Korisni saveti kako da prebrodite strah od šešira
„Mali princ“ je čudesna poetska priča koja se decenijama iznova čita, a ove godine neobični plavokosi dečačić slavi 80. rođendan na planeti Zemlji.
Nekada davno, kad nam je bilo sedam, osam ili devet godina – videli smo predivnu ilustraciju u neobičnoj knjizi o prašumi koja se zvala „Istinite priče“. Na crtežu je, da vas podsetim, bio predstavljen zmijski car kako guta neku zver. Treba li vam kopija tog crteža? Ako vas još uvek sećanje nije poslužilo, dodajem da je u pomenutoj knjizi pisalo: „Zmijski car guta plen u jednom zalogaju ne žvaćući ga.“ Da li vam je sad pošlo za rukom da oživite sećanje? To je ono dobro poznato remek-delo na koje su svi odrasli zapitkivali: „Zašto bismo se plašili šešira?“ A svi vrlo dobro znamo da to nije bio crtež šešira već zmijskog cara kako vari slona.
Ove godine neobični plavokosi dečačić puni 80 godina na planeti Zemlji. Ja ću vas samo podsetiti šta je sam o njoj rekao: „Zemlja nije bilo kakva planeta! Računa se da na njoj ima sto jedanaest kraljeva, sedam hiljada geografa, devet stotina hiljada poslovnih ljudi, sedam i po miliona pijanaca, tri stotine jedanaest miliona uobraženih, to jest oko dve milijarde odraslih osoba. Da biste stekli predstavu o veličini Zemlje, reći ću vam da je na njoj, pre otkrića električne energije, trebalo držati, na svih šest kontinenata, čitavu armiju od četiri stotine šezdeset dve hiljade pet stotina jedanaest fenjerdžija.“
Složićete se, sasvim sigurno, da je to preveliki broj fenjerdžija. Ali zanemarimo sada njih – dobro je da smo došli do otkrića električne energije. Zazvučaće neobično, ali iskoristite svetlost sijalice, dohvatite papir i crtajte. Onda se prisetite koliko puta ste kao mali morali da iz početka objašnjavate odraslima. Koliko puta je bilo potrebno da im tumačite crteže? Zato nacrtajte bilo šta, a potom objasnite to sebi samom. Ako vam je pošlo za rukom, vrlo verovatno je da ste veoma odrasli, ozbiljni i razboriti. Takođe je moguće da vas neće zanimati priče o zmijskom caru, prašumi i zvezdama. Zabavljaće vas priče o golfu, bridžu, politici i kravatama. Bilo kako bilo, smatrala sam da je pravo vreme da iskoristimo seobu divljih ptica, očistimo vulkane na svojoj planeti i s Malim princem obiđemo obližnje planete.
Složićete se, sasvim sigurno, da je to preveliki broj fenjerdžija. Ali zanemarimo sada njih – dobro je da smo došli do otkrića električne energije. Zazvučaće neobično, ali iskoristite svetlost sijalice, dohvatite papir i crtajte. Onda se prisetite koliko puta ste kao mali morali da iz početka objašnjavate odraslima. Koliko puta je bilo potrebno da im tumačite crteže? Zato nacrtajte bilo šta, a potom objasnite to sebi samom. Ako vam je pošlo za rukom, vrlo verovatno je da ste veoma odrasli, ozbiljni i razboriti. Takođe je moguće da vas neće zanimati priče o zmijskom caru, prašumi i zvezdama. Zabavljaće vas priče o golfu, bridžu, politici i kravatama. Bilo kako bilo, smatrala sam da je pravo vreme da iskoristimo seobu divljih ptica, očistimo vulkane na svojoj planeti i s Malim princem obiđemo obližnje planete.
Na prvoj planeti, podsetiću vas, stanuje kralj, odeven u purpur i hermelin, na veličanstvenom prestolu. Puno je kraljeva koračalo ovom našom planetom i razmahivalo se sa velikih televizijskih ekrana. Ako vam je kraljeva preko glave, setite se da je za njih svet veoma pojednostavljen. Oni ne podnose neposlušnost. A onda tako odrasli makar možete da se dičite svojom neposlušnošću, pa se isplazite svakom kralju sa TV ekrana.
Na drugoj planeti živi uobraženko. Uobraženi ljudi vole samo pohvale. Zato ih svakodnevno zasipamo hvalospevima, pljeskamo im, kličemo, a oni skromno otpozdravljaju podižući šešir. Pitaju nas: „Stvarno mi se diviš?“ Mi uzvraćamo: „Šta znači diviti se?“ „Diviti se“, kažu oni, „znači priznati da sam ja najlepši, najbolje obučen, najbogatiji i najpametniji čovek na ovoj planeti“ I mi priznamo, lupimo lajk, skrolujemo dalje i dodamo: „Odrasli su stvarno čudni“.
Na idućoj planeti živi neki pijanac što sedi pred gomilom punih i gomilom praznih boca. Pitamo ga zašto pije. Odgovara nam da pije da zaboravi da se stidi. I sami se postidimo, utonemo u ćutanje i krenemo dalje.
Na četvrtoj planeti živi poslovan čovek. A ne, čekaj, na trenutak nam je zaličio na nas same! Nisam sigurna – ako ste zaposleni toliko da ni glavu ne dižete, ako imate toliko posla i ne bavite se glupostima – onda ste ozbiljan čovek. Nemate vremena za šetnju. Vi ste ozbiljan čovek. Ne gubite vreme i pođite dalje.
