeva je bila svedok kašnjenja i zaustavljanja vozova zbog poplava, a zaista se dogodilo i da se Orijent ekspres našao usred snežnog nanosa iako Agata nije bila u tom trenutku u vozu.
2. Slučaj Dejzi Armstrong je inspirisan stvarnim zločinom. Čarls Lindberg je postao poznat nakon što je preleteo Atlantski okean, ali nekoliko godina kasnije dospeo je na naslovne strane iz užasnog razloga – njegov sin je otet i kasnije pronađen mrtav. Mnogi detalji iz slučaja u romanu reflektuju stvarni zločin uključujući i pogrešno optuženog slugu koji izvršava samoubistvo.
3. Naslov romana je promenjen u Americi. Kada je prvi put objavljivan u Sjedinjenim Američkim Državama, dodeljen mu je naslov „Murder on The Calais Coach“. To je urađeno kako čitaoci knjigu ne bi mešali sa romanom Grejama Grina „Orient Express“ kojoj je u SAD taj naslov dat jer su izdavači verovali da će bolje proći kod publike nego sa originalnim britanskim naslovom „Stamboul Train“. Uspevate li da ispratite ovu zavrzlamu?
4. Kristijeva je spominjala „Ubistvo u Orijent ekspresu“ u nekoliko drugih romana. Poaro indirektno otkriva rešenje priče u romanu „Karte na sto“ kada mladoj ženi pokazuje oružje kojim je zločin učinjen (zato nemojte da čitate ovaj roman pre „Ubistva u Orijent ekspresu“). Na kraju romana „Ubistvo u Mesopotamiji“, pripovedač otkriva da je Poaro na putu kući postao deo istrage ubistva u čuvenom vozu, a lik u romanu „Sastanak sa smrću“ je upoznat sa nekim tajnama zločina iz voza.
5. Ovo nije prvi put da autorka koristi svoje znanje ruskog jezika u zapletu. Ćirilično pismo igra značajnu ulogu u objašnjenju važnog traga pronađenog na mestu zločina. Slična stvar je odigrala važnu ulogu u Poarovom rešavanju krađe dijamanata u priči „Double Clue“.
6. Filmska adaptacija iz 1974. je bila veoma uspešna. Godinama je film Sidnija Lumeta bio britanski film sa najvećom zaradom i bio nominovan za mnoštvo nagrada i osvojio nekoliko. Albert Fini je nominovan za Oskara za ulogu Poaroa, dok je Ingrid Bergman osvojila treću po redu nagradu Akademije za sporednu ulogu Grete Olsen.
2. Slučaj Dejzi Armstrong je inspirisan stvarnim zločinom. Čarls Lindberg je postao poznat nakon što je preleteo Atlantski okean, ali nekoliko godina kasnije dospeo je na naslovne strane iz užasnog razloga – njegov sin je otet i kasnije pronađen mrtav. Mnogi detalji iz slučaja u romanu reflektuju stvarni zločin uključujući i pogrešno optuženog slugu koji izvršava samoubistvo.
3. Naslov romana je promenjen u Americi. Kada je prvi put objavljivan u Sjedinjenim Američkim Državama, dodeljen mu je naslov „Murder on The Calais Coach“. To je urađeno kako čitaoci knjigu ne bi mešali sa romanom Grejama Grina „Orient Express“ kojoj je u SAD taj naslov dat jer su izdavači verovali da će bolje proći kod publike nego sa originalnim britanskim naslovom „Stamboul Train“. Uspevate li da ispratite ovu zavrzlamu?
4. Kristijeva je spominjala „Ubistvo u Orijent ekspresu“ u nekoliko drugih romana. Poaro indirektno otkriva rešenje priče u romanu „Karte na sto“ kada mladoj ženi pokazuje oružje kojim je zločin učinjen (zato nemojte da čitate ovaj roman pre „Ubistva u Orijent ekspresu“). Na kraju romana „Ubistvo u Mesopotamiji“, pripovedač otkriva da je Poaro na putu kući postao deo istrage ubistva u čuvenom vozu, a lik u romanu „Sastanak sa smrću“ je upoznat sa nekim tajnama zločina iz voza.
5. Ovo nije prvi put da autorka koristi svoje znanje ruskog jezika u zapletu. Ćirilično pismo igra značajnu ulogu u objašnjenju važnog traga pronađenog na mestu zločina. Slična stvar je odigrala važnu ulogu u Poarovom rešavanju krađe dijamanata u priči „Double Clue“.
6. Filmska adaptacija iz 1974. je bila veoma uspešna. Godinama je film Sidnija Lumeta bio britanski film sa najvećom zaradom i bio nominovan za mnoštvo nagrada i osvojio nekoliko. Albert Fini je nominovan za Oskara za ulogu Poaroa, dok je Ingrid Bergman osvojila treću po redu nagradu Akademije za sporednu ulogu Grete Olsen.
7. Kristijeva je odobrila ovu verziju filma, ali je imala jedan problem sa finalnim proizvodom. Naime, Agata je smatrala da Finijevi brkovi nisu „najbolji brkovi Engleske“ kako ih je opisala u svojim romanima.
8. Kraljevska porodica je pomogla da se film snimi. Kako je izveštavano, lord Luj Montbaten je bio tast jednog od producenata i ubedio je Kristijevu da im da prava za adaptaciju.
9. Od romana je nastala i video igra. Roman „Ubistvo u Orijent ekspresu“ je adaptiran u igricu koja je objavljena 2006. godine. Dejvid Sačet, koji je glumio Poaroa u jednoj adaptaciji, dao je glas i Poarou u igrici u kojoj igrač kontroliše Antoanet Marso, koja postaje Poaroov pomoćnik nakon što je veliki detektiv povređen. Kraj igre je malo promenjen, ali su svi značajni detalji romana tu.
10. Proslavljeni dramatug Ken Ludvig je adaptirao roman za pozorište i predstava je prikazana 2017. godine. Nakon sjajnih kritika, mnoga pozorišta širom sveta su imala svoje postavke „Ubistva u Orijent ekspresu“. Za potrebe prelaska priče na ovaj medijum, šest važnih likova je izbačeno iz predstave.
11. Kada je čuveni pozorišni stvaralac Ben Hekt pitao Agatu da adaptira roman za pozorište, ona je odbila. Razmišljala je da napiše adaptaciju koja bi uključivala i originalnu priču o kidnapovanju i ubistvu i uticaju tih dešavanja na likove uključene u ubistvo. Međutim, predstava nikada nije napisana, ali je ova ideja inspirisala japansku mini seriju iz 2015. godine u kojoj je originalni roman činio prvi deo dok je pozadinska priča zločina ispričana u drugoj polovini serije.
12. Kada je Kenet Brana snimao adaptaciju romana 2017. godine, postavio je velike ekrane kraj prozora voza na kojima su se prikazivale simulacije kretanja Orijent ekspresa. Efekat je bio toliko realističan da je nekolicini glumaca pozlilo tokom snimanja.
Izvor: agathachristie.com
Prevod: Dragan Matković
8. Kraljevska porodica je pomogla da se film snimi. Kako je izveštavano, lord Luj Montbaten je bio tast jednog od producenata i ubedio je Kristijevu da im da prava za adaptaciju.
9. Od romana je nastala i video igra. Roman „Ubistvo u Orijent ekspresu“ je adaptiran u igricu koja je objavljena 2006. godine. Dejvid Sačet, koji je glumio Poaroa u jednoj adaptaciji, dao je glas i Poarou u igrici u kojoj igrač kontroliše Antoanet Marso, koja postaje Poaroov pomoćnik nakon što je veliki detektiv povređen. Kraj igre je malo promenjen, ali su svi značajni detalji romana tu.
10. Proslavljeni dramatug Ken Ludvig je adaptirao roman za pozorište i predstava je prikazana 2017. godine. Nakon sjajnih kritika, mnoga pozorišta širom sveta su imala svoje postavke „Ubistva u Orijent ekspresu“. Za potrebe prelaska priče na ovaj medijum, šest važnih likova je izbačeno iz predstave.
11. Kada je čuveni pozorišni stvaralac Ben Hekt pitao Agatu da adaptira roman za pozorište, ona je odbila. Razmišljala je da napiše adaptaciju koja bi uključivala i originalnu priču o kidnapovanju i ubistvu i uticaju tih dešavanja na likove uključene u ubistvo. Međutim, predstava nikada nije napisana, ali je ova ideja inspirisala japansku mini seriju iz 2015. godine u kojoj je originalni roman činio prvi deo dok je pozadinska priča zločina ispričana u drugoj polovini serije.
12. Kada je Kenet Brana snimao adaptaciju romana 2017. godine, postavio je velike ekrane kraj prozora voza na kojima su se prikazivale simulacije kretanja Orijent ekspresa. Efekat je bio toliko realističan da je nekolicini glumaca pozlilo tokom snimanja.
Izvor: agathachristie.com
Prevod: Dragan Matković
