Govor Majkla Ondačija povodom Bukerove nagrade za najbolji roman u poslednjih pola veka
Roman „Engleski pacijent“ Majkla Ondačija nedavno je izglasan za najpopularnijeg dobitnika Bukerove nagrade svih vremena. Evo šta je on kazao povodom dobijanja Zlatnog Bukera:
„Nikako ne verujem da je ovo najbolja ili najpopularnija knjiga na ovoj listi niti na bilo kojoj drugoj listi dobitnika Bukerove nagrade. Naročito kraj dela V. S. Najpola – jednog od majstora našeg doba, ili velikog romana kakav je 'Vučje leglo', ili predivnog 'Mesečevog tigra' Penelopi Lajvli, ili srceparajućeg 'Linkolna u bardu'.
Nisam pročitao 'Engleskog pacijenta' otkako je objavljen 1992. i slutim i znam bolje no iko da je i dalje nejasan zbog grešaka u tempu. Nesvesno mi se neprestano vraća jedna od mojih omiljenih izjava, odgovor Erika Satija na pitanje šta misli o tome što je Ravel odbio Legiju časti: 'Nije dovoljno odbiti Legiju časti. Važno je uopšte je ne zaslužiti.'
Ipak, posebno je večeras važno kazati da ima velikih pisaca i velikih knjiga koji nikad nisu dobili Bukerovu nagradu – oni čudesni romani Vilijama Trevora (koji je dvaput nominovan), Barbare Pim, Alis Manro; i konkretno neke od mojih omiljenih knjiga kao što su 'Plavi cvet' Penelopi Ficdžerald, 'Mesec dana na selu' (A Month in the Country) Dž. L. Kara, 'Zemlja vode' (Waterland) Grejema Svifta i 'Usamljeni Londonci' (The Lonely Londoners) Semjuela Selvona.
Voleo bih zapravo da su nas sa ove Bukerove liste pozvali da predložimo knjige za koje mi smatramo da su previđeni klasici i govorimo o njima – kako bismo naglasili šta ljudi treba da čitaju umesto da se okreću poznatim delima.
Želim da zahvalim kućama Blumsberi u Engleskoj, Meklelandu i Stjuartu u Kanadi i Knopfu u Americi, koje su objavile ovaj roman. Isto tako i malim kućama širom sveta – bile su prve koje su me objavile. Hvala Elen Seligman, koja je umrla pre dve godine, koja je bila urednik ovog romana. I porodici Denis, koja mi je prva ispričala o čoveku u pustinji po imenu Almaši. I naposletku mom prijatelju Entoniju Mingeli, koji nije više sa nama, a koji, slutim, verovatno ima veze sa rezultatima glasanja.“
Izvor: lithub.com
Prevod: Dijana Radinović
Foto: Tulane Public Relations - Flickr: Michael Ondaatje / CC BY 2.0 / Wikimedia Commons
Nisam pročitao 'Engleskog pacijenta' otkako je objavljen 1992. i slutim i znam bolje no iko da je i dalje nejasan zbog grešaka u tempu. Nesvesno mi se neprestano vraća jedna od mojih omiljenih izjava, odgovor Erika Satija na pitanje šta misli o tome što je Ravel odbio Legiju časti: 'Nije dovoljno odbiti Legiju časti. Važno je uopšte je ne zaslužiti.'
Ipak, posebno je večeras važno kazati da ima velikih pisaca i velikih knjiga koji nikad nisu dobili Bukerovu nagradu – oni čudesni romani Vilijama Trevora (koji je dvaput nominovan), Barbare Pim, Alis Manro; i konkretno neke od mojih omiljenih knjiga kao što su 'Plavi cvet' Penelopi Ficdžerald, 'Mesec dana na selu' (A Month in the Country) Dž. L. Kara, 'Zemlja vode' (Waterland) Grejema Svifta i 'Usamljeni Londonci' (The Lonely Londoners) Semjuela Selvona.
Voleo bih zapravo da su nas sa ove Bukerove liste pozvali da predložimo knjige za koje mi smatramo da su previđeni klasici i govorimo o njima – kako bismo naglasili šta ljudi treba da čitaju umesto da se okreću poznatim delima.
Želim da zahvalim kućama Blumsberi u Engleskoj, Meklelandu i Stjuartu u Kanadi i Knopfu u Americi, koje su objavile ovaj roman. Isto tako i malim kućama širom sveta – bile su prve koje su me objavile. Hvala Elen Seligman, koja je umrla pre dve godine, koja je bila urednik ovog romana. I porodici Denis, koja mi je prva ispričala o čoveku u pustinji po imenu Almaši. I naposletku mom prijatelju Entoniju Mingeli, koji nije više sa nama, a koji, slutim, verovatno ima veze sa rezultatima glasanja.“
Izvor: lithub.com
Prevod: Dijana Radinović
Foto: Tulane Public Relations - Flickr: Michael Ondaatje / CC BY 2.0 / Wikimedia Commons
