Tinejdžeri vandali osuđeni na čitanje knjiga. Evo šta su naučili
Prošle godine je sudija u saveznoj državi Virdžinij, donela neuobičajenu presudu za petoricu tinejdžera koji su školu išarali svastikama i natpisima „bela moć“ i „crna moć“.
Umesto da budu kažnjeni društvenokorisnim radom, sudija Avelina Džejkob odlučila je da mladići čitaju knjige.
Umesto da budu kažnjeni društvenokorisnim radom, sudija Avelina Džejkob odlučila je da mladići čitaju knjige.
Ali ne bilo koje. Morali su da biraju naslove sa spiska knjiga koje govore o najkontroverznijim i najtragičnijim događajima u ljudskoj istoriji.
Prošlo je godinu dana od kako su mladići išarali sprejom svoje poruke. Tinejdžeri su pročitali svoju lektiru i napisali sastave o pročitanom.
Šta je jedan od njih naučio
Imena mladića koji su oštetili zidove stare škole u Ešburnu, mestu od 43.000 ljudi severoistočno od Vašingtona, nisu mogla biti objavljena zbog njihovog uzrasta. Ali kancelarija zamenice tužioca navodi da su u pitanju učenici od 16 i 17 godina. Dvojica su belci a trojica pripadnici rasnih manjina.
Jedan od njih je pristao da pokaže spisak lektire koju je izabrao. Među njima se nalaze „Lovac na zmajeve“ Haleda Hoseinija; roman „Ubiti pticu rugalicu“ Harper Li; „Sakriti tortilju“ T.K. Bojla o meksičkom paru koji pokušava da stvori život u Kaliforniji i „Sve se raspada“ nigerijskog autora Činue Ačebea.
Izvod iz njegovog sastava napisanog po zahtevu suda, dostavljen je „Njujork Tajmsu“ koji je preneo ovu priču. Mladić je napisao da nije u potpunosti bio svestan značenja svastike i da je mislio da ona „ne znači puno toga“.
Takođe je napisao da bi dok je učio o tom periodu na časovima istorije, lekcije brzo zaboravljao.
„Nisam imao predstavu o dubini ponora najmračnijih delova ljudske istorije“, napisao je.
Prošlo je godinu dana od kako su mladići išarali sprejom svoje poruke. Tinejdžeri su pročitali svoju lektiru i napisali sastave o pročitanom.
Šta je jedan od njih naučio
Imena mladića koji su oštetili zidove stare škole u Ešburnu, mestu od 43.000 ljudi severoistočno od Vašingtona, nisu mogla biti objavljena zbog njihovog uzrasta. Ali kancelarija zamenice tužioca navodi da su u pitanju učenici od 16 i 17 godina. Dvojica su belci a trojica pripadnici rasnih manjina.
Jedan od njih je pristao da pokaže spisak lektire koju je izabrao. Među njima se nalaze „Lovac na zmajeve“ Haleda Hoseinija; roman „Ubiti pticu rugalicu“ Harper Li; „Sakriti tortilju“ T.K. Bojla o meksičkom paru koji pokušava da stvori život u Kaliforniji i „Sve se raspada“ nigerijskog autora Činue Ačebea.
Izvod iz njegovog sastava napisanog po zahtevu suda, dostavljen je „Njujork Tajmsu“ koji je preneo ovu priču. Mladić je napisao da nije u potpunosti bio svestan značenja svastike i da je mislio da ona „ne znači puno toga“.
Takođe je napisao da bi dok je učio o tom periodu na časovima istorije, lekcije brzo zaboravljao.
„Nisam imao predstavu o dubini ponora najmračnijih delova ljudske istorije“, napisao je.
Pisci se nadaju da će njihova poruka dopreti do drugih
Haled Hoseini, pisac „Lovca na zmajeve“, priče o avganistanskim dečacima suočenim sa okrutnošću, izražava nadu da će tinejdžere inspirisati da se izbore sa načinom razmišljanja „mi protiv njih“.
„Empatija prema likovima koji su rasno, verski ili kulturno drugačiji od nas pomaže nam da osetimo vezu između svih nas kao pripadnika iste vrste“, kaže on. „Knjige nam omogućavaju da vidimo sebe u drugima. One nas preobražavaju. Nadam se da će čitanje 'Lovca na zmajeve', predstavljati jedan mali korak u tom preobražaju za ovog mladog čoveka.“
Kako je reagovala zajednica
Neki su kritikovali presudu. Nastavnik engleskog jezika, na primer, koji se suprotstavio ideji da se čitanje koristi kao kazna.
„Kada sam čuo da će im kazna biti domaći zadaci, bio sam veoma razočaran“, rekao je jedan sedamnaestogodišnji učenik. „Širom zemlje imamo problem sa masovnim hapšenjima. Pogotovo kada Afroamerikanci učine najmanje prestupe, odnos pravnog sistema prema njima izrazito je strog. Kada obojeni naprave greške ne dobijaju šansu za novi početak.“
Zamenica tužioca, kaže da presudu vidi kao priliku da se prošire njihovi vidici. „Ako ih stavite u popravni dom i zaključate, kako će to promeniti njihov stav prema kukastim krstovima?“, pita se ona.
Izvor: nytimes.com
Prevod: Vladimir Martinović
Haled Hoseini, pisac „Lovca na zmajeve“, priče o avganistanskim dečacima suočenim sa okrutnošću, izražava nadu da će tinejdžere inspirisati da se izbore sa načinom razmišljanja „mi protiv njih“.
„Empatija prema likovima koji su rasno, verski ili kulturno drugačiji od nas pomaže nam da osetimo vezu između svih nas kao pripadnika iste vrste“, kaže on. „Knjige nam omogućavaju da vidimo sebe u drugima. One nas preobražavaju. Nadam se da će čitanje 'Lovca na zmajeve', predstavljati jedan mali korak u tom preobražaju za ovog mladog čoveka.“
Kako je reagovala zajednica
Neki su kritikovali presudu. Nastavnik engleskog jezika, na primer, koji se suprotstavio ideji da se čitanje koristi kao kazna.
„Kada sam čuo da će im kazna biti domaći zadaci, bio sam veoma razočaran“, rekao je jedan sedamnaestogodišnji učenik. „Širom zemlje imamo problem sa masovnim hapšenjima. Pogotovo kada Afroamerikanci učine najmanje prestupe, odnos pravnog sistema prema njima izrazito je strog. Kada obojeni naprave greške ne dobijaju šansu za novi početak.“
Zamenica tužioca, kaže da presudu vidi kao priliku da se prošire njihovi vidici. „Ako ih stavite u popravni dom i zaključate, kako će to promeniti njihov stav prema kukastim krstovima?“, pita se ona.
Izvor: nytimes.com
Prevod: Vladimir Martinović
