Odbijte bračnu ponudu u stilu Šarlote Bronte
Poslednjeg dana februara 1839. godine, osam godina pre nego što će objaviti čuveni roman „Džejn Ejr“, Šarlota Bronte je primila pismo sa bračnom ponudom Henrija Nasija, mladog đakona iz okruga Saseks, čija je sestra Elen bila spisateljičina bliska prijateljica.
Šarlotin odgovor, napisan 5. marta iste godine, bio je, jednom rečju, briljantan – pun samopouzdanja ali ne i drzak, direktan a ipak ljubazan, pravo remek-delo na temu „Nisi ti u pitanju, ja sam“.
Ona u pismu iznosi razloge zbog kojih veruje da ne bi bila dobra supruga nekome čija su očekivanja zasnovana na standardima te epohe – „njen karakter ne bi smeo da bude previše upadljiv, previše vatren i originalan“ – ukazujući, pažljivo biranim rečima, na to da njene karakterne osobine predstavljaju suštu suprotnost onih koje se smatraju poželjnim kod žene.
Šarlotin odgovor, napisan 5. marta iste godine, bio je, jednom rečju, briljantan – pun samopouzdanja ali ne i drzak, direktan a ipak ljubazan, pravo remek-delo na temu „Nisi ti u pitanju, ja sam“.
Ona u pismu iznosi razloge zbog kojih veruje da ne bi bila dobra supruga nekome čija su očekivanja zasnovana na standardima te epohe – „njen karakter ne bi smeo da bude previše upadljiv, previše vatren i originalan“ – ukazujući, pažljivo biranim rečima, na to da njene karakterne osobine predstavljaju suštu suprotnost onih koje se smatraju poželjnim kod žene.
Dragi gospodine,
Priznajem da sam, pre nego što sam počela sa pisanjem odgovora na Vaše pismo, mogla da provedem i više vremena razmišljajući o njegovoj temi; ali budući da sam od trenutka kada sam ga primila i pročitala znala šta mi je činiti, smatrala sam da bi svako odlaganje bilo potpuno neopravdano.
Vi dobro znate da imam više razloga da budem zahvalna Vašoj porodici, da postoje posebni razlozi zbog kojih osećam naklonost prema jednoj od Vaših sestara, kao i da imam izuzetno visoko mišljenje o Vama. Stoga Vas molim da ne shvatite pogrešno moje motive kada kažem da moj odgovor na Vašu prosidbu mora biti negativan. Verujte mi da sam prilikom donošenja ove odluke više slušala naloge savesti nego vlastite želje; lično ne gajim nikakvu odbojnost prema ideji braka sa Vama, ali ubeđena sam da moja narav, takva kakva je, ne može doneti sreću muškarcu poput Vas. Oduvek sam bila sklona proučavanju karaktera ljudi iz svog okruženja, što znači da dobro poznajem Vaš, a mogu jasno da zamislim i ženu koja bi Vama savršeno odgovarala. Njen karakter ne bi smeo da bude previše upadljiv, previše vatren i originalan – trebalo bi da je blagog temperamenta, da je krasi neosporna pobožnost, da je staložena i vesela, a njen fizički izgled bi morao biti takav da godi Vašem oku i budi u Vama osećanje opravdanog ponosa. Što se mene tiče, Vi me ne poznajete, ja nisam ozbiljna, trezvena i pribrana osoba kakvom me smatrate. Kada biste me bolje upoznali, pomislili biste da sam romantična, možda čak i ekscentrična, a verovatno biste rekli i da sam sarkastična i stroga. Želim da znate da prezirem obmanu i da me bračne privilegije i mogućnost da izbegnem stigmu usedelištva nikada ne bi naterale da prihvatim bračnu ponudu pristojnog čoveka kojeg ne bih mogla da učinim srećnim.
Zbogom! Nadam se da ćemo nastaviti da se dopisujemo, kao prijatelji.
Verujte mi,
Iskreno Vaša
Š. Bronte
Priznajem da sam, pre nego što sam počela sa pisanjem odgovora na Vaše pismo, mogla da provedem i više vremena razmišljajući o njegovoj temi; ali budući da sam od trenutka kada sam ga primila i pročitala znala šta mi je činiti, smatrala sam da bi svako odlaganje bilo potpuno neopravdano.
Vi dobro znate da imam više razloga da budem zahvalna Vašoj porodici, da postoje posebni razlozi zbog kojih osećam naklonost prema jednoj od Vaših sestara, kao i da imam izuzetno visoko mišljenje o Vama. Stoga Vas molim da ne shvatite pogrešno moje motive kada kažem da moj odgovor na Vašu prosidbu mora biti negativan. Verujte mi da sam prilikom donošenja ove odluke više slušala naloge savesti nego vlastite želje; lično ne gajim nikakvu odbojnost prema ideji braka sa Vama, ali ubeđena sam da moja narav, takva kakva je, ne može doneti sreću muškarcu poput Vas. Oduvek sam bila sklona proučavanju karaktera ljudi iz svog okruženja, što znači da dobro poznajem Vaš, a mogu jasno da zamislim i ženu koja bi Vama savršeno odgovarala. Njen karakter ne bi smeo da bude previše upadljiv, previše vatren i originalan – trebalo bi da je blagog temperamenta, da je krasi neosporna pobožnost, da je staložena i vesela, a njen fizički izgled bi morao biti takav da godi Vašem oku i budi u Vama osećanje opravdanog ponosa. Što se mene tiče, Vi me ne poznajete, ja nisam ozbiljna, trezvena i pribrana osoba kakvom me smatrate. Kada biste me bolje upoznali, pomislili biste da sam romantična, možda čak i ekscentrična, a verovatno biste rekli i da sam sarkastična i stroga. Želim da znate da prezirem obmanu i da me bračne privilegije i mogućnost da izbegnem stigmu usedelištva nikada ne bi naterale da prihvatim bračnu ponudu pristojnog čoveka kojeg ne bih mogla da učinim srećnim.
Zbogom! Nadam se da ćemo nastaviti da se dopisujemo, kao prijatelji.
Verujte mi,
Iskreno Vaša
Š. Bronte
Šarlota se na kraju udala za očevog pomoćnika Artura Bela Nikolsa, koji je u nju bio godinama zaljubljen. Brak Nikolsovih trajao je samo godinu dana, do njene smrti. Nemoguće je ne zapitati se da li bi Šarlota ikada napisala „Džejn Ejr“, roman koji je inspirisao generacije, da je pristala da se pokori represivnim standardima ere u kojoj je živela.
Autor: Marija Popova
Izvor: themarginalian.org
Prevod: Jelena Tanasković
Foto: DepositPhoto
