Čudni naratori u romanu – fetus, zečevi, pokojnici… pričaju priču
BBC Culture je napravio ovu zanimljivu listu iščašenih naratora. Iako navedeni romani nisu u izdanju Lagune, našu redakciju je oduševila kreativnost ovog članka i marljiv popis čudnih naratora. Ova lista zaslužuje da se nađe na spisku knjiga koje bi svaki knjigoljubac poželeo da pročita.
Ijan Mekjuan, Nutshell
Ma koliko neverovatno zvučalo, u novom romanu Ijana Mekjuana Nutshell narator je fetus. „I eto mene, naglavačke u stomaku jedne žene“ prva je rečenica ovog romana. „Skrštenih ruku strpljivo čekam i pitam se u kome se nalazim i šta me čeka.“ Ovo je potpuno suluda zamisao, a sam Mekjuan je izjavio za Gardijan da je ideja „toliko blesava, da nije mogao da odoli.“ Na sveopšte iznenađenje, izveo je ovu priču sa velikim uspehom. Ovaj fetus je izrazito obrazovan za svoj uzrast (njegova majka sluša podkaste, pa tako sve informacije hrane znatiželjni um deteta), i već ima razvijen ukus za vino, a naročito voli sancerre „pretočen u zdravu placentu“. Fetus ima zabavnu sklonost ka monolozima koji podsećaju na Šekspirovog Hamleta. Ali ono što čitaoca uvlači u ovaj roman jeste zaplet dostojan trilera. Možda ovo zvuči neobično, ali Mekjuan nije prvi pisac koji pomera granice kada su u pitanju naratori. Njegov neobični narator ima mnogo prethodnika, i svaki nam daje jedinstvenu perspektivu priči koju nam pripoveda.
Ijan Mekjuan, Nutshell
Ma koliko neverovatno zvučalo, u novom romanu Ijana Mekjuana Nutshell narator je fetus. „I eto mene, naglavačke u stomaku jedne žene“ prva je rečenica ovog romana. „Skrštenih ruku strpljivo čekam i pitam se u kome se nalazim i šta me čeka.“ Ovo je potpuno suluda zamisao, a sam Mekjuan je izjavio za Gardijan da je ideja „toliko blesava, da nije mogao da odoli.“ Na sveopšte iznenađenje, izveo je ovu priču sa velikim uspehom. Ovaj fetus je izrazito obrazovan za svoj uzrast (njegova majka sluša podkaste, pa tako sve informacije hrane znatiželjni um deteta), i već ima razvijen ukus za vino, a naročito voli sancerre „pretočen u zdravu placentu“. Fetus ima zabavnu sklonost ka monolozima koji podsećaju na Šekspirovog Hamleta. Ali ono što čitaoca uvlači u ovaj roman jeste zaplet dostojan trilera. Možda ovo zvuči neobično, ali Mekjuan nije prvi pisac koji pomera granice kada su u pitanju naratori. Njegov neobični narator ima mnogo prethodnika, i svaki nam daje jedinstvenu perspektivu priči koju nam pripoveda.
Markus Zusak, Kradljivica knjiga
Smešten u vreme razaranja u toku Drugog svetskog rata, Zusakov roman Kradljivica knjiga pripoveda o desetogodišnjoj Lizel Meminger koja je svedok užasa koje nacistički režim izaziva u njenoj rodnoj Nemačkoj. Ono što ovaj roman izdvaja od ostalih sa istom tematikom jeste to što je narator Smrt. Kao da ovo nije dovoljno čudno, Zusak je Smrt predstavio kao Kosača koji nije toliko zloslutan, već je iscrpljeni domar i oscilira između cinizma i osećajnosti. „Zaboravite na kosu”, šali se Smrt kada je u pitanju alat kojim radi. „Prokletstvo, treba mi metla ili krpa.”
Alis Sebold, Divne kosti
Deca naratori nisu ništa novo, uključujući i one sa specifičnim pogledom na svet – od autističnog naratora u Hadonovom romanu Neobičan događaj sa psom u noći do petogodišnjeg Džeka u romanu Soba autorke Eme Donahju, u kojem nasilnik drži zatočene majku i sina. Niko od njih se ne izdvaja kao narator romana Divne kosti autorke Alis Sebold. Posle brutalnog silovanja i njenog ubistva, četrnaestogodišnja Suzi Salmon pripoveda iz svog raja, odakle nastavlja da posmatra kako se život na zemlji nastavlja bez nje.
Orhan Pamuk, Zovem se crveno
U ovom filozofskom trileru sudaraju se Istok i Zapad, a radnja se dešava u Istanbulu krajem 16. veka. Orhan Pamuk – najpoznatiji savremeni turski pisac – koristi dvanaest različitih naratora da bi ispričao svoju priču, i otkriva njihove tajne koje pomažu u razrešenju misterija. Pamukovi naratori su raznovrsni – kreće od detektiva, a onda nas iznenadi kada shvatimo da je jedan od naratora žrtva ubistva koja se obraća iz groba. U ovom romanu ima i još čudnijih naratora a to su: odrubljena glava, Smrt koja vreba ulicama grada, Sotona, pas, konj, zlatni novčić, i za kraj ostavljamo najneobičnijeg naratora – crvenu boju.
Ričard Adams, Brežuljak Voteršip
Iako je ispripovedan u trećem licu, ovaj naslov zaslužuje da se nađe na našem spisku, i svaka čast autoru na originalnosti. Priča je predstavljena sa tačke gledišta zečije populacije (Adams je zapravo stvorio čitavu jednu civilizaciju). Ovo je fascinantna priča o društvu zečeva koji tragaju za bezbednim domom. Antropomorfni naratori su u poslednje vreme postali veoma popularni, baš kao i romani ispričani iz ugla deteta.
Italo Kalvino, Kosmikomike
U zbirci kratkih priča Itala Kalvina možemo naći najčudnijeg naratora – starog Qfwfq. Stariji od univerzuma – „Ne želim da se hvalim, ali od početka sam znao da će postojati univerzum, i pogodio sam, pravo u centar!“ – Qfwfq ima moć metamorfoze i u svakoj priči je drugačijeg oblika: nekad je stvorenje koje je među prvima izašlo iz iskonske vode, nekad je dinosaurus, nekad je dete čije su „jedine igračke” u čitavom univerzumu atomi vodonika; nekad je čak i sami atom.
Dafni di Morije, Paraziti
Iako nije čudnovat poput nekih, briljantno uznemirujući roman Paraziti označen je kao transgresivan kada je objavljen. Priča o troje dece – Nilu i Mariji Delejni i njihovoj polusestri Seliji za naratora ima prvo lice množine – mi; njih troje su predstavljeni kao jedan glas. Ovo je suptilno podržavanje njihove incestuozne bliskosti, ali su i zarobljeni u porodičnoj drami koja datira još od njihovog detinjstva. Ovakve elemente je i Džefri Judženidis upotrebio u romanu Samoubistvo nevinosti iz 1993. godine. Judženidis nije ispričao priču sa tačke gledišta nesrećnih sestara Lisbon, već je istražio kolektivnu perspektivu dečaka iz komšiluka koji su bili opsednuti sestrama.
Agata Kristi, Ubistvo Rodžera Akrojda
Nepouzdani autori – od guvernante u romanu Henrija Džejmsa Okretaj zavrtnja, Nabokovog Hamberta Hamberta iz Lolite, Džona Selfa iz romana Martina Ejmisa Novac do Elisovog Patrika Bejtmana iz romana Američki psiho – mogli bi da dobiju svoju listu. Međutim, posebna upotreba naratora u romanu Ubistvo Rodžera Akrojda bila je revolucionarna u trenutku kada je ovaj krimi triler objavljen. Narator je doktor Džejms Šepard, pomoćnik čuvenog detektiva Herkula Poaroa pri istrazi obrednog ubistva. Ispostavlja se da ovaj blagonakloni, naizgled bezopasni seoski doktor krije mračnu tajnu.
Autor : Lusi Šols
Izvor : BBC Culture
Redakciji Lagune se ovaj spisak neobičnih naratora veoma dopao. Na našoj Facebook stranici možete ostaviti komentar ili dopisati svoju listu iščašenih naratora ako smatrate da je možete dopuniti.
Smešten u vreme razaranja u toku Drugog svetskog rata, Zusakov roman Kradljivica knjiga pripoveda o desetogodišnjoj Lizel Meminger koja je svedok užasa koje nacistički režim izaziva u njenoj rodnoj Nemačkoj. Ono što ovaj roman izdvaja od ostalih sa istom tematikom jeste to što je narator Smrt. Kao da ovo nije dovoljno čudno, Zusak je Smrt predstavio kao Kosača koji nije toliko zloslutan, već je iscrpljeni domar i oscilira između cinizma i osećajnosti. „Zaboravite na kosu”, šali se Smrt kada je u pitanju alat kojim radi. „Prokletstvo, treba mi metla ili krpa.”
