O romanu „Progovori“ u emisiji „Putevi proze“
Od ponedeljka 12. do nedelje 18. avgusta u emisiji „Putevi proze“ na Radio Beogradu 3 možete slušati delove romana Lori Hols Anderson „Progovori“.
Melinda ima šesnaest godina i krenula je u prvi razred srednje škole. Primećuje sve, ne prašta glupost, nepravdu i pritvornost, resko i beskompromisno komentariše svet oko sebe, jedino što to radi u sebi, jedva izgovarajući pokoju reč, a i kad je izgovori, to je više zamuckivanje i mumlanje nego jasno artikulisana rečenica.
Od prvog trenutka u školi vodi žestoku borbu s okolinom koja je odbacuje (premda, borba se odvija u njoj samoj, ona, rečeno je, jedva da progovara), s roditeljima koji ne razumeju ništa (niti se trude da išta shvate), s površnim drugaricama, s nezainteresovanim ili, naprosto, glupim profesorima, a naročito sa samom sobom. Tu i tamo zainteresuje je pokoji čudni momak. Još jedna tipična tinejdžerka, reklo bi se.
Sve i da je tako, roman Lori Hols Anderson iz 1999. godine zauzeo bi vrlo visoko mesto u onoj vrsti proze koja je, na ovim prostorima, bila poznata kao „proza u farmerkama“, a koju je, pomalo neobično, inaugurisao jedan Nemac (i to Istočni Nemac, iz doba kada je Nemačka bila podeljena), Ulrih Plencdorf, autor romana „Novi jadi mladoga V.“ koji je deo iste edicije – Autsajderi.
Andersonova, zapravo, piše knjigu o nasilju, sveprisutnom, nemilosrdnom, iscrpljujućem, od koga ne postoji sklonište, niti predah. Ali to nije sve. Melinda je zaključana u sebe zbog još goreg, zbog još eksplicitnijeg, zbog još dubljeg nasilja. Tek kada to saznamo, tek kada čitalac postane svestan još dubljeg nivoa užasa u kojem Melinda živi, dubljeg od vršnjačkog nasilja, ili roditeljske gluposti koja se izvrgava u nasilje, postaje jasno zbog čega je roman Lori Hols Anderson, pre četvrt veka, pokupio nepodeljenu pažnju, te zbog čega ni danas nije izgubio ni na svežini (Lori Anderson je moćna spisateljica) ni na značaju.
Roman će se uskoro pojaviti u izdanju Lagune iz Beograda.
Čitala: Dušica Mijatović
Urednik: Ivan Milenković
Izvor: RTS
Od prvog trenutka u školi vodi žestoku borbu s okolinom koja je odbacuje (premda, borba se odvija u njoj samoj, ona, rečeno je, jedva da progovara), s roditeljima koji ne razumeju ništa (niti se trude da išta shvate), s površnim drugaricama, s nezainteresovanim ili, naprosto, glupim profesorima, a naročito sa samom sobom. Tu i tamo zainteresuje je pokoji čudni momak. Još jedna tipična tinejdžerka, reklo bi se.
Sve i da je tako, roman Lori Hols Anderson iz 1999. godine zauzeo bi vrlo visoko mesto u onoj vrsti proze koja je, na ovim prostorima, bila poznata kao „proza u farmerkama“, a koju je, pomalo neobično, inaugurisao jedan Nemac (i to Istočni Nemac, iz doba kada je Nemačka bila podeljena), Ulrih Plencdorf, autor romana „Novi jadi mladoga V.“ koji je deo iste edicije – Autsajderi.
Andersonova, zapravo, piše knjigu o nasilju, sveprisutnom, nemilosrdnom, iscrpljujućem, od koga ne postoji sklonište, niti predah. Ali to nije sve. Melinda je zaključana u sebe zbog još goreg, zbog još eksplicitnijeg, zbog još dubljeg nasilja. Tek kada to saznamo, tek kada čitalac postane svestan još dubljeg nivoa užasa u kojem Melinda živi, dubljeg od vršnjačkog nasilja, ili roditeljske gluposti koja se izvrgava u nasilje, postaje jasno zbog čega je roman Lori Hols Anderson, pre četvrt veka, pokupio nepodeljenu pažnju, te zbog čega ni danas nije izgubio ni na svežini (Lori Anderson je moćna spisateljica) ni na značaju.
Roman će se uskoro pojaviti u izdanju Lagune iz Beograda.
Čitala: Dušica Mijatović
Urednik: Ivan Milenković
Izvor: RTS
