Džon Čiver – odakle početi sa njegovim delima
Džon Čiver je možda najpoznatiji kao „Čehov predgrađa“ – Čehov predstavlja superlativ u rangiranju autora kratkih priča – ali ono u čemu je bio najbolji su čvrst, realističan pogled na životnu svakodnevnicu, osetljivost i minuciozno prepoznavanje svih vrsta poziranja i šala u našim dnevnim interakcijama, i kako sve to može eksplodirati u određenim trenucima. Svega nekoliko pisaca je nakon njega uspelo da primeni onu snagu i gracioznost kojima se Čiverove priče odlikuju.
Šest godina i jedan vek prošao je od njegovog rođenja – 27. maja 1912. godine. Živeo je dug i plodonosan život, a preminuo 1982. Iako nije sa nama više od trideset godina, njegova književna zaostavština nas ne napušta. Verovatno najveću zaslugu za neprolaznost njegovih dela činjenica da je Čiverov opus blizak seriji „Ljudi sa Menhetna“. U svom životu i delima, Čiver je bio simulant, čovek koji se veoma trudi da se uklopi, i bio je vrlo svestan toga. Njegov duh uticao je na kreiranje američke priče Dona Drejpera (glavnog protagoniste serije). Sličnosti je mnogo: Don i Beti žive u oblasti Bulet parka – jedna od Čiverovih priča se zove „Bullet Park“ – u Osiningu u Njujorku, predgrađu gde je Čiver proveo veći deo života.
Čiver bi sigurno bio oduševljen da vidi kuda je sve Met Viner, autor serije, vodio Dona Drejpera, na mesta duboke lepote i uvrnutosti koja daju boje „Ljudima sa Menhetna“. Kako biste uživali u Čiverovom radu, pođite na kupanje i zatim se uz jedan džin prepustite nekoj od ovih priča.
Ako ćete uzeti samo jednu knjigu Džona Čivera, to moraju biti „Odabrane priče“ koje sadrže njegova najpoznatija i najrazornija dela poput priča „Grozni radio“ i „Zbogom, brate“. A „Plivač“ se, s razlogom, smatra remek-delom. Ta priča govori o čoveku koji se vraća u predgrađe i koristi mali trik: doplivaće kući kroz bazene u dvorištima. A nakon takvog početka, priča prerasta u nešto više.
Dug je život ove priče. Od nje je nastao bizarni film sa Bartom Lankasterom iz 1968. godine. Postoji i snimak Čivera dok čita priču, koji u suštini predstavlja autorovo kasapljenje sopstvenog dela svojim jedinstvenim plačnim glasom, ali je vredno slušanja na bar nekoliko trenutaka.
Za prosečnog čitaoca, dobro mesto za upoznavanje sa Čiverom mogu biti i „The Wapshot Chronicle“ („Hronike Vapšatovih“) koje deluju kao roman iz života i govore o usponima i padovima porodice u Sent Botolpsu (zameni za gradove južno od Bostona i Novu Englesku) koja se snalazi u svetu ne poštujući pravila svoje protestantske zajednice. Roman je zabavan i krivudav, doveden do momenata ekstremne lepote: misterije Čiverovog pisanja u ljusci oraha.
Izvor: flavorwire.com
Prevod: Dragan Matković
Šest godina i jedan vek prošao je od njegovog rođenja – 27. maja 1912. godine. Živeo je dug i plodonosan život, a preminuo 1982. Iako nije sa nama više od trideset godina, njegova književna zaostavština nas ne napušta. Verovatno najveću zaslugu za neprolaznost njegovih dela činjenica da je Čiverov opus blizak seriji „Ljudi sa Menhetna“. U svom životu i delima, Čiver je bio simulant, čovek koji se veoma trudi da se uklopi, i bio je vrlo svestan toga. Njegov duh uticao je na kreiranje američke priče Dona Drejpera (glavnog protagoniste serije). Sličnosti je mnogo: Don i Beti žive u oblasti Bulet parka – jedna od Čiverovih priča se zove „Bullet Park“ – u Osiningu u Njujorku, predgrađu gde je Čiver proveo veći deo života.
Čiver bi sigurno bio oduševljen da vidi kuda je sve Met Viner, autor serije, vodio Dona Drejpera, na mesta duboke lepote i uvrnutosti koja daju boje „Ljudima sa Menhetna“. Kako biste uživali u Čiverovom radu, pođite na kupanje i zatim se uz jedan džin prepustite nekoj od ovih priča.
Ako ćete uzeti samo jednu knjigu Džona Čivera, to moraju biti „Odabrane priče“ koje sadrže njegova najpoznatija i najrazornija dela poput priča „Grozni radio“ i „Zbogom, brate“. A „Plivač“ se, s razlogom, smatra remek-delom. Ta priča govori o čoveku koji se vraća u predgrađe i koristi mali trik: doplivaće kući kroz bazene u dvorištima. A nakon takvog početka, priča prerasta u nešto više.
Dug je život ove priče. Od nje je nastao bizarni film sa Bartom Lankasterom iz 1968. godine. Postoji i snimak Čivera dok čita priču, koji u suštini predstavlja autorovo kasapljenje sopstvenog dela svojim jedinstvenim plačnim glasom, ali je vredno slušanja na bar nekoliko trenutaka.
Za prosečnog čitaoca, dobro mesto za upoznavanje sa Čiverom mogu biti i „The Wapshot Chronicle“ („Hronike Vapšatovih“) koje deluju kao roman iz života i govore o usponima i padovima porodice u Sent Botolpsu (zameni za gradove južno od Bostona i Novu Englesku) koja se snalazi u svetu ne poštujući pravila svoje protestantske zajednice. Roman je zabavan i krivudav, doveden do momenata ekstremne lepote: misterije Čiverovog pisanja u ljusci oraha.
Izvor: flavorwire.com
Prevod: Dragan Matković
