15 činjenica koje možda niste znali o Oskaru Vajldu
Oskar Fingal O’Flaherti Vils Vajld bio je briljantan dramaturg, književnik i borac za ljudska prava. Nasleđe Oskra Vajlda prevazilazi veliki broj objavljenih eseja, dramskih tekstova i roman „Slika Dorijana Greja“. Iako je za života Vajld smatran ekscentričnom osobom, zahvaljujući dosetkama i društvenom položaju, danas se smatra jednim od najplodnijih irskih književnika. Sledi 15 manje poznatih činjenica o životu i delu Oskara Vajlda.
1. Rođen je na mestu gde se sada nalazi Triniti koledž
Oskar Vajld je rođen 16. oktobra 1854. godine u Dablinu u Irskoj. Drugo je od troje dece ser Vilijama Vajlda i književnice Džejn Vajld. Oskar Vajld je rođen na adresi Vestlend Rou 21, koja danas pripada Triniti koledžu u Dablinu. Mesto na kome se rodio je danas Centar Oskara Vajlda u sklopu Triniti koledža, gde se nalaze odeljenja za irsku književnost i kretivno pisanje.
2. Završio je u zatvoru zbog svoje seksualnosti
Oskaru Vajldu je suđeno za sodomiju, pod optužbom oca njegovog ljubavnika, ser Alfreda Daglasa, kada mu je bilo četrdeset i pet godina. Nakon što je pokušao da tuži Džona Daglasa za klevetu, Vajld je 25. maja 1895. godine osuđen zbog sodomije. Kaznu je služio u zatvoru Pentonvil, gde je bio primoran na teške fizičke poslove. Tu je Vajld oboleo od meningitisa, što će naposletku dovesti do njegove smrti.
3. Njegove poslednje reči pred smrt su esencija poslednjih reči
Vajld je bio naširoko poznat kao neverovatno bistar i elokventan čovek svog doba, i uprkos bolesti, njegove slavne poslednje reči bile su duhovite kao i dosetke koje je izgovarao dok je bio zdrav. Poslednje reči su mu bile: „Tapete i ja se borimo do smrti. Neko od nas će morati da ode.“
4. Pre nego što je umro postao je katolik
Pre nagle smrti prouzrokovane meningitisom koji je zadobio tokom zatvorske kazne, Oskar Vajld je kršten u katoličkoj srkvi. Krštenje je obavljeno uprkos doktrini da se osoba može samo jednom krstiti, iako je Vajld kršten kao dete. Vajld se udaljio od katoličke crkve tokom svog života, zbog oca koji joj se protivio. Međutim, smatrao je da katolička crkva prihvata i grešnike i svece, i stoga verovao da je „katoličanstvo jedina religija pod čijim bi okriljem valjalo umreti“.
5. Napisao je samo jedan roman
Uprkos reputaciji književnika, Oskar Vajld je za života objavio samo jedan roman. „Slika Dorijana Greja“ nije najbolje prihvaćena kod kritike zbog dekadentnog i homoerotičnog sadržaja. Danas se ovaj roman obrađuje u školama širom sveta i cenjen je zbog estetike koja je odlika devetnaestovekovnog pravca u književnosti.
6. Pisao je eseje ne samo na temu estetike
Stekavši visoko obrazovanje na koledžima Triniti i Oksford, Vajld je bio duboko zainteresovan za politiku i zagovarao je socijalizam. U eseju „Duša čoveka pod socijalizmom“ iznosi stav da kapitalizam sprečava kreativnost, jer su ljudi fokusirani na rešavanje društvenih pitanja koje kapitalizam prouzrokuje.
7. Bio je priznat kao pisac knjiga za decu
Kao otac dvoje dece, Oskar Vajld je bio priznat pisac knjiga za decu. Zbirka pripovedaka „Srećni princ i druge priče“ objavljena je u maju 1888. godine. U zbirci se nalaze priče Srećni princ, Slavuj i ruža i Sebični džin koje se danas nalaze u mnogim zbirkama priča za decu.
1. Rođen je na mestu gde se sada nalazi Triniti koledž
Oskar Vajld je rođen 16. oktobra 1854. godine u Dablinu u Irskoj. Drugo je od troje dece ser Vilijama Vajlda i književnice Džejn Vajld. Oskar Vajld je rođen na adresi Vestlend Rou 21, koja danas pripada Triniti koledžu u Dablinu. Mesto na kome se rodio je danas Centar Oskara Vajlda u sklopu Triniti koledža, gde se nalaze odeljenja za irsku književnost i kretivno pisanje.
2. Završio je u zatvoru zbog svoje seksualnosti
Oskaru Vajldu je suđeno za sodomiju, pod optužbom oca njegovog ljubavnika, ser Alfreda Daglasa, kada mu je bilo četrdeset i pet godina. Nakon što je pokušao da tuži Džona Daglasa za klevetu, Vajld je 25. maja 1895. godine osuđen zbog sodomije. Kaznu je služio u zatvoru Pentonvil, gde je bio primoran na teške fizičke poslove. Tu je Vajld oboleo od meningitisa, što će naposletku dovesti do njegove smrti.
3. Njegove poslednje reči pred smrt su esencija poslednjih reči
Vajld je bio naširoko poznat kao neverovatno bistar i elokventan čovek svog doba, i uprkos bolesti, njegove slavne poslednje reči bile su duhovite kao i dosetke koje je izgovarao dok je bio zdrav. Poslednje reči su mu bile: „Tapete i ja se borimo do smrti. Neko od nas će morati da ode.“
4. Pre nego što je umro postao je katolik
Pre nagle smrti prouzrokovane meningitisom koji je zadobio tokom zatvorske kazne, Oskar Vajld je kršten u katoličkoj srkvi. Krštenje je obavljeno uprkos doktrini da se osoba može samo jednom krstiti, iako je Vajld kršten kao dete. Vajld se udaljio od katoličke crkve tokom svog života, zbog oca koji joj se protivio. Međutim, smatrao je da katolička crkva prihvata i grešnike i svece, i stoga verovao da je „katoličanstvo jedina religija pod čijim bi okriljem valjalo umreti“.
5. Napisao je samo jedan roman
Uprkos reputaciji književnika, Oskar Vajld je za života objavio samo jedan roman. „Slika Dorijana Greja“ nije najbolje prihvaćena kod kritike zbog dekadentnog i homoerotičnog sadržaja. Danas se ovaj roman obrađuje u školama širom sveta i cenjen je zbog estetike koja je odlika devetnaestovekovnog pravca u književnosti.
6. Pisao je eseje ne samo na temu estetike
Stekavši visoko obrazovanje na koledžima Triniti i Oksford, Vajld je bio duboko zainteresovan za politiku i zagovarao je socijalizam. U eseju „Duša čoveka pod socijalizmom“ iznosi stav da kapitalizam sprečava kreativnost, jer su ljudi fokusirani na rešavanje društvenih pitanja koje kapitalizam prouzrokuje.
7. Bio je priznat kao pisac knjiga za decu
Kao otac dvoje dece, Oskar Vajld je bio priznat pisac knjiga za decu. Zbirka pripovedaka „Srećni princ i druge priče“ objavljena je u maju 1888. godine. U zbirci se nalaze priče Srećni princ, Slavuj i ruža i Sebični džin koje se danas nalaze u mnogim zbirkama priča za decu.
8. Bio je neverovatno obrazovan
Oskar Vajld je pohađao Triniti koledž u periodu od 1871. do 1874. godine. Stekao je akademsko obrazovanje u klasičnim naukama i bio je član Filozofskog udruženja univerziteta. Profesori su ga ohrabrivali da se prijavi za stipendiju na Oksfordu, koju je dobio, čime mu je omogućeno pohađanje Magdalen koledža u okviru univerziteta. Nakon školovanja je držao predavanja po Americi i Kanadi.
9. Bio je fantastičan lingvista
Nakon skoro devetogodišnjeg izučavanja grčkog jezika, Oskar Vajld je postao vrstan lingvista i govorio je mnoge jezike. Tečno je govorio engleski, nemački i francuski, a poznavao i italijanski i grčki jezik. Nasuprot tome, u govornom jeziku nije umeo da upotrebi ni reč irskog jezika.
10. Eseje je pisao čak i u pritvoru
Uprkos užasnim uslovima u zatvoru, Vajld je nastavio da piše; pisao je mnoštvo pisama upućenih ser Alfredu Daglasu, kao i važan esej o svom zatočeništvu pod naslovom „The Battle of Reading Gaol“ (Bitka kod tamnice u Redingu). Tu je otvoreno pisao o surovim uslovima kojima je podvrgnut tokom dvogodišnjeg zatočeništva.
11. Ne postoji dokaz da je izgovorio jedan od najpoznatijih citata
Oskaru Vajldu se često pripisuju čuvene reči: „Budi ono što jesi, ostali su već zauzeti“. Ipak, nikada nije dokazano da ih je izgovorio.
12. Mada su mu pripisane mnoge druge dosetke
Oskar Vajld je imao oštar i dubokouman stil pisanja, i napisao je mnoge mudre i zabavne dosetke. U romanu „Slika Dorijana Greja“ nalazi se: „Jedini put da se oslobodimo iskušenja jeste da mu se podamo“. U drami „Važno je zvati se Ernest“ piše: „Nikada ne putujem bez dnevnika, čovek u vozu uvek mora da ima nešto senzacionalno za čitanje“.
