„Bibliotekarka iz Kentakija“: Brižljivo istražen i dirljiv roman o moći knjiga
Sigurno ste čuli da su knjige prozori u druge svetove, način da se pobegne na neko bolje mesto. E upravo ta ideja da knjige mogu da spasu život je crvena nit koja se provlači kroz roman „Bibliotekarka iz Kentakija“ Kim Mišel Ričardson.
„Bibliotekarka“ je beskrajno interesantna i dirljiva priča inspirisana nama malo poznatim pričama iz američke prošlosti – plavim ljudima Kentakija i projektom bibliotekarske službe na konjima.
Devetnaestogodišnja Kasi Meri, zvana Bluet, živi sa ocem rudarom u brdima ruralnog Kentakija. Velika depresija 1930-ih žestoko se oseća ovde i bolesti, glad i smrt su prisutni na svakom koraku.
Kao žena koja ima posao, Bluet je sa jedne strane u nešto povoljnijem položaju ali sa druge u mnogo gorem. Pošto su ona i njen otac poslednji od plavih ljudi Kentakija (zaista je postojala porodica Fjugejt iz Trablsam Krika u istočnom Kentakiju čiji su članovi patili od methemoglobinemiije, retkog oboljenja koje izaziva plavu boju kože), oni su otpadnici, „obojeni“ Satanin izrod proteran u daleka brda Apalača.
Osim što zaziru od nje zbog plave kože – do mere da ne žele da je dodirnu i komuniciraju sa njom – Bluet mora da se nosi sa nasiljem i proganjanjem sveštenika, koji je rod njenog pokojnog muža, i koji je odlučan da istera đavola iz nje tako što će je udaviti krsteći je u reci.
Uprkos svemu tome ili možda baš zbog toga, Bluet spas pronalazi u knjigama koje čita i uz pomoć svoje verne mazge nosi stanovništvu u zabitima Apalača gde su ljudi željni knjiga i svaštara koje ona i druge bibliotekarke prave od isečaka iz novina, knjiga, recepata, mustri. Njeni članovi su Angelina, siromašna trudnica koja brine o ranjenom mužu, učiteljica koja pokušava da brine o grupi bolesne, gladne dece, poluslepa starica.
Taj posao Bluet dalje svrhu i čini da se oseti kao da pripada svetu u kom su nju i njene uvek tretirali kao autsajdere.
„Bibliotekarka iz Kentakija“ je brižljivo istražen roman koji otvara prozor do dela američke istorije o kom se ne zna mnogo, o rudarima i plavim ljudima i konjskoj biblioteci Kentakija, o užasnom neznanju, siromaštvu u svim oblicima i predrasudama. Ali je istovremeno i prelepa priča o transformativnoj moći obrazovanja, o hrabrosti i izdržljivosti i čeličnoj kičmi ljudi iz tih krajeva.
Možda najdirljiviji momenat romana je kada Bluet dobija poklon od dečaka bolesnog od pelagre bombonicu koju je dobio kao nagradu na takmičenju iz čitanja na kom je pobedio zahvaljujući knjigama koje im donosi. Dozlaboga tužno, potresno i predivno.
„Bibliotekarka iz Kentakija“ je divan, dirljiv, moćan roman o moći knjiga. A ja zaista verujem da su knjige magija, supermoć svima dostupna. Topla preporuka.
Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik
„Bibliotekarka“ je beskrajno interesantna i dirljiva priča inspirisana nama malo poznatim pričama iz američke prošlosti – plavim ljudima Kentakija i projektom bibliotekarske službe na konjima.
Devetnaestogodišnja Kasi Meri, zvana Bluet, živi sa ocem rudarom u brdima ruralnog Kentakija. Velika depresija 1930-ih žestoko se oseća ovde i bolesti, glad i smrt su prisutni na svakom koraku.
Kao žena koja ima posao, Bluet je sa jedne strane u nešto povoljnijem položaju ali sa druge u mnogo gorem. Pošto su ona i njen otac poslednji od plavih ljudi Kentakija (zaista je postojala porodica Fjugejt iz Trablsam Krika u istočnom Kentakiju čiji su članovi patili od methemoglobinemiije, retkog oboljenja koje izaziva plavu boju kože), oni su otpadnici, „obojeni“ Satanin izrod proteran u daleka brda Apalača.
Osim što zaziru od nje zbog plave kože – do mere da ne žele da je dodirnu i komuniciraju sa njom – Bluet mora da se nosi sa nasiljem i proganjanjem sveštenika, koji je rod njenog pokojnog muža, i koji je odlučan da istera đavola iz nje tako što će je udaviti krsteći je u reci.
Uprkos svemu tome ili možda baš zbog toga, Bluet spas pronalazi u knjigama koje čita i uz pomoć svoje verne mazge nosi stanovništvu u zabitima Apalača gde su ljudi željni knjiga i svaštara koje ona i druge bibliotekarke prave od isečaka iz novina, knjiga, recepata, mustri. Njeni članovi su Angelina, siromašna trudnica koja brine o ranjenom mužu, učiteljica koja pokušava da brine o grupi bolesne, gladne dece, poluslepa starica.
Taj posao Bluet dalje svrhu i čini da se oseti kao da pripada svetu u kom su nju i njene uvek tretirali kao autsajdere.
„Bibliotekarka iz Kentakija“ je brižljivo istražen roman koji otvara prozor do dela američke istorije o kom se ne zna mnogo, o rudarima i plavim ljudima i konjskoj biblioteci Kentakija, o užasnom neznanju, siromaštvu u svim oblicima i predrasudama. Ali je istovremeno i prelepa priča o transformativnoj moći obrazovanja, o hrabrosti i izdržljivosti i čeličnoj kičmi ljudi iz tih krajeva.
Možda najdirljiviji momenat romana je kada Bluet dobija poklon od dečaka bolesnog od pelagre bombonicu koju je dobio kao nagradu na takmičenju iz čitanja na kom je pobedio zahvaljujući knjigama koje im donosi. Dozlaboga tužno, potresno i predivno.
„Bibliotekarka iz Kentakija“ je divan, dirljiv, moćan roman o moći knjiga. A ja zaista verujem da su knjige magija, supermoć svima dostupna. Topla preporuka.
Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik
