Tea Obreht je sa majkom, bakom i dekom otišla je iz Beograda kada je imala 7 godina. Mnogo su se selili, nigde nije živela duže od dve-tri godine sve dok se kao odrasla nije nastanila u Njujorku. Zbog toga smatra da je veoma „elastična“ – jednostavno može da ustane i protegli se u novi oblik kako bi počela iznova. Sve to je navodi da smatra da nema svoj maternji jezik iako se najbolje snalazi sa engleskim.

„Plašim se da ne postoji život posle smrti, ali zaista verujem u duhove“, govori nam. „Mislim da određena mesta postanu ukleta. Kada se nešto užasno dogodi na nekom mestu, nekako loše stvari nastavljaju da se tu dešavaju i možete da osetite kako vas to pritiska.“ U ekosistemu zagrobnog života koji je stvorila u „Unutrašnjosti“, mrtvi mogu da vide žive, ali ne i druge mrtve. Takođe, (većina) živih ne može da vidi mrtve.

Roman koji se odvija na američkom Zapadu nije očekivan izbor za devojku koja je rođena u Beogradu, a odrastala na Kipru, u Kairu, Džordžiji i Kaliforniji. Razlikuje se i od njenog prvenca „Tigrove žene“, iako postoje zajedničke niti vezane za folklor, porodicu i fantastičnu povezanost ljudskog i životinjskog carstva. „Tigrova žena“ je inspirisana smrću Teinog dede, dominantne muške figure u njenom odrastanju. „Unutrašnjost“ je motivisana istorijskim trenutkom poznatim kao „Zasad kamila“, kratkotrajnim eksperimentom pokušaja uvođenja kamila u Ameriku.

Luri je siroče i primoran je da brine za sebe u opasnom periodu, na Divljem zapadu. Upao je u loše društvo i postao lopov, a zatim ubica. Za njim traga advokat, pa zato beži preko (ne još uvek) Sjedinjenih Američkih Država, sredinom 19. veka. Njegova priča je isprepletena sa pričom Nore Lark, suprugom farmera u Arizoni početkom 1890-ih, čiji je muž nestao u potrazi za vodom. Istorijski detalji su besprekorni, pejzaž sjajno oslikan; proza je ozbiljna, napisana iz muške perspektive, više podseća na Kormaka Makartija, nego sam Kormak Makarti. Ako je zapadnjačka priča ona koju Amerika priča o sebi, onda je ovo pokušaj da se napiše novo poglavlje u toj priči.

Ali ovo nije samo priča o zapadu. Luri, Obrehtin heroj, sin je doseljenika Hadžiosmana Đurića iz Mostara. Luri je siroče, naučeno da pljačka grobove. Iskra najbolje istorijske fikcije se stvara kada se zamišljeni svet pomeša sa stvarnim; ovde, Obreht prelistava fascinantnu istoriju američkih trupa, kratkotrajni pokušaj vojske da zaposli kamile u sušnim oblastima jugozapada. Haj Džoli (tj. Hadži Ali), turski pripadnik sirijskog porekla, jedan od prvih jahača kamila zaposlenih u vojsci spada u niz likova koji su zaista postojali, ali su sada uključeni u izmišljeni Lurijev svet.

Dok ljudi oko Lurija umiru, on počinje da doživljava „taj čudan osećaj na ivici – ono za čim žudi“. Razumemo da je on na neki način opsednut duhovima onih koje ubija, a koji ga „vežu za tugu svih stvari koje nisu stigli da urade“. Nora, sve uverenija da se njen muž neće vratiti, otuđuje se od svojih sinova i umesto toga, razgovara sa svojom mrtvom ćerkom Evelin, koja je „utopljena“ kao beba. U isto vreme, Džozi, rođaka njenog supruga koji živi sa njima i lokalni medijum, organizuje seanse i komuncira sa mrtvima, koje ona naziva „drugim životom“.

„Unutrašnjost“ je knjiga kojoj se ne žuri da priču dovede kraju, lagano prikazujući fantazmagoričke predele Zapada. Proza puna opisa, često nepopustljiva, sa pasusima koje prosto gutate i osećate da sve to, što možda na momente deluje kao suvišno, zapravo postepeno vodi do kobne završnice.

Ovaj roman u punom sjaju pokazuje sve književne talente Tee Obreht, koja ruši i iznova u mašti gradi mitove američkog zapada.

Knjigu Tee Obreht „Unutrašnjost“ možete kupiti do 12. aprila sa dodatnih 10% popusta, koji se može kombinovati sa količinskim ili članskim popustom, samo na sajtu www.laguna.rs.