Jeste li primetili tišinu? Nema žagora ni buke automobilskih motora. Za nas koji smo prešli na rad od kuće to je neobična situacija koja stvara dodatnu nervozu. Ali ubrzo sam shvatila da se u tišini mnogo bolje koncentrišem na posao i da odsustvo zvukova nije jezivo već da mi čak i prija. Ali šta sa vremenom koje smo nekad ispunjavali van kuće, sa porodicom i prijateljima koje sada ne možemo da srećemo? Onda tišina ponovo počinje da bude preteća. Ali ne mora tako da bude.

Ja sam od onih „srećnika“ koji imaju tri para naočara: „za daleko“, „za kompjuter“ i „za čitanje“ pa je vreme samoizolacije postalo idealno jer mogu da se ušuškam i da me niko ne prekida mnogo duže nego inače pa kada se namestim sa knjigom u krilu ne moram više da podižem pogled i besomučno menjam naočare. Mogu da čitam dokle god me stranice vuku. A ušuškavanje se svodi na to da sedim na kauču sa podignutrim nogama, poduprta jastucima sa svih strana, ukuljučujući i onaj u krilu kojim podupirem knjigu. U neku ruku, napravim sebi idealno anatomsko sedište, jer što vam je udobnije to se lakše možete opistiti. Nije li nam to svima ovih dana preko potrebno? Smestim se u svoju udobnu čitalačku „kapsulu“ i za tili čas prepustim tekstu. Preporučujem i vama da pronađete najudobniji položaj i prepustite se svetu iz neke knjige. Vreme će vam proleteti, barem na neko vreme zaboravićete na problene i osećaćete se okrepljeno.