Na današnji dan rođen je jedan od najznačajnijih i najčuvenijih američkih pisaca. Podsetimo se zašto je to tako.

Elizabet Beker je jula 2018. godine prevalila put od Viskonsina do Filadelfije samo da bi svojoj deci omogućila da vide najsvetiji tekst američke istorije – ne Deklaraciju nezavisnosti, već „Gavrana“ Edgara Alana Poa. Ušetala je sa decom u jedan od najznačajnijih hramova Poovog kulta, mračni i turobni hodnik u Centralnoj biblioteci, i posadila ih ispred staklene kutije u kojoj se nalazi Grip, gavran za koga se veruje da je predstavljao inspiraciju za Poovu veličanstvenu poemu, objavljenu 1845. godine. Sedeći na podu sa svojom decom, Bekerova im je pročitala „Gavrana“ iz slikovnice. Konačno je slike postavila na Fejsbuk, gde se mogu naći oko milion obožavalaca i stotinak profila posvećenih Pou i njegovom delu.

U pitanju je samo još jedan čudan način na koji su obožavaoci odali priznanje najuticajnijem piscu u istoriji američke književnosti, veličini koja značajem prevazilazi Tvena, Melvila, Vorton, Vitmana, Hemingveja i Ficdžeralda, koji su joj i sami dali neprocenjivi doprinos. Poput „Velikog Getsbija“ i „Mobi Dika“, Pad Kuće Ašera i The Cask of Amontillado nalaze se među 100 priča koje se najčešće zastupljene u spiskovima obavezne literature na studijama engleskog jezika američkih koledža. Po, međutim, nije samo predmet rasprave u akademskim krugovima. Devetnaestog januara svake godine na stotine obožavalaca Edgara Alana Poa obeležava njegov rođendan (1809), odlazeći u obilazak svih mesta u Filadelfiji, Baltimoru i Njujorku, značajnih za njega i njegovo stvaralaštvo.

Poeme i priče koje je napisao ovaj poluludi romantičar oblikovale su američku opsesiju pričama o haosu i tami. Kako kaže Kristen Molegard, profesorka na odeljenju za engleski jezik, Univerziteta Havaja u Hilu, koja je istraživala fenomen Poove slave: „Nijedan drugi američki pisac nije ostvario ni približno tako sveobuhvatan i trajan uticaj na popularnu kulturu.“

Na Jutjubu ćete naći „Gavrana“, poemu o ptici za koju se veruje da predstavlja loše znamenje, koja neprekidno ponavlja rečenicu „Nikada više“, u izvedbi Kristofera Vokena, Vilijema Šatnera, Džejmsa Erla Džonsa i Lise Simpson, Homerove ćerke. Poovo delo je inspirisalo glumce poput Bele Lugosija, Borisa Karlofa, Džona Kjuzaka i Raje, Gaje i Vlaje. Matematičar Majk Kit preradio je poemu tako da broj slova u svakoj reči odgovara jednom od prvih sedam stotina i četrdeset decimalnih mesta broja Pi. Mimo toga, Po je jedini književni velikan po čijem je delu nazvan jedan od NFL timova – „Gavrani“ iz Baltimora.

Po je svet književnosti promenio već svojom prvom detektivskom pričom Ubistva u Ulici Morg objavljenom 1841. godine. Kako tvrdi Dž. V. Oker, autor „Po-Lenda“, „uticao je na nastanak 80% savremene književnosti i televizijskog programa“. U liku S. Ogista Dipena, briljantnog, ekscentričnog autsajdera koji nadmudruje snage javnog reda i mira koristeći analitički način razmišljanja, Po je stvorio uzor za sve fiktivne detektive koji će se pojaviti nakon toga. Artur Konan Dojl, tvorac Šerloka Holmsa, nazvao je 1901. godine Poa „ocem detektivske priče“ i požalio se da se Po „ovom temom pozabavio tako temeljno da će njegovi sledbenici teško naći neki nov osnov ili ugao koji uistinu mogu da smatraju svojim.“ Poove fiktivne priče o „racionaciji“, kako ju je on sam nazvao, takođe su uvele način dedukcije koji je umnogome uobličio rešavanja zločina i u stvarnom svetu.