Promeniću svoju ocenu, i umesto četiri, ovoj knjizi daću pet zvezdica. Ne prestajem da razmišljam o njoj i da je preporučujem drugima, jer mi se jako dopada Džonova zarazna i jedinstvna ličnost. Prošle nedelje sam odgledala film, i sve vreme sam svom suprugu objašnjavala  scene koje, po mom mišljenju, nisu bile detaljno opisane. Tada sam shvatila koliko mi se ova knjiga, u stvari, jako dopala. Zatim smo otišli na njegov koncert, koji je bio fenomenalan, i sad, prosto, ne mogu da se zasitim Eltona, što mi govori da ova knjiga zaslužuje svih pet zvezdica.

Lista želja:

„Kada se prisećate uspomena iz prošlosti, obično ih idealizujete i gledate kroz roze naočare. Mislim da je meni to oprošteno, jer sam, verovatno, u tim trenucima zaista nosio svetlucave naočare sa roze staklima, sa kojih su visila nojeva pera. Ali ako, na kraju, ipak ubedite sebe da je u prošlosti sve bilo lepše i lakše, slobodno odustanite od stvaranja nove muzike i idite u penziju.“

Sjajno napisano. Ovo je jedna iskrena, autentična i zabavna autobiografija. Više puta sam se smejala naglas, a par puta sam i zaplakala.

Jedino mi je žao što nisam bila upućenija o izvođačima iz 60-ih i 70-ih godina, jer bih bolje shvatila kontekst. Mislim da će sve one koji su slušali Eltona Džona, ali i one koji nisu, ova knjiga zadiviti.

„Svirao sam rame uz rame sa idolima mog detinjstva i najtalentovanijim izvođačima koji su ikad postojali. Svirao sam sa ljudima koji su toliko pogubljeni, da ni ne znam šta uopšte rade na sceni. Svirao sam sa grupom muških stripera koji su bili obučeni kao deca izviđači. Nastupao sam prerušen u ženu, mačku, Mini Maus, Paju Patka, ruritanskog generala, musketara, pantomimičarske dame a ponekad sam, jako retko, nastupao prerušen u normalno ljudsko biće.“

Izvor: Goodreads
Prevod: Lidija Janjić