13. Njegova žena je takođe bila pisac
Uprkos brojnim homoseksualnim vezama, Oskar Vajld se oženio Konstancom Lojd. Podarila mu je dva sina, i takođe je bila pruznati pisac knjiga za decu. Konstanca Lojd je 1888. godine objavila zbirku pripovedaka „There Was Once“ (Bilo je nekada).
14. Bio je pobornik estetskog pokreta
Estetski pokret 19. veka se zalagao za to da umetnost treba da postoji zarad same umetnosti, bez ikakve političke agende. Vajldovi eseji, drame i roman bili su vodilja estetskog pokreta, i predstavljali su primer drugim umetnicima pošto je bio pravi uzor ovog pravca u devetnaestovekovnoj književnosti.
15. Uzdigao se na društvenoj lestvici londonskog društva
Iako rodom iz Dablina, Irske, Oskar Vajld je s uspehom primljen u visoke krugove društva zahvaljujući smislu za humor i umeću pisanja dramskih tekstova. Smatran je jednom od slavnih ličnosti viktorijanskog doba, a postao je poznat i širom britanskih ostrva i Evrope. Opisivan je kao veoma ekscentričan muškarac, u kitnjastoj odeći, te je često bio tema satiričnih stripova.
Autor: Meri Šijen
Izvor: theculturetrip.com
Prevod: Aleksandra Branković
Foto: Wikimedia Commons / Metropolitan Museum of Art
Oskar Vajld je pohađao Triniti koledž u periodu od 1871. do 1874. godine. Stekao je akademsko obrazovanje u klasičnim naukama i bio je član Filozofskog udruženja univerziteta. Profesori su ga ohrabrivali da se prijavi za stipendiju na Oksfordu, koju je dobio, čime mu je omogućeno pohađanje Magdalen koledža u okviru univerziteta. Nakon školovanja je držao predavanja po Americi i Kanadi.
9. Bio je fantastičan lingvista
Nakon skoro devetogodišnjeg izučavanja grčkog jezika, Oskar Vajld je postao vrstan lingvista i govorio je mnoge jezike. Tečno je govorio engleski, nemački i francuski, a poznavao i italijanski i grčki jezik. Nasuprot tome, u govornom jeziku nije umeo da upotrebi ni reč irskog jezika.
10. Eseje je pisao čak i u pritvoru
Uprkos užasnim uslovima u zatvoru, Vajld je nastavio da piše; pisao je mnoštvo pisama upućenih ser Alfredu Daglasu, kao i važan esej o svom zatočeništvu pod naslovom „The Battle of Reading Gaol“ (Bitka kod tamnice u Redingu). Tu je otvoreno pisao o surovim uslovima kojima je podvrgnut tokom dvogodišnjeg zatočeništva.
11. Ne postoji dokaz da je izgovorio jedan od najpoznatijih citata
Oskaru Vajldu se često pripisuju čuvene reči: „Budi ono što jesi, ostali su već zauzeti“. Ipak, nikada nije dokazano da ih je izgovorio.
12. Mada su mu pripisane mnoge druge dosetke
Oskar Vajld je imao oštar i dubokouman stil pisanja, i napisao je mnoge mudre i zabavne dosetke. U romanu „Slika Dorijana Greja“ nalazi se: „Jedini put da se oslobodimo iskušenja jeste da mu se podamo“. U drami „Važno je zvati se Ernest“ piše: „Nikada ne putujem bez dnevnika, čovek u vozu uvek mora da ima nešto senzacionalno za čitanje“.
13. Njegova žena je takođe bila pisac
Uprkos brojnim homoseksualnim vezama, Oskar Vajld se oženio Konstancom Lojd. Podarila mu je dva sina, i takođe je bila pruznati pisac knjiga za decu. Konstanca Lojd je 1888. godine objavila zbirku pripovedaka „There Was Once“ (Bilo je nekada).
14. Bio je pobornik estetskog pokreta
Estetski pokret 19. veka se zalagao za to da umetnost treba da postoji zarad same umetnosti, bez ikakve političke agende. Vajldovi eseji, drame i roman bili su vodilja estetskog pokreta, i predstavljali su primer drugim umetnicima pošto je bio pravi uzor ovog pravca u devetnaestovekovnoj književnosti.
15. Uzdigao se na društvenoj lestvici londonskog društva
Iako rodom iz Dablina, Irske, Oskar Vajld je s uspehom primljen u visoke krugove društva zahvaljujući smislu za humor i umeću pisanja dramskih tekstova. Smatran je jednom od slavnih ličnosti viktorijanskog doba, a postao je poznat i širom britanskih ostrva i Evrope. Opisivan je kao veoma ekscentričan muškarac, u kitnjastoj odeći, te je često bio tema satiričnih stripova.
Autor: Meri Šijen
Izvor: theculturetrip.com
Prevod: Aleksandra Branković
Foto: Wikimedia Commons / Metropolitan Museum of Art
