Ako ste propustili: „Zatočenici geografije“
Knjiga „Zatočenici geografije“ autora Tima Maršala je bestseler Njujork Tajmsa i Sandej Tajmsa. Poreklom iz Jorkšira, Maršal je započeo svoju karijeru kao novinar BBC-ja i LBC-ja u Londonu, da bi potom proveo tri godine kao dopisnik iz Pariza za radio servis IRN. Maršal se zatim priključio ekipi Sky Newsa, kao dopisnik sa Bliskog istoka sa sedištem u Jerusalimu da bi kasnije postao urednik diplomatskih vesti, izveštavajući o dvanaest ratova i tri predsednička izbora u Americi. Pisao je za mnoge renomirane novine, uključujući Tajms, Gardijan, Dejli Telegraf i Sandej Tajms, ali se često pojavljuje i kao gostujući komentator na mrežama BBC-ja i Sky Newsa. Maršal je 2016. godine objavio svoj prvenac Worth Dying For: The Power and Politics of Flags („Vredno umiranja: politika i moć zastava“), dok je sledeći naslov, kao nastavak trilogije Divided: Why We’re Living in an Age of Walls („Podeljenost: ili zašto živimo u vremenu barijera“).
O tome kako je došao na ideju da napiše „Zatočenike geografije“ i time započne trilogiju „popularnih knjiga na temu geografije“, Tim Maršal odgovara:
„Rano sam shvatio, i to dok sam bio u Bosni, da je bitno razumeti teren na kom se nalazite kako biste mogli da razumete širu sliku. Postoje dve stvari koje novinari, naročito oni u konfliktnim zonama, skoro nikada ne rade. Prvo: ne trude se da razumeju religiju, a pod tim mislim da je ozbiljno razumeju. Kada su počele pobune arapskih naroda, postojala je cela garda novinara koja je dolazila iz sekularnih država, koja nije smatrala da je religijski faktor preterano značajan. Mislim da im je bilo teško da razumeju da ti ljudi zaista misle ono što govore, dok sam ja uvek umeo da ih shvatim ozbiljno. Oni veruju u to što veruju i to jeste njihovo pravo. Mislim samo da neki nisu mogli da shvate da neko može da ima takav pogled na svet u 21. veku. Druga stvar je teren. Priznajem da je ogroman uticaj na mene imala knjiga Roberta Kaplana – Revenge of Geography („Osveta geografije“). Tako sam sve te ideje koje su me dugo okruživale konačno sastavio u pisanu formu.
Zatim sam se okrenuo pričama o identitetu, o nacionalnim simbolima i emotivnim okidačima koje oni izazivaju. Tokom svih mojih putovanja me je uvek interesovalo: Čija je to statua? Zašto je vaša zastava baš tih boja?. Tako možete da saznate i emotivne okidače koje pokreću nacije. Zato svoje poslednje tri knjige posmatram kao trilogiju, jer nekako zaokružuju priču.“
„Geografija je oduvek bila neka vrsta zatočeništva“, piše Maršal u knjizi, „takvog koji određuje šta narod jeste ili može da bude i gde su se svetske vođe borile da ga se oslobode.“
Gledajući Bliski istok, Maršal postavlja pitanje: blisko čemu i istočno u odnosu na šta? Postavljajući ovo pitanje, on ističe da se ime regiona zasniva na evropskoj percepciji sveta jer je to viđenje oblikovalo region.
Kada je Otomansko carstvo počelo da se osipa, objašnjava Maršal, Britanija i Francuska su imale različite aspiracije. Britanski pukovnik Ser Mark Sajks je 1916. godine nacrtao grubu liniju na mapi Bliskog istoka i podelio je otomanske zemlje u Levantu na tri administrativna područja sa centrima u Mosulu, Bagdadu i Basri. Sajks-Pikoov sporazum koji je usledio potpisale su Francuska i Britanija 1916. godine i tako podelile Bliski istok na svoje zone uticaja, čime je otvoren put za direktne i značajne pretnje integritetu tog regiona. „Evropljani su koristili mastilo da bi crtali linije na mapama: te linije nisu postojale u stvarnosti, a stvorile su toliko veštačke granice kakve nikada nisu viđene“, slikovito objašnjava Maršal. Mapa regiona se zaista ponovo iscrtava krvlju i trenutne linije razdora nastale su usled veštačkih linija koje su nacrtali evropski kolonijalisti pre jednog veka.