Alis Sebold, Divne kosti
Deca naratori nisu ništa novo, uključujući i one sa specifičnim pogledom na svet – od autističnog naratora u Hadonovom romanu Neobičan događaj sa psom u noći do petogodišnjeg Džeka u romanu Soba autorke Eme Donahju, u kojem nasilnik drži zatočene majku i sina. Niko od njih se ne izdvaja kao narator romana Divne kosti autorke Alis Sebold. Posle brutalnog silovanja i njenog ubistva, četrnaestogodišnja Suzi Salmon pripoveda iz svog raja, odakle nastavlja da posmatra kako se život na zemlji nastavlja bez nje.
Orhan Pamuk, Zovem se crveno
U ovom filozofskom trileru sudaraju se Istok i Zapad, a radnja se dešava u Istanbulu krajem 16. veka. Orhan Pamuk – najpoznatiji savremeni turski pisac – koristi dvanaest različitih naratora da bi ispričao svoju priču, i otkriva njihove tajne koje pomažu u razrešenju misterija. Pamukovi naratori su raznovrsni – kreće od detektiva, a onda nas iznenadi kada shvatimo da je jedan od naratora žrtva ubistva koja se obraća iz groba. U ovom romanu ima i još čudnijih naratora a to su: odrubljena glava, Smrt koja vreba ulicama grada, Sotona, pas, konj, zlatni novčić, i za kraj ostavljamo najneobičnijeg naratora – crvenu boju.
Ričard Adams, Brežuljak Voteršip
Iako je ispripovedan u trećem licu, ovaj naslov zaslužuje da se nađe na našem spisku, i svaka čast autoru na originalnosti. Priča je predstavljena sa tačke gledišta zečije populacije (Adams je zapravo stvorio čitavu jednu civilizaciju). Ovo je fascinantna priča o društvu zečeva koji tragaju za bezbednim domom. Antropomorfni naratori su u poslednje vreme postali veoma popularni, baš kao i romani ispričani iz ugla deteta.
Italo Kalvino, Kosmikomike
U zbirci kratkih priča Itala Kalvina možemo naći najčudnijeg naratora – starog Qfwfq. Stariji od univerzuma – „Ne želim da se hvalim, ali od početka sam znao da će postojati univerzum, i pogodio sam, pravo u centar!“ – Qfwfq ima moć metamorfoze i u svakoj priči je drugačijeg oblika: nekad je stvorenje koje je među prvima izašlo iz iskonske vode, nekad je dinosaurus, nekad je dete čije su „jedine igračke” u čitavom univerzumu atomi vodonika; nekad je čak i sami atom.
Dafni di Morije, Paraziti
Iako nije čudnovat poput nekih, briljantno uznemirujući roman Paraziti označen je kao transgresivan kada je objavljen. Priča o troje dece – Nilu i Mariji Delejni i njihovoj polusestri Seliji za naratora ima prvo lice množine – mi; njih troje su predstavljeni kao jedan glas. Ovo je suptilno podržavanje njihove incestuozne bliskosti, ali su i zarobljeni u porodičnoj drami koja datira još od njihovog detinjstva. Ovakve elemente je i Džefri Judženidis upotrebio u romanu Samoubistvo nevinosti iz 1993. godine. Judženidis nije ispričao priču sa tačke gledišta nesrećnih sestara Lisbon, već je istražio kolektivnu perspektivu dečaka iz komšiluka koji su bili opsednuti sestrama.
Agata Kristi, Ubistvo Rodžera Akrojda
Nepouzdani autori – od guvernante u romanu Henrija Džejmsa Okretaj zavrtnja, Nabokovog Hamberta Hamberta iz Lolite, Džona Selfa iz romana Martina Ejmisa Novac do Elisovog Patrika Bejtmana iz romana Američki psiho – mogli bi da dobiju svoju listu. Međutim, posebna upotreba naratora u romanu Ubistvo Rodžera Akrojda bila je revolucionarna u trenutku kada je ovaj krimi triler objavljen. Narator je doktor Džejms Šepard, pomoćnik čuvenog detektiva Herkula Poaroa pri istrazi obrednog ubistva. Ispostavlja se da ovaj blagonakloni, naizgled bezopasni seoski doktor krije mračnu tajnu.
Autor : Lusi Šols
Izvor : BBC Culture
Redakciji Lagune se ovaj spisak neobičnih naratora veoma dopao. Na našoj Facebook stranici možete ostaviti komentar ili dopisati svoju listu iščašenih naratora ako smatrate da je možete dopuniti.
Autor: Markus Zusak
