Tajne pisaca – Harijet Kroli: Kako je nastao roman „Prevodilac“
Harijet Kroli, autorka sa skoro dve decenije iskustva života u Rusiji, otkriva kako su ljubav prema ruskom jeziku, fascinantni detalji diplomatije i aktuelne pretnje u sajber svetu oblikovali njen roman „Prevodilac“. U tekstu koji sledi autorka govori o inspiraciji koja se krije iza ove napete priče – ljubavne drame prožete političkim intrigama.
Kada sam u januaru 2016. godine ostala bez posla u Moskvi, znala sam da želim da napišem roman čija se radnja odvija u Rusiji, ali i da taj roman neće biti o meni. Provela sam skoro 20 godina u Rusiji i zavolela ovu zemlju i njene ljude. Istovremeno, kao i mnogi drugi, bila sam revoltirana zbog Putina i njegove politike. Nisam znala da će uslediti gore, mnogo gore stvari.
Ideja da dva tumača budu glavni likovi mi se javila na samom početku, sigurno zato što sam provela sate hvatajući se ukoštac sa nemogućom ruskom gramatikom, zbog čega sam se „navukla“ na jezik, iako je moje poznavanje bilo daleko od savršenog. Junak je prevodilac (jer mrzi reč „tumač“) britanskoj premijerki, dok je junakinja tumač ruskom predsedniku.
Slučajna opaska, koja je izgovorena ovde, u Londonu, sve je postavila na mesto, jer mi je bivši diplomata u Moskvi rekao: „Na najvišem nivou pregovora između vođa država tumači su nevidljivi. Bezlični. Međutim, oni vide sve i čuju sve.“
Odluka je pala: izaći ću iz svoje zone komfora i rizikovaću sve, radnju romana ću smestiti u sadašnjost, na najviši državni nivo, i stvoriću sukob između Kremlja i Dauning strita. A moji glavni likovi će (samo iz fazona) da istrče Moskovski maraton.
Svaki put kada počnem da pišem novu knjigu, zaplet mi predstavlja izazov, ali ovog puta mi se posrećilo. Prijatelji su me povezali sa stručnjacima, a onda je, kao iz vedra neba, u novembru 2017. godine objavljen naučni rad vodećeg istraživačkog instituta, koji nas opominje koliko su izloženi optički kablovi koji provode internet saobraćaj između Velike Britanije i Sjedinjenih Država. Naziv rada je „Podvodni kablovi: Neophodni, nesigurni“, a njegov autor je bio ne toliko poznati poslanik po imenu Riši Sunak.
Imala sam zaplet. Imala sam likove. Imala sam i ljubavnu priču. Dva tumača koja su pre 15 godina radila zajedno u UN-u; bili su nekada zaljubljeni, i na granici da se to ponovi. Žanr bi bio „saspens“, termin koji je skovala velika Patriša Hajsmit i koji mi se sviđa više od „trilera“.
Kada se osvrnem, potcenila sam poteškoće koje su me čekale. Kako su meseci odmicali, kontaktirala sam sa sve više ljudi. Bili su mi potrebni detalji o toliko toga, od najnovijih patika za trčanje do bašte koja se nalazi iza Dauning strita, da ne pominjemo stručnu tehnološku i vojnu terminologiju. Laptop mi je bio prepun istraživačkih dokumenata. U međuvremenu, vrlo realna mogućnost ruskog napada na naše podvodne internet kablove se sve više pominjala u vestima. Da li je fikcija pretila da postane stvarnost?
Knjizi je bilo potrebno i dosta uređivanja, ali mi je drago što sam pronašla sjajnog nezavisnog izdavača. Dvadeset i devet godina nakon objavljivanja moje prethodne knjige, evo još jedne. Kako mi je stariji brat uvek govorio: „Život je trka na duge staze.“
Autor: Harijet Kroli
Izvor: crimetime.co.uk
Prevod: Đorđe Radusin
Ideja da dva tumača budu glavni likovi mi se javila na samom početku, sigurno zato što sam provela sate hvatajući se ukoštac sa nemogućom ruskom gramatikom, zbog čega sam se „navukla“ na jezik, iako je moje poznavanje bilo daleko od savršenog. Junak je prevodilac (jer mrzi reč „tumač“) britanskoj premijerki, dok je junakinja tumač ruskom predsedniku.
Slučajna opaska, koja je izgovorena ovde, u Londonu, sve je postavila na mesto, jer mi je bivši diplomata u Moskvi rekao: „Na najvišem nivou pregovora između vođa država tumači su nevidljivi. Bezlični. Međutim, oni vide sve i čuju sve.“
Odluka je pala: izaći ću iz svoje zone komfora i rizikovaću sve, radnju romana ću smestiti u sadašnjost, na najviši državni nivo, i stvoriću sukob između Kremlja i Dauning strita. A moji glavni likovi će (samo iz fazona) da istrče Moskovski maraton.
Svaki put kada počnem da pišem novu knjigu, zaplet mi predstavlja izazov, ali ovog puta mi se posrećilo. Prijatelji su me povezali sa stručnjacima, a onda je, kao iz vedra neba, u novembru 2017. godine objavljen naučni rad vodećeg istraživačkog instituta, koji nas opominje koliko su izloženi optički kablovi koji provode internet saobraćaj između Velike Britanije i Sjedinjenih Država. Naziv rada je „Podvodni kablovi: Neophodni, nesigurni“, a njegov autor je bio ne toliko poznati poslanik po imenu Riši Sunak.
Imala sam zaplet. Imala sam likove. Imala sam i ljubavnu priču. Dva tumača koja su pre 15 godina radila zajedno u UN-u; bili su nekada zaljubljeni, i na granici da se to ponovi. Žanr bi bio „saspens“, termin koji je skovala velika Patriša Hajsmit i koji mi se sviđa više od „trilera“.
Kada se osvrnem, potcenila sam poteškoće koje su me čekale. Kako su meseci odmicali, kontaktirala sam sa sve više ljudi. Bili su mi potrebni detalji o toliko toga, od najnovijih patika za trčanje do bašte koja se nalazi iza Dauning strita, da ne pominjemo stručnu tehnološku i vojnu terminologiju. Laptop mi je bio prepun istraživačkih dokumenata. U međuvremenu, vrlo realna mogućnost ruskog napada na naše podvodne internet kablove se sve više pominjala u vestima. Da li je fikcija pretila da postane stvarnost?
Knjizi je bilo potrebno i dosta uređivanja, ali mi je drago što sam pronašla sjajnog nezavisnog izdavača. Dvadeset i devet godina nakon objavljivanja moje prethodne knjige, evo još jedne. Kako mi je stariji brat uvek govorio: „Život je trka na duge staze.“
Autor: Harijet Kroli
Izvor: crimetime.co.uk
Prevod: Đorđe Radusin