Peta planeta je najzanimljivija, na njoj stanuje fenjerdžija. Kad upali fenjer, čini se kao da je upalio još jednu zvezdu ili kao da je otvorio još jedan cvet. Ali fenjerdžija samo pali i gasi svoj fenjer. Ako ga upitate zašto to čini – odgovoriće vam da je takva naredba. Ako mu kažete da ne razumete, ili ga upitate čija je to naredba – reći će vam da tu nema šta da se razume. Zvuči li vam poznato? Put pod noge i krenite dalje.
Na drugoj planeti živi uobraženko. Uobraženi ljudi vole samo pohvale. Zato ih svakodnevno zasipamo hvalospevima, pljeskamo im, kličemo, a oni skromno otpozdravljaju podižući šešir. Pitaju nas: „Stvarno mi se diviš?“ Mi uzvraćamo: „Šta znači diviti se?“ „Diviti se“, kažu oni, „znači priznati da sam ja najlepši, najbolje obučen, najbogatiji i najpametniji čovek na ovoj planeti“ I mi priznamo, lupimo lajk, skrolujemo dalje i dodamo: „Odrasli su stvarno čudni“.
Na idućoj planeti živi neki pijanac što sedi pred gomilom punih i gomilom praznih boca. Pitamo ga zašto pije. Odgovara nam da pije da zaboravi da se stidi. I sami se postidimo, utonemo u ćutanje i krenemo dalje.
Na četvrtoj planeti živi poslovan čovek. A ne, čekaj, na trenutak nam je zaličio na nas same! Nisam sigurna – ako ste zaposleni toliko da ni glavu ne dižete, ako imate toliko posla i ne bavite se glupostima – onda ste ozbiljan čovek. Nemate vremena za šetnju. Vi ste ozbiljan čovek. Ne gubite vreme i pođite dalje.
Peta planeta je najzanimljivija, na njoj stanuje fenjerdžija. Kad upali fenjer, čini se kao da je upalio još jednu zvezdu ili kao da je otvorio još jedan cvet. Ali fenjerdžija samo pali i gasi svoj fenjer. Ako ga upitate zašto to čini – odgovoriće vam da je takva naredba. Ako mu kažete da ne razumete, ili ga upitate čija je to naredba – reći će vam da tu nema šta da se razume. Zvuči li vam poznato? Put pod noge i krenite dalje.
Šesta planeta je planeta geografa. Dobro upamtite – geograf je naučnik koji zna gde se nalaze mora, reke, gradovi, planine i pustinje. I nemojte da se zbunite – geograf nije i istraživač. Istraživač koji mnogo laže bi izazvao prave nesreće u geografiji, isto kao i istraživač koji mnogo pije. Geograf će vam posavetovati da obiđete planetu Zemlju. Reći će da je ona na dobrom glasu.
I eto vas natrag, na planeti Zemlji – dobro došli. Gde ste sakrili taj crtež? Niste imali vremena za crtanje? Razumela sam, ne dižete glavu od posla, vi ste ozbiljan poslovan čovek. Valjalo bi da se pozabavite tim papirom na nešto drugačiji način – kao što to radi istraživač (ali ne i geograf!). Popišite sve ove silne stanovnike, odrasli to nazivaju popisom. Ako vam se slučajno učini da se nalazite pomalo u svakom od njih – ne brinite previše. To je samo neželjeni efekat odrastanja (umesto vas ću upaliti fenjer da to bolje vidite). „Mali princ“ nas je kao male učio o čudnom svetu odraslih. „Mali princ“ nas kao odrasle uči o čudnom svetu nas samih. Tako to ide. Ja ću vam preporučiti samo jedno: na osamdeset godina od rođenja Malog princa osmelite se da stavite na glavu šešir i podignete ga u znak pozdrava. Ako vam se pak dogodi da vas ko upita gde ste kupili taj šešir – samo ga zbunjeno pogledajte i odvratite: „Danas na glavi nosim zmijskog cara“, i zaustavite priče o golfu, bridžu, politici i kravatama.
Autor: Irina Markić
Izvor: Bukmarker 34
I eto vas natrag, na planeti Zemlji – dobro došli. Gde ste sakrili taj crtež? Niste imali vremena za crtanje? Razumela sam, ne dižete glavu od posla, vi ste ozbiljan poslovan čovek. Valjalo bi da se pozabavite tim papirom na nešto drugačiji način – kao što to radi istraživač (ali ne i geograf!). Popišite sve ove silne stanovnike, odrasli to nazivaju popisom. Ako vam se slučajno učini da se nalazite pomalo u svakom od njih – ne brinite previše. To je samo neželjeni efekat odrastanja (umesto vas ću upaliti fenjer da to bolje vidite). „Mali princ“ nas je kao male učio o čudnom svetu odraslih. „Mali princ“ nas kao odrasle uči o čudnom svetu nas samih. Tako to ide. Ja ću vam preporučiti samo jedno: na osamdeset godina od rođenja Malog princa osmelite se da stavite na glavu šešir i podignete ga u znak pozdrava. Ako vam se pak dogodi da vas ko upita gde ste kupili taj šešir – samo ga zbunjeno pogledajte i odvratite: „Danas na glavi nosim zmijskog cara“, i zaustavite priče o golfu, bridžu, politici i kravatama.
Autor: Irina Markić
Izvor: Bukmarker 34