Detaljnije o ovoj knjizi možete čuti u podkastu radio emsije „Stepenik“ na Radio Beogradu 2, u kojoj je gostovala urednica izdanja, Mina Kebin.
Knjigu „Zatočenici geografije“, možete kupiti do 21. aprila sa dodatnih 10% popusta, koji se može kombinovati sa količinskim ili članskim popustom, samo na sajtu www.laguna.rs.
O tome kako je došao na ideju da napiše „Zatočenike geografije“ i time započne trilogiju „popularnih knjiga na temu geografije“, Tim Maršal odgovara:
„Rano sam shvatio, i to dok sam bio u Bosni, da je bitno razumeti teren na kom se nalazite kako biste mogli da razumete širu sliku. Postoje dve stvari koje novinari, naročito oni u konfliktnim zonama, skoro nikada ne rade. Prvo: ne trude se da razumeju religiju, a pod tim mislim da je ozbiljno razumeju. Kada su počele pobune arapskih naroda, postojala je cela garda novinara koja je dolazila iz sekularnih država, koja nije smatrala da je religijski faktor preterano značajan. Mislim da im je bilo teško da razumeju da ti ljudi zaista misle ono što govore, dok sam ja uvek umeo da ih shvatim ozbiljno. Oni veruju u to što veruju i to jeste njihovo pravo. Mislim samo da neki nisu mogli da shvate da neko može da ima takav pogled na svet u 21. veku. Druga stvar je teren. Priznajem da je ogroman uticaj na mene imala knjiga Roberta Kaplana – Revenge of Geography („Osveta geografije“). Tako sam sve te ideje koje su me dugo okruživale konačno sastavio u pisanu formu.
Zatim sam se okrenuo pričama o identitetu, o nacionalnim simbolima i emotivnim okidačima koje oni izazivaju. Tokom svih mojih putovanja me je uvek interesovalo: Čija je to statua? Zašto je vaša zastava baš tih boja?. Tako možete da saznate i emotivne okidače koje pokreću nacije. Zato svoje poslednje tri knjige posmatram kao trilogiju, jer nekako zaokružuju priču.“
„Geografija je oduvek bila neka vrsta zatočeništva“, piše Maršal u knjizi, „takvog koji određuje šta narod jeste ili može da bude i gde su se svetske vođe borile da ga se oslobode.“
Gledajući Bliski istok, Maršal postavlja pitanje: blisko čemu i istočno u odnosu na šta? Postavljajući ovo pitanje, on ističe da se ime regiona zasniva na evropskoj percepciji sveta jer je to viđenje oblikovalo region.
Kada je Otomansko carstvo počelo da se osipa, objašnjava Maršal, Britanija i Francuska su imale različite aspiracije. Britanski pukovnik Ser Mark Sajks je 1916. godine nacrtao grubu liniju na mapi Bliskog istoka i podelio je otomanske zemlje u Levantu na tri administrativna područja sa centrima u Mosulu, Bagdadu i Basri. Sajks-Pikoov sporazum koji je usledio potpisale su Francuska i Britanija 1916. godine i tako podelile Bliski istok na svoje zone uticaja, čime je otvoren put za direktne i značajne pretnje integritetu tog regiona. „Evropljani su koristili mastilo da bi crtali linije na mapama: te linije nisu postojale u stvarnosti, a stvorile su toliko veštačke granice kakve nikada nisu viđene“, slikovito objašnjava Maršal. Mapa regiona se zaista ponovo iscrtava krvlju i trenutne linije razdora nastale su usled veštačkih linija koje su nacrtali evropski kolonijalisti pre jednog veka.
Detaljnije o ovoj knjizi možete čuti u podkastu radio emsije „Stepenik“ na Radio Beogradu 2, u kojoj je gostovala urednica izdanja, Mina Kebin.
Knjigu „Zatočenici geografije“, možete kupiti do 21. aprila sa dodatnih 10% popusta, koji se može kombinovati sa količinskim ili članskim popustom, samo na sajtu www.laguna.rs.
