Prikaz romana „Mavrov izveštaj“
Rabat – 1527. godine, flota od pet španskih brodova koje predvodi Panfilo de Narvaez kreće na put da istraži deo sveta danas poznat kao Florida, ali se izgube i stradaju u Novom svetu.
Posada se sastojala od tri stotine ljudi, uključujući oficire, vojnike, sveštenike i naseljenike, ali su samo četvorica preživela: blagajnik ekspedicije, Alvar Nunjez Kabeza de Vaka; plemić Alonso del Kastiljo Moldonado; istraživač po imenu Andres Dorantes de Karanza, i njegov crni rob po imenu Estebaniko.
Po povratku u Španiju, Kabeza de Vaka je 1542. objavio svoje zapise o putovanju i onome čemu je prisustvovao, i ovo delo se smatra prvim pisanim zapisom o Severnoj Americi. Postoji samo jedna rečenica u kojoj je pomenuo Estebanika: „četvrti (preživeli) je Estebaniko, arapski crnac iz Azemura“.
U svom romanu „Mavrov izveštaj“ Lejla Lalami oživljava lik Estebanika, dajući mu glas da bi mogao da ispriča priču iz svoje perspektive, i prikaže detalje o ovoj nesrećnoj ekspediciji, i to bez pritisaka ili izmena ostalih preživelih koji su želeli da priča bude u skladu sa vrednostima španske krune tog vremena. On „planira da ispravi neke detalje u istorijskim zapisima koje su prihvatili njegovi saputnici, tri Kastiljanca“.
Estebaniko, ili Mustafa el Zamori, kako ga Lejla naziva, bio je trgovac iz Azemorija. Kada je njegov grad pao pod portugalsku vladavinu a glad zavladala, morao je da proda sebe u ropstvo i spasi svoju porodicu da ne umre od gladi. Kršten i preobraćen u katoličanstvo protiv svoje volje, Estebaniko pokušava da sačuva svoj identitet u nepoznatoj zemlji, okružen strancima i opasnostima koje u Novom svetu vrebaju sa svih strana.
Roman dotiče mnoge teme i emocije, uključujući očaj, gubitak, rasne konflikte i, najbitnije – pohlepu, koja je koren sveg zla u ovoj priči. Pohlepa je bila ta koja je vukla Panfila de Narvaeza preko okeana u potrazi za zlatom, pohlepa ga je ubedila da će zlato naći na Floridi. Pohlepa je bila ta koja je Estebanika naterala da prezre posao notara, koji je njegov otac želeo za njega, i da se umesto toga otisne u trgovinu, proda čak i nekoliko ljudskih bića, pa i samog sebe na kraju.
Pripovedanje se kreće lagano, što daje romanu izvestan prigušeni ton. Estebaniko pripoveda mnoštvo priča o američkim Indijancima, njihovim plemenima, tradiciji i običajima, kao i o taktikama preživljavanja koje su i njemu pomogle da preživi. Priča takođe ukazuje i na to kako rasne razlike nestaju u trenucima velikih nesreća i opasnosti, i povlače čim se okolnosti poprave.
U celini gledajući, „Mavrov izveštaj“ je veoma promišljena avantura ispunjena uzbudljivim i povremeno šokantnim događajima. Iz ugla prilično neutralnog posmatrača istražuje reakcije ljudi kada se nađu lice u lice sa neprijateljem i opasnošću, kao i brutalnost obe strane (kod Indijanaca kao i kod španskih kolonista).
Kroz celu priču Estebaniko ostaje nepristrasan, a njegova je jedina briga kako da preživi i ponovo stekne svoju slobodu. O Špancima piše: „Samo zbog toga što nešto proglase, oni veruju da tako i jeste. Sad znam da su ti osvajači, kao i mnogi drugi pre njih, a bez sumnje i poput onih posle njih, držali govore ne da bi izrekli istinu nego da bi je stvorili“. Ako volite istoriju i zanimaju vas mračni periodi ljudske istorije, ovaj roman je obavezno štivo za vas.
Izvor: moroccoworldnews.com
Prevod: Dušica Milićević
Posada se sastojala od tri stotine ljudi, uključujući oficire, vojnike, sveštenike i naseljenike, ali su samo četvorica preživela: blagajnik ekspedicije, Alvar Nunjez Kabeza de Vaka; plemić Alonso del Kastiljo Moldonado; istraživač po imenu Andres Dorantes de Karanza, i njegov crni rob po imenu Estebaniko.
Po povratku u Španiju, Kabeza de Vaka je 1542. objavio svoje zapise o putovanju i onome čemu je prisustvovao, i ovo delo se smatra prvim pisanim zapisom o Severnoj Americi. Postoji samo jedna rečenica u kojoj je pomenuo Estebanika: „četvrti (preživeli) je Estebaniko, arapski crnac iz Azemura“.
U svom romanu „Mavrov izveštaj“ Lejla Lalami oživljava lik Estebanika, dajući mu glas da bi mogao da ispriča priču iz svoje perspektive, i prikaže detalje o ovoj nesrećnoj ekspediciji, i to bez pritisaka ili izmena ostalih preživelih koji su želeli da priča bude u skladu sa vrednostima španske krune tog vremena. On „planira da ispravi neke detalje u istorijskim zapisima koje su prihvatili njegovi saputnici, tri Kastiljanca“.
Estebaniko, ili Mustafa el Zamori, kako ga Lejla naziva, bio je trgovac iz Azemorija. Kada je njegov grad pao pod portugalsku vladavinu a glad zavladala, morao je da proda sebe u ropstvo i spasi svoju porodicu da ne umre od gladi. Kršten i preobraćen u katoličanstvo protiv svoje volje, Estebaniko pokušava da sačuva svoj identitet u nepoznatoj zemlji, okružen strancima i opasnostima koje u Novom svetu vrebaju sa svih strana.
Roman dotiče mnoge teme i emocije, uključujući očaj, gubitak, rasne konflikte i, najbitnije – pohlepu, koja je koren sveg zla u ovoj priči. Pohlepa je bila ta koja je vukla Panfila de Narvaeza preko okeana u potrazi za zlatom, pohlepa ga je ubedila da će zlato naći na Floridi. Pohlepa je bila ta koja je Estebanika naterala da prezre posao notara, koji je njegov otac želeo za njega, i da se umesto toga otisne u trgovinu, proda čak i nekoliko ljudskih bića, pa i samog sebe na kraju.
Pripovedanje se kreće lagano, što daje romanu izvestan prigušeni ton. Estebaniko pripoveda mnoštvo priča o američkim Indijancima, njihovim plemenima, tradiciji i običajima, kao i o taktikama preživljavanja koje su i njemu pomogle da preživi. Priča takođe ukazuje i na to kako rasne razlike nestaju u trenucima velikih nesreća i opasnosti, i povlače čim se okolnosti poprave.
U celini gledajući, „Mavrov izveštaj“ je veoma promišljena avantura ispunjena uzbudljivim i povremeno šokantnim događajima. Iz ugla prilično neutralnog posmatrača istražuje reakcije ljudi kada se nađu lice u lice sa neprijateljem i opasnošću, kao i brutalnost obe strane (kod Indijanaca kao i kod španskih kolonista).
Kroz celu priču Estebaniko ostaje nepristrasan, a njegova je jedina briga kako da preživi i ponovo stekne svoju slobodu. O Špancima piše: „Samo zbog toga što nešto proglase, oni veruju da tako i jeste. Sad znam da su ti osvajači, kao i mnogi drugi pre njih, a bez sumnje i poput onih posle njih, držali govore ne da bi izrekli istinu nego da bi je stvorili“. Ako volite istoriju i zanimaju vas mračni periodi ljudske istorije, ovaj roman je obavezno štivo za vas.
Izvor: moroccoworldnews.com
Prevod: Dušica Milićević